Putin dolazi u zlatnom avionu. Ma kakvi zlatnom, dijamantskom. I u pratnji ima još 15 aviona (istina nije poznato da li su svi zlatno-dijamantski ili samo pozlaćeni).
Naši histerični i svakojakom udvorištvu skloni mediji danima već izveštavaju o predsedniku jedne velike države koji nam dolazi u posetu. Iz tih medijskih euforija i preterivanja mogao bi se steći utisak da je taj predsednik neki prebogat kalif a da se država čiji je predsednik ”kupa” u bogatstvu i blagostanju, kao recimo Brunej ili Abu Dabi. I da je samo pitanje pogodbe da li ćemo potpisivanjem sedam ugovora od tog milostivog predsednika i njegove države dobiti jednu, dve ili deset milijardi evra da zakrpimo našu ”bolnu situaciju”.
Kao i u svakom preterivanju i u slučaju Rusije ima mnogo nepoznavanja (ili čak i prikrivanja) ekonomskog stanja te države. Kad se pogledaju činjenice o ekonomskom stanju, teško da bi vlast u Beogradu mogla da računa na neku značajniju ekonomsku i finansijsku pomoć Moskve u savladavanju naše domaće krize. Rusija jeste velika država ali njen udeo u svetskom bruto domaćem proizvodu je samo – 3,2 odsto, po priznanju Igora Sečina, šefa državnog naftnog giganta Rosnjeft (u moskovskom listu Komersant).
Rusija, uz nedavno uvedene sankcije EU, SAD i Japana koje dodatno otežavaju ekonomsku situaciju, ima sva obeležja zemlje u ekonomskoj krizi – kuburi s lošom privredom oslonjenom uglavnom na eksploataciju sirovina, poljuljanim bankarskim sistemom, s inflacijom, s budžetskim deficitom, čestim devalvacijama nacionalne valute, neotporne na svetska tržišna kretanja, ugroženim Penzionim fondom…
Baš početkom ove nedelje šefica ruske Centralne banke Elvira Nabjulina priznala je da je ta institucija u poslednjih deset dana potrošila oko šest milijardi dolara deviznih rezervi kako bi spasila još veće potonuće rublje izazvano ukrajinskom krizom i padom cena nafte. Ruska valuta ponovo je oborila neslavan rekord – za jedan dolar kupovalo se 40,42 rublje. Prethodni rekord bio je postavljen proletos kad je 3. marta Centralna banka prodala 11,3 milijarde dolara da bi spasila rublju, a 12. septembra rublja je bila na istorijskom minimumu – 37,57 rubalja za jedan dolar.
Prognoze govore da bi iduće godine jedan dolar mogao da vredi 50 rubalja, ali o tome nešto kasnije.
Inače, sve makroekonomske prognoze za iduću godinu su sumorne. Krajem septembra na godišnjoj konferenciji bonitetske firme Fitch direktor odeljenja dugoročnog strateškog planiranja ruskog Ministarstva finansija Maksim Oreškin ocenio je da će geopolitički događaji (Ukrajina) i pad cena nafte oboriti bruto domaći proizvod (BDP) četiri odsto. Oreškin je izračunao da samo sniženje cene za 17 dolara po barelu smanjuje ruski prihod od izvoza nafte za 55 milijardi dolara na godišnjem nivou. To je bilo u vreme (kraj septembra) kad je barel nafte koštao 97 dolara i na tu cenu spao je sa 110 dolara za barel koliko je nafta koštala u drugom tromesečju. Oreškin se tada ponadao da ”ako bi cena nafte pri formiranju budžeta bila ustanovljena na 80 dolara za barel, ruska ekonomija ne bi ni osetila udarce”.
Ruska vlada, međutim, napravila je još veću grešku predviđajući ekonomska kretanja iduće godine jer je u budžetu zapisala prognoziranu cenu nafte od 96 dolara za barel (a ruski makroekonomisti su ”tipovali” cenu od 100 dolara za barel).
Anastasija Baškatova u Nezavisimoj gazeti 14. oktobra pita se šta će se dogoditi ako cena barela nafte bude niža za 20 do 25 dolara kako najavljuju vlasti Kuvajta – mogući dugoročni pad svetskih cena nafte na 76-77 dolara za barel. Ako se to dogodi, budžetu Rusije nedostajaće oko 1,5 triliona rubalja, što odgovara jednoj desetini planirane ukupne državne potrošnje. ”Nezavisimaja” citira priznanje ministra finansija Antona Siluanova koji je rekao da smanjenje cena nafte za 1 dolar po barelu znači manjak u ruskom budžetu od 70 milijardi rubalja. ”Ako ostane sadašnja cena od 87 dolara za barel, Rusija će iduće godine morati da se okrene Fondu rezervi. Nacrt Zakona o budžetu predviđa mogućnost korišćenja do 500 milijardi rubalja godišnje iz Rezervnog fonda“, rekao je ministar finansija na sednici Dume posvećenoj budžetu.
Malo ko, međutim, veruje da će cena barela nafte ostati 87 dolara kako se nada ruski ministar finansija.
Maksim Oreškin tvrdi da se sada situacija razlikuje od one iz 2008-2009. godine kada je pad cena nafte bio cikličan i vezan s padom tražnje, a sada je strukturni. Na tržištu je i dalje primetna prevelika ponuda a značajno raste i proizvodnja nafte iz škriljaca u SAD, što je navelo kuvajtskog ministra za naftu da izjavi kako stanje na tržištu nije povezano sa odlukama OPEC-a.
Ako se, dakle, dogodi predviđanje kuvajtskog ministra i cene nafte iduće godine padnu na 76 dolara po barelu, budžet Rusije imaće rupu od 1,4 triliona rubalja. ”Ako uzmemo u obzir da su ugovori za prodaju ruske nafte tipa Ural niži nekoliko dolara u odnosu na cenu nafte tipa brent, onda će gubici budžeta biti još veći – najmanje 1,5 triliona rubalja, što je oko 10 odsto prihoda budžeta”, požalio se Siluanov.
Deo gubitaka nastalih padom cena nafte na svetskom tržištu Rusija planira da pokrije iz Fonda rezervi koji je formiran za te namene ali i da bi umanjio uticaj sankcija.
Fond se puni delom iz profita od prodaje nafte, iz budžeta i od sredstava namenjenih Penzionom fondu. Iduća godina biće druga godina za redom da je Moskva prestala da sredstva iz budžeta prebacuje u Penzioni fond, koji je zadužen za isplatu penzija ruskim penzionerima, invalidima i porodicama bez izvora prihoda.
Agencija Interfaks navodi da je Ministarstvo finansija planiralo da iskoristi 1,5 triliona rubalja iz Fonda rezervi u naredne tri godine. ”Nezavisimaja”, međutim, upozorava kako je moguće da taj iznos bude potrošen već 2015. godine i izvodi sledeću računicu – u Fondu za rezervu bilo je 1. oktobra 2014. oko 3,5 triliona rubalja. Ako cena nafte padne na 76 dolara po barelu i to traje duže vreme, ruski Rezervni fond može da traje – dve godine.
A posle toga sledi – duboka fiskalna kriza.
Budžet se može napuniti iz različitih izvora: inflacijom, devalvacijom, povećanjem poreza, zaduživanjem, štampanjem novca iz Fonda rezervi.
Ministar finansija misli da budžet može da se puni i prihodima od – devalvacije rublje. Ako rublja ”padne” samo jedan dolar budžetski prihodi rastu za 180-200 milijardi rubalja. Prognoze monetarne politike za iduću godinu su da kurs bude 37,7 rubalja za jedan dolar, sada jedan dolar vredi 40,3 rubalja. To nije dovoljno da se pokrije rupa u budžetu od 1,5 triliona rubalja, pa je verovatno da će vlasti želeti da smanje vrednost nacionalne valute za još 7-8 rubalja. To znači da bi u 2015. godini za jedan dolar trebalo 50 rubalja.
Još krajem avgusta, zvaničnik zadužen za prognoze u Ministarstvu privrede Oleg Zasov izjavio je da je Vlada Rusije prepolovila predviđanje rasta BDP-a za 2015. godinu sa dva na jedan odsto i istovremeno podigla prognozu inflacije – sa šest na 7,5 odsto.
”Privreda je na ivici recesije”, rekao je Zasov.
Još u februaru (na sastanku eksperata Ruske akademije nauka – RAN sa predsednikom Vladimirom Putinom) zamenik ministra ekonomskog razvoja Andrej Klepač upozorio je da ”preti dalja stagnacija i pad”.
Direktor Instituta RAN za privredne prognoze Viktor Ivanter i njegove kolege iz Instituta još početkom ove godine upozorili su da na duži rok – do kraja naredne decenije – Rusija neće moći da izdrži konkurenciju drugih ekonomski moćnih zemalja ako ne bude imala godišnji privredni rast od najmanje šest do osam odsto godišnje.
Agencija Frans pres podsetila je da je u prvim godinama mandata predsednika Vladimira Putina (početkom prošle decenije), zahvaljujući rastu cena nafte, stopa privrednog rasta Rusije bila između sedam i osam odsto.
”Ako se pad cena nafte nastavi, mnogo pre iscrpljivanja Fonda za rezerve biće primenjen niz dodatnih mera – povećanje poreza, zamrzavanje velikih projekata i usklađivanje socijalnih davanja”, ocenjuje za ”Nezavisimaju” finansijski analitičar Lionstone Investment Services Ani Kruž.
Planirani veliki deficit u idućoj godini znači da će i neka budžetska prava biti smanjena. Anton Soroko, analitičar investicione kompanije Finam, smatra da će, imajući u vidu aktuelne troškove vojno-industrijskog kompleksa, najveće smanjivanje budžetskih prava osetiti zdravstvo i obrazovanje.
Nešto od duha te krize već se oseća. Najveća državna naftna kompanija Rosnjeft sprema se da otpusti 1.000 zaposlenih u svom moskovskom sedištu gde radi ukupno 4.000 ljudi, da ima problema sa servisiranjem 55 milijardi dolara duga i da joj je zatvoren put ka vrhunskoj industrijskoj tehnologiji potrebnoj za dalji razvoj energetskih izvora a list Komersant javlja da je direktor kompanije Igor Sečin (inače, jedan od najbližih prijatelja predsednika Putina) bio primoran da traži 40 milijardi dolara pomoći iz državnog Stabilizacionog fonda.
Direktor Sberbanke German Gref javno izražava bojazan da bi masovna državna ulaganja u domaću industriju i druge grane rezultirala ”ogromnom korupcijom“.
Predsednik Putin je još u razgovoru s ekonomistima Ruske akademije nauka izložio Vladinu projekciju po kojoj će se Rusija 2030. godine suočavati sa istim problemima u privredi koji postoje i sada. To što su akademici ”naročito izrazili neslaganje” s tom projekcijom, nikoga nije uzbudilo.
Osim što su Rusi nastavili da prodaju rublju najbržim tempom u poslednje četiri godine, nastavila je da raste i potražnja za stranim valutama. Zamenik ministra Klepač izneo je podatak da je iz Rusije u prvom kvartalu ove godine izašao kapital u vrednosti od 65 do 70 milijardi dolara a u maju je, na primer, objavljeno da su Rusi sa svojih bankovnih računa podigli depozite u vrednosti od 6,9 milijardi dolara.
Pa, gde smo tu mi?
Ako nam je za utehu, i bratska Rusija ima problema s privredom i javnim finansijama. Iako beogradski mediji balave o novim milijardama i zlatnim polugama, teško je očekivati da iz Moskve stigne neka (makar i devalvirana) rublja za naš rezervni – ili razvojni – fond.
Peščanik.net, 15.10.2014.
Srodni link: Mijat Lakićević – Srbija u nepristojnom položaju
