Odlomak iz romana Neznanom junaku, koji je Mirjana Karanović pročitala na protestnom skupu u CZKD 26. januara.
U Србији žene ustaju iz mrtvih. U srpskom jeziku nema glagola biti. U Ustavu Србије sve je stalo u tri rečenice. U Србији putevi su na svakih sto kilometara izorani, ali zato posuti mlevenim šećerom. U žitnim poljima Србије, kao i u biračkom telu Србије, nema kukolja. Ima toga još.
Na nebu Србије nijedne zvezde. Na severozapadu Србије vlada večita zima. Na jugoistoku Србије vlada večito leto. Na celokupnoj teritoriji Србије vlada beskrajno ushićenje. Ima toga još.
Iz inata misliti Србију – to je naš prvi zadatak. Iz izloga u izlog uvek ista fotografija u pozlaćenom ramu. Iz nekog razloga, deca Србије odbijaju da se rode. Iz ruke u ruku, iz duše u dušu, iz zenice u zenicu, iz sna u san – Србија, brale. Ima toga još.
Ka srcu vodi samo jedan put. Ka drugim zemljama, ljudima, običajima i predelima – nijedan. Ka moru se ne može. Daleko od mora, tamo je Србија. Ka budućnosti Србије mi gazimo smelo, jer mož’ da bidne, al’ ne mora da znači. Ima toga još.
U Србији samo još časovnici funkcionišu odgovorno, principijelno, nepristrasno, pouzdano, lako i neprimetno. Ali, i oni jedva odolevaju sveprožimajućoj entropiji sistema neprosvećenog voluntarizma. Sistem melje i korodira temeljno kao poplava termita. Samo je pitanje vremena kad će i časovnici pokleknuti. Samo je pitanje vremena kad će i poslednji u svojoj vrsti konačno izneveriti plemeniti princip sopstvenog osporenja, koji im nalaže da neprestano rade i da su tačni. Jer ako ne bi neprestano radili i pouzdano pokazivali tačno vreme, ne bi bili časovnici. I zaista, za satove u Србији može se još uvek proveriti: rade neprestano i tačno. Šta još i ko još u Србији poštuje princip sopstvenog osporenja? Samo je pitanje vremena kad će i srpski časovnici početi tek da oponašaju prave časovnike, ili će jednostavno dići ruke i stati. U nekim kulturama vlada princip oponašanja, a u drugim princip učestvovanja i neposredne delotvornosti. Po tome su satovi u Србији endemska vrsta, kulturna manjina u izumiranju. Treba po hitnom postupku u parlamentu doneti zakon o zaštiti časovnika, jer uskoro će biti prekasno. Dotad, ako ste neutešni i umorni, pogledajte na sat, primaknite uvo mehanizmu i uverićete se da još ima nade, tihe i neprimetne, ali postojane. Preporod počinje satovima, tom poslednjom pouzdanošću koja nam je preostala. Ima toga još.
Pogledamo u kalendar i vidimo: Nova godina nije kad i Nova godina, Prvi maj nije kad i Prvi maj, Uskrs i Božić nisu kad i Uskrs i Božić, Dan državnosti nije kad i Dan državnosti, Vidovdan nije kad i Vidovdan, rečju: nijedan praznik nama nije praznik. Naš kalendar ne beleži svečanosti, kao da nam zaslužena dostojanstva izmiču. Naš kalendar ne beleži vreme, nego nevreme. Nekad je nesklad trinaest dana, nekad sedam dana, nekad tri, nekad jedan, nekad nekoliko godina, nekad nekoliko vekova, nekad je nesklad večan. Ali to nema veze ni sa julijanskim ni sa gregorijanskim merenjem vremena. Jednostavno pogledamo u te brojke i vidimo: ovo nisu ti dani, ovo nisu praznici.
Noću pada cveće sa bagrema. Noću pada temperatura, kao u pustinji. Noću pada vrednost domaće valute u rekordnim procentima. Noću pada Luda u trans, pred Диктатором, peva mu uspavanku. Noću pada glava NjSP-a, Njegove Svetosti Patrijarha na kolena i moli. Noću pada Србија u dubinu, da blista. Ima toga još.
A samoubistva na mostovima su turistička atrakcija Beograda i drugih gradova na rekama. Država je nedavno ukinula vekovnu dozvolu vaskrsavanja (pojedine žene, doduše, ne poštuju ovakav propis). Država je dozvolila kloniranje i ciljani uzgoj matičnih ćelija, pa je glavni izvozni artikal fluorescentni živi zec, slučajni kolateralni proizvod istraživanja koja izmiču naučnoj kontroli. Диктатор odbacuje moralizatorske kritike i lažnu zabrinutost za ugroženost ljudske vrste, koje s vremena na vreme dopiru iz inostranstva, tvrdnjom da se u Србији ne vrše eksperimenti na ljudima, nego samo na Srbima. Ima toga još.
Umetnost u Србији mora da sakriva svoju nevidljivost i blagorodnost. Od začina pri spremanju hrane koristi se samo mleveni šećer. Sve čaše i tanjiri su od pocinkovanog lima. Porodične porcije mleka u prahu isporučuju se posle ponoći. Potres mozga proslavlja se kao dobitak na lutriji. Tučci i prašnici poljskog cveća pamte Sarajevski atentat. U Србији vlada hronična nestašica hartije. Ima toga još.
Anomalije Србије žive svoj neupadljivi i smrtonosni život zaštićene kao u rezervatu, bez rizika, bez prirodnih ili ljudskih neprijatelja, skrivene u očiglednom. Skriveni u očiglednom, svakodnevna patnja, nepravičnost, prizemnost, surovost i poniženje istrajavaju i šire se, širom Србије. Šire od toga ne može. Ima toga još.
Skrivena u očiglednom, naša nemoguća veza istrajava, Neznani moj junače, izazovnija i bestidnija iz dana u dan, iz noći u noć, iz prkosa. Živele naše anomalije! Živela Србија!
Peščanik.net, 27.01.2012.