Dokaz da i banka može da dijeli pare šakom i kapom, ali samo odabranima, je slučaj Agrobanke iz Beograda. Bez ustručavanja ova banka odobravala je kredite firmama koje nisu imale šanse, a ni namjere, da ih ikada vrate. Ukupno oko 300 miliona eura davano je na lijepe oči biznismena Vojina Lazarevića, Miroslava Bogićevića, Dragana Đurića… Sve dok se vlast nije promijenila. Sada je jasno da su u pljački jedne od najpoznatijih srpskih banaka učestvovale i političke stranke, mada one to nikada neće priznati.
Jedno od najpoznatijih imena koja su se pojavila u aferi Agrobanka je Vojin Lazarević, vlasnik Rudnap grupe. Tajkun sa poslovima koji prelaze granice Srbije spominje se kao jedan od moćnika koji su dobili kredite od propale banke.
On se tim povodom kratko obratio medijima potvrdivši da je uzeo kredit od 10 miliona eura, ali da ga uredno vraća.
“Naši krediti kod Agrobanke su višestruko obezbeđeni sa tri hipoteke i akcijama firme, a sve to prevazilazi vrednost kredita. Oni se uredno servisiraju i dospevaju u junu 2013. godine, tako da nema govora o tome da su naši krediti nenaplativi”, rekao je Lazarević. Povrh toga, on kaže i da je Rudnap grupa imala promet preko Agrobanke i to u 2011. godini 1,5 milijardi dinara, a od početka 2012. godine više od 700 miliona dinara.
“Valjda je banka i na tom našem prometu zaradila”, kaže Lazarević.
Bolesni tajkun
Još jedan biznismen čiji se poslovi sa Agrobankom ispituju je Miroslav Bogićević, vlasnik Koncerna Farmakom. Doskora nepoznat široj javnosti, pojavio se kao “tihi partner” u kupovini 49 odsto kapitala izdavačke kuće Politika od nemačkog koncerna VAC. Agrobanka od Farmakoma MB potražuje oko 10 miliona eura, a skoro istu sumu i od Fabrike akumulatora Sombor, koja je takođe deo Bogićevićeve poslovne imperije.
U istom nizu su i firme Zekstra, vlasništvo Dragana Đurića, koji je ujedno i predsednik FK Partizana, zatim Nikolas, Lutra, Planum, Vino Župa, Prokupac Beograd, Prima Kikinda, Navip Zemun, HIP Azotara Pančevo, BDO Agro i PKB Imes, čiji je direktor Rajko Latinović bio i predsednik UO Agrobanke.
Afera je bila tema sednice Biroa za koordinaciju službi bezbednosti, čiji su članovi odobrili nova hapšenja ljudi povezanih sa Agrobankom. Nezvanično se saznaje da postoji spisak imena ljudi koji će narednih dana biti privedeni na saslušanje. Tu sigurno ima još poznatih, pošto je usaglašeno da “hapšenja treba nastaviti bez obzira ko su ljudi koji se nalaze na toj listi”. Prvi će najverovatnije biti Radoslav Lale Sekulić, vlasnik Habitfarma, koji je objavio bankrot, a čiji je dug prema banci skoro trećina minusa na računu sporne banke. Policija zna da je Sekulić u Srbiji, zna se njegova lokacija, i da retko napušta stan, jer je teško bolestan. Njegov advokat kaže da je Sekulić spreman da odgovara na pitanja istražnih organa, ali da je toliko bolestan da mu ponekad treba i po pet minuta da sastavi rečenicu. Kompanija Habitfarm, koja je bankrotirala tokom marta ove godine, dugovala je Agrobanci 4,4 milijardi dinara. Pored toga, nekoliko Sekulićevih povezanih firmi uzelo je više od 20 miliona eura povoljnog zajma od ove banke. Do danas ništa od toga nije vraćeno.
Prvi potpredsednik Vlade Srbije i koordinator Biroa Aleksandar Vučić odmah po formiranju Vlade najavio je obračun sa organizovanim kriminalom i korupcijom, pa je Agrobanka prvi izazov sa kojim se susreće. U skladu sa tim, nema nameru da dozvoli da taj slučaj izmakne kontroli. Prema njegovim rečima, “slučaj Agrobanka” ima jaku simboliku, jer se na njemu može videti kako je i na koji način došlo do propadanja države. Procene su da je Agrobanka samo vrh ledenog brega koji će početi ubrzano da se topi već u septembru.
“Banke imaju smisla ako su privatne ustanove. Ako su državne, rade sa parama drugih. Kad je tako, gledate svoje interese, što znači da dajete kredite koji će imati što veći povraćaj u vaš džep. Ovaj slučaj pokazuje koliko su besmislene razvojne i državne banke”, kaže za Dane ekonomista Miroslav Prokopijević.
Ipak, bez obzira na to što nova Vlada pokušava da prikaže tu aferu kao prvu koju je otvorila, bivši guverner Dejan Šoškić tvrdi da je još u aprilu ovlastio dva lica iz Sektora za kontrolu poslovanja banaka NBS da u Agrobanci prikupljaju informacije i da ih dostavljaju Upravi i drugim državnim organima i institucijama na njihov zahtev i za potrebe njihovog postupka. Šoškić podseća i da je u junu zamolio specijalnog tužioca za organizovani kriminal Miljka Radosavljevića da se aktivnije pozabavi tim slučajem. To je Šoškićev odgovor na napade novog ministra finansija Mlađana Dinkića koji je takođe svojevremeno bio na čelu NBS-a, i koji tvrdi da Šoškić nije uradio ništa da spreči malverzacije. I bivši premijer Mirko Cvetković osetio se prozvanim kada je štampa otkrila da je prijatelj Zvonimira Nikezića, bivšeg člana Upravnog odbora banke. On je apelovao na intelektualce, nevladine organizacije, izvršnu vlast da ne dozvole da se bez argumenata vodi hajka.
“To je obračun periferijskih zmajeva. Šoškić nije glavni akter, glavni je direktor Antonić i oni koji su stajali iza njega iz jedne od ključnih stranaka koje su vladale do izbora, a to je pre svega DS-a”, misli Prokopijević.
Na pitanje da li će se ova afera prelomiti preko te stranke, Prokopijević odgovara da će sigurno biti konsekvenci, ali da to neće biti ključno za ono što će se u DS-u odvijati.
Male ribe
“Neko mora biti odgovoran, jer male ribe nisu mogle da dobijaju kredite od više desetina miliona evra, to su morali da budu krediti koji imaju političko sponzorstvo”, rekao je Prokopijević.
Još jedan bliski prijatelj DS-a, počasni predsednik Saveza vojvođanskih Mađara, Jožef Kasa našao se u nebranom grožđu. Među preduzećima koja su dobijala kredite od Agrobanke je subotička firma Azohem, čiji je Kasa bio član Upravnog odbora. On je najavio da će učestvovati u istrazi, ali da za sebe ni dinar nije uzeo.
“Agrobanka sigurno nije najveća afera u proteklih nekoliko godina. Ima sigurno većih. Sad se situacija u Agrobanci koristi kao alibi za druge stvari u kojima se ništa nije radilo. Sve sada deluje pomalo isforsirano i ’nabudženo’”, komentariše Prokopijević sve veze sa DS-om koje su se pojavile u javnosti.
“Afera ima mali milion. To samo zavisi od onih koji hoće ili neće da otvore jednu od njih. O tome sada odlučuje nova vlast”, govori istaknuti ekonomista i tvrdi da on sam zna za “bar pet afera većih od Agrobanke”, mada ne želi da otkrije o čemu je reč.
Dačićev kofer pun para
DS je bila na vlasti u Srbiji od 2000. godine. Za 12 godina otvoreno je stotinak većih afera u koje su uglavnom bili umešani pripadnici režima Slobodana Miloševića. Otvorena je i afera “Kofer” čiji je glavni akter sadašnji premijer i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić. On je 2006. zatečen sa koferom u kom se nalazilo 100.000 eura, navodno namenjenih davanju mita ne bi li se dala dozvola za rad Kreditno – eksportnoj banci. Branio se rečima: “Nemam veze sa tim koferom i nisam znao šta je u njemu.” Ta afera do danas nije zaključena, a Vučić, koji je obećao obračun sa korupcijom, nikada je nije ni spomenuo. Kao akteri u raznim malverzacijama pojavljivali su se i članovi DS-a, ali niko ni za šta nije konkretno optužen, a o osuđenima i da ne govorimo. Možda će Dačić i tokom ovog mandata biti pošteđen, ali brojni funkcioneri DS-a imaju razloga da se zabrinu, jer je SNS upravo na otkrivanju svih nezakonitosti bazirala svoju predizbornu kampanju.
Potraga za sinom
Osmoro do sada uhapšenih, među kojima i direktor Agrobanke Dušan Antonić, privedeno je istražnom sudiji sa krivičnom prijavom za zloupotrebe “teške” više od 300 miliona eura. Saslušavanje je, kako se nezvanično saznaje, trajalo do duboko u noć. Tužilaštvo za organizovani kriminal zatražilo je određivanje pritvora za sve njih. U policiji najavljuju da će se ispitati odgovornost članova Upravnog, Izvršnog i Nadzornog odbora Agrobanke, ali i nadležnih u Narodnoj banci Srbije, kako bi se videlo kako je moguće da su na određene kredite otišli milioni, a bez skoro ikakve garancije. Policija je objavila i da traga za Milanom Antonićem, sinom direktora, koji se javio sa letovanja u Crnoj Gori.
Ana Roland-Grubić, BH Dani, 24.08.2012.
Peščanik.net, 24.08.2012.