Istoričar Holokausta Kristofer Brauning je nedavno podsetio na značaj politike narodnog fronta u suprotstavljanju nadirućem desnom populizmu. Po Brauningu, trenutak u kojem se nalazimo zahteva ujedinjenje svih antifašističkih snaga, od centrističkih liberala, preko socijalista i socijaldemokrata, pa sve do komunista, u odbrani demokratije pred narastajućom pretnjom fašizma. Skorašnja pobeda kandidata ekstremne desnice na predsedničkim izborima u Brazilu, samo je još jedan pokazatelj da je ova pretnja realna i ozbiljna. Nažalost, kako je odavno primetio Bertrand Rasel, problem sa svetom je u tome što su oni inteligentni ispunjeni sumnjom, dok su glupaci ludački samouvereni, tako da činjenica da doskora demokratske države padaju jedna za drugom, kao domine, pred naletom desnog populizma, za sada nije izazvala odgovarajuću reakciju na drugoj strani političkog spektra.
Narodni front je, doduše ne baš pod tim imenom, juče pomenuo i nelegitimno izabrani predsednik Srbije. Međutim, dok se Brauning nada (makar i uludo) mogućnosti formiranja nove antifašističke koalicije, nelegitimno izabrani predsednik se ovakve mogućnosti – boji. Na pitanje Sputnjikovog novinara da li će sve izvesnija promena vlasti u Nemačkoj biti dobra za Srbiju, on odgovara ovako:
„Ne mislim. Da vam postavim kontrapitanje, pošto znam da Sputnjik ume iz drugačijeg ugla da analizira stvari. Imamo uskoro izbore za evropski parlament. A kakva će pozicija Srbije da bude ako se svi udruže protiv koalicije narodnjačkih i desnih konzervativnih stranaka. Ako se udruže liberali, socijaldemokrate, zeleni, socijalisti, komunisti i ostali. Kakva će nam onda pozicija biti. Bolje da ne dajem odgovor. Ako se ovo desi, a stvari idu u ovom smeru, šta ćemo onda?“
Ubrzano slabljenje pozicija Angele Merkel, očigledno temeljno potresa režim u Srbiji, a naročito nelegitimno izabranog predsednika koji je u proteklih šest godina sve svoje spoljnopolitičke nade polagao upravo u doskorašnju predsednicu Demohrišćanske partije. Zabrinutost zbog njenog sve izvesnijeg političkog kraha stoga nije iznenađujuća. Međutim, dok većina svetskih komentatora brine zbog uspona ekstremno desničarskog AfD-a i sve veće spremnosti partija nemačkog desnog centra da usvoje politike ekstremne desnice, nelegitimno izabranog predsednika brine nešto drugo – mogućnost (u ovom trenutku, vrlo malo verovatna) da će se u Evropskom parlamentu formirati antidesničarska koalicija. Šta će tada biti sa Srbijom?
Sa Srbijom neće biti ništa, svakako ništa strašno, a to svakako dobro zna i sam nelegitimno izabrani predsednik. Već dovoljno poznajemo njegovu retoriku da znamo da kada kaže „Srbija“, on zapravo misli na sebe i svoj režim. Zabrinutost za „Srbiju“ stoga treba čitati kao zabrinutost za sopstvene pozicije u Evropi kojom ne vlada „koalicija narodnjačkih i desnih konzervativnih stranaka“, već Narodni front. Iako mogućnost da će u skorije vreme doći do ovakve prekompozicije snaga u Evropi nije naročito realna, strah nelegitimno izabranog predsednika je opravdan – on, naime, dobro zna na čijoj je strani i sa koje mu strane preti opasnost.
Ovu izjavu moguće je čitati i na drugačiji način. Nelegitimno izabrani predsednik predviđa zaokret evropske politike još dalje udesno, i na vreme se preporučuje novim gospodarima. Nakon godina vernog služenja aktuelnoj nemačkoj premijerki, nelegitimno izabrani predsednik Srbije traži nove pokrovitelje.
Kako je još pre dve godine primetio Jan-Verner Miler, evropski desni populizam nije došao niotkuda – on je bio dugo i brižljivo uzgajan u okriju Evropske narodnjačke partije (EPP), na čelu sa nemačkim demohrišćanima: „Unutar EU, Orban je bio pionir populizma na vlasti. Ali, baš kao i Trampu, za to mu je bila neophodna podrška delova mejnstrima: Angela Merkel i ostali demohrišćani su ga godinama štitili.“ Činjenica da će Angeli Merkel doći glave upravo politika koju je sama odnegovala, može izgledati kao pesnička pravda, ali je nažalost slaba uteha. Kao što reče bivši (legitimo izabrani) predsednik Srbije: dete je poraslo i osamostalilo se. Rezultate gledamo, i tek ćemo ih gledati.
Peščanik.net, 31.10.2018.
Srodni link: Dejan Ilić – Avet antifašizma