Svet iz podzemlja
Školegijum
Gluhovski nam u svojim romanima predstavlja Moskvu posle nuklearne katastrofe. Došlo je do konačnog sukoba između dve velike sile, a retki preživeli sklonili su se u moskovski metro.
Škola u tranziciji
Školegijum – Film „Pored mene“ Stevana Filipovića u Puli je dobio Zlatnu arenu, u Sarajevu nagradu mlade publike, a u Srbiji ga je videlo preko 80.000 ljudi.
Iznad svetla i tame
Školegijum – Možda bi đacima i nastavnicima bilo zanimljivo da iz ugla sveta straža S. Lukjanjenka bace pogled na vlastitu političku zajednicu i grupe koje je čine.
Škola, internet i emancipacija
Školegijum
Pesma „Free.mp3“ Dubioza kolektiva zagovara besplatnu razmenu sadržaja na internetu. To je angažman u skladu sa idejama „očeva-osnivača“ interneta.
„Škola zaljubljivanja“
Školegijum – Popularna kultura pored zabave ima još jednu bitnu funkciju – obrazovanje. Isto važi i za romantične komedije, pomoću kojih učimo o osećanjima ljubavi prema drugoj osobi.
Kako pričati o nesreći
Školegijum
O nesreći u Černobilu 1986. i pokušajima da se njene posledice prihvate kao deo svakodnevnog iskustva od koga zavisi naš opstanak na planeti.
Pedagogija biča
Školegijum – O pedagogiji zlostavljanja u filmu Whiplash scenariste i reditelja Damiena Chazellea, koji je dobio pozitivne kritike i tri Oskara.
Klinci, zauvek
Školegijum – Govoriću o grafičkom romanu Emmanuela Lepagea „Muchacho“ (ili „Dečko“, a možda čak i „Klinja“), koji je pored odrastanja i revolucije u svoju naraciju upleo još i veru i obrazovanje.
„Pohvala štreberu“
Školegijum
Očigledan je emancipatorski aspekt ove filmske priče, bar kada je reč o „plavušama“; s druge strane, jedna od svrha te emancipacije je opravdanje najbanalnije potrošačke kulture.
Pedagoško klatno
Školegijum – Kako su se u popularnoj kulturi menjale predstave o pedagogiji, za 25 godina između filmova Društvo mrtvih pesnika Petera Weira i danas aktuelnog Ritma ludila Damiena Chazellea.
Borba oko tumačenja
Školegijum
Pobunjenici protiv tajlandskog vojnog režima povukli su analogiju između fikcionalnog sveta i stvarnosti u kojoj žive i jednim simboličnim gestom je učinili delatnom: dizanjem tri prsta.
Bolivud, Holivud i Shakespeare
Školegijum
Dvoje mladih u holivudskom filmu umire uz skute sveštenika gde bi simbolično trebalo da nađu i konačni mir. Iz nesreće je izvučena pouka što budi nadu u bolju budućnost. Mladi par iz bolivudskog filma strada u školi.
Poslednji čas za seksualno obrazovanje
Školegijum – Priča o seksualnoj edukaciji u školi nikada nije priča samo o mladima i njihovim potrebama; to je uvek i poprište na kome se vodi pedagoška i kulturna borba za definisanje zajednice.
Bezumno začeće
Školegijum – Đaci u indijskim školama mogu da nauče da su Indijci pre pet hiljada godina vozili kola i leteli avionom. Do ovih senzacionalnih otkrića došao je predsednik Indijskog saveta za istorijska proučavanja.
Jednoobrazno isticanje različitosti
Školegijum
„Divergentni“ imaju veliki slobodarski potencijal, što ih čini gotovo idealnom literaturom za mlade. Ali ta snažna poruka upakovana je u tekst koji je po svim svojim odlikama praktično negira.
Velika pedagogija
Školegijum – Autor „Leksikona istorije pedagogije srpskog naroda“ ispravno tvrdi da je domaća pedagogija cela upregnuta u „nacionalno vaspitanje novih generacija“.
Pričanje priča
Školegijum
Robinzon svoju ljudskost dokazuje kroz demonstraciju svoje civilizovanosti, u čemu mu autor spremno izlazi u susret podastirući mu urođenika Petka. Junakinji Marlene Haushofer nisu potrebna „niža“ bića da sačuva ljudskost, potrebni su joj priča i razlikovanje između dobra i zla.
Igre gladi
Školegijum – Ovaj tekst treba čitati kao predlog da se napravi mali eksperiment. Pokušavam da vas koji predajete književnost u osnovnim školama nagovorim da sa svojim đacima odgledate filmsku trilogiju „Igre gladi“.
Eurosong – karneval istosti
Školegijum – To je verovatno jedina priredba u kojoj učestvuje većina evropskih nacija, a na kojoj će svaki narod ponaosob zdušno navijati za svog predstavnika, pa bili on ili ona i peder, lezbejka ili transvestit.
Kako učiti o Srebrenici?
Javni čas o Srebrenici u Beogradu, ponedeljak 7. mart, CZKD, govore Dubravka Stojanović, Branka Prpa, Nenad Dimitrijević, Dejan Ilić, Nemanja Stjepanović, Svjetlana Nedimović, razgovor vodi Svetlana Lukić.
