Požarevačka nezaravnjena Šilerova poznatija kao Bambi park dolazi u medije vestima o tome da je tamošnji netom oslobođeni bandit Marko Milošević, sin pokojnog predsednika Srbije i SR Jugoslavije, počeo da realizuje poslove preko formalnog zakupca ovog simbola vlasti Slobodana Miloševića. Na Miloševićevom delu devastiranog zabavnog parka koji je sin ratnog zločinca dobio na poklon od grada Požarevca gradiće se teniski tereni, a ugovor sa izvođačem radova navodno je sklopila Milica Gajić, supruga Marka Miloševića.
Tako se na terenu obesmišljava sumanuti optimizam gradonačelnika Požarevca koji je zamislio da Bambi park, zaključani i uništeni Bambilend koji se otvarao samo o nekakvom crkvenom prazniku, „vrati Požarevljanima“. Pao je dogovor da koncern „Bambi“ korporativno vrati gradu svoj deo parka i plati tako korišćenje gradskog prostora za svoju trgovinu „Slatka kuća“, ostalo je da Marko Milošević, nije greška, nego ambiciozni plan gradonačelnika Miodraga Milosavljevića, „besplatno ustupi gradu svoj deo, jer ga je besplatno dobio“. I dok svi prolaznici gledaju i fotografišu radove na Miloševićem delu parka, gradonačelnik tvrdi da se ne gradi ništa. Objašnjenje je jasno, sad neka svako odluči da li će verovati svojim očima, ili legalno izabranom prvom čoveku grada: „Bez naše građevinske dozvole niko ne može bilo šta da gradi, a za ovu lokaciju nam do sada niko nije zatražio dozvolu“, kategoričan je gradonačelnik.
Nema ama nikakav dar za zapažanje ni šef inspekcijskih službi Slađan Petrušić koji kaže da su inspektori obišli lokaciju parka, ali tamo nisu zatekli ni jednog radnika. „Prema njihovom izveštaju, sudeći po zatečenom stanju, tamo se, najverovatnije, samo uređuje zemljište“, tvrdi Petrušić. Jer, šta je logičnije osim da se ukoliko nema radnika, „samo uređuje zemljište“, ili, odaberimo ovo kao logičniju varijantu, zemljište uređuje samo.
Prevedeno na razumljivi politički govor, Marko Milošević, uz blagoslov Borisa Tadića, ophrvanog specifičnim koalicionim bolom za balkanskim kasapinom, pravi teniske terene i, sva je prilika, ako izborni rezultati tako nešto ne spreče, a neće, mlađi Milošević prvi će servirati na ovom opskurnom mestu, sagrađenom u vreme intervencije NATO u Srbiji. Jednostavno, zaboravimo na nekakvu Interpolovu tjeralicu, koja je u srbijanskom pravosuđu već, kao i optužbe zbog kojih je razaslata na pogrešne adrese, potpuno obesmišljena: Marko Milošević i njegova banda pokušali su da ubiju trojicu antirežimski nastrojenih ljudi u vreme despotske vladavine njegovog oca i nisu kažnjeni, za to, najteže krivično delo, nevini su, nije logično da, kada dođe u Srbiju, bude uhapšen i priveden zbog nekakvog vražjeg duvana koji je popušen pa popušen. Znao je to Vojislav Koštunica kada ga je sa udbašima ispraćao u Moskvu. Koji će to majčin sin da spreči povratak Mire Marković i Marka Miloševića u vreme stvaranja neke nove koalicije. Sada se tek Ivici Dačiću otvaraju oči i gorko žali za onim što je mogao da traži, ne „pet M“, onog morona, nego nenadležnost srbijanskog pravosuđa za bilo kog člana svoje bande, ratne zločince i mega kriminalce, pogotovu, eksteritorijalnost Socijalističke partije. Što se, suštinski, i ne razlikuje mnogo od današnje Srbije i njenog homen-malovićevskog pravosuđa postavljenih poslušnika, kafkijanskih procesa i propuštenih rokova.
Za to će glasati zaokruživači Demokratske stranke i Socijalističke partije, u čije novo kozanostrinsko bratimljenje ne treba sumnjati, ali i birači mogućih (u najavi) pridošlica u koaliciji koje, doduše, već ispostavljaju uslove i govore bez odobrenja. Nema neizvesnosti, setimo se neprolaznih devedesetih. Gledajmo i optimistički, zar nije rodni grad kasapina i najlogičnije mesto za odigravanje budućeg Serbian opena. Zato, neka se zemljište uređuje na vreme, neka se igra dobar tenis.
Milošević je već odavno asirao iz groba.
E-novine, 04.04.2012.
Peščanik.net, 05.04.2012.