Objavljivanje izveštaja EU o napretku Srbije je uvek zgodna prilika da ponovo čujemo desetine tumačenja i mišljenja, koja često nemaju mnogo veze sa činjenicama. Prvu grupu mišljenja zastupaju uglavnom predstavnici vlasti koji nas lažu kako je „sve u redu“, „Srbija napreduje u procesu evropskih integracija“, tvrde da „postoje izvesne primedbe vezane za vladavinu prava, ali to je poglavlje koje se prvo otvara a poslednje zatvara“, uz obavezno „neslaganje oko nekih delova izveštaja“. Tu spadaju i njima bliski analitičari koji u izveštaju često vide nešto što tamo ne piše i imaju potrebu da nam pojasne šta je Evropska komisija u stvari htela da kaže. Novitet ove godine je tvrdnja (Premijerka i Marko Đurić) da komisija ima „različite standarde“ (ili metodologiju) za druge zemlje u regionu. Ta druga zemlja je Kosovo, pa je tvrdnja veoma popularna ali je nejasno čemu služi i kako nam pomaže. Drugu grupu mišljenja zastupaju oni koji veruju da je sve što piše u izveštaju nebitno i da je Kosovo jedina tema. Posle višegodišnje kampanje i naopakih interpretacija, čak i mnogi pristojni građani veruju da se vladavina prava, ljudska prava, funkcionisanje pravosuđa i borba protiv korupcije unapređuju „pravno obavezujućim sporazumom sa Kosovom“. Ovo je trenutno najveća i najopasnija zabluda, jer dogovor sa Kosovom može biti samo (dobar) početak za dalje napredovanje Srbije, a nikako kraj. Treću grupu mišljenja ne treba posebno komentarisati, jer su ona u suštini anti-EU, pa njeni zastupnici sve što EU objavljuje vide kao anti-srpsku zaveru. Zbog toga i ne vide ili ne žele da vide da su sve teme iz Izveštaja o napretku itekako važne i za njih i za sve građane.
Da bi makar donekle sprečila zlonamerna tumačenja svojih izveštaja, Evropska komisija je počela da koristi dve skale. Skala koja se koristi za ocenu trenutne situacije je sledeća:
U ranoj fazi (Early stage)
Izvestan nivo pripremljenosti (Some level of preparation)
Umerena pripremljenost (Moderately prepared)
Dobar nivo pripremljenosti (Good level of preparation)
Veoma napredan nivo pripremljenosti (Well advanced)
Skala koja se koristi za ocenu napretka u protekloj godini je:
Nazadovanje (Backsliding)
Bez napretka (No progress)
Izvestan napredak (Some progress)
Dobar napredak (Good progress)
Vrlo dobar napredak (Very good progress)
Izveštaj je javno dostupan, a vlast i građani nemaju mnogo razloga za zadovoljstvo njegovim sadržajem. U nekim delovima je detaljniji od prethodnog, ali u osnovi se sastoji od istih opisa istih problema. I to se ponavlja godinama, pa bi se jedino moglo govoriti o napretku brzinom puža. Za primer svakako treba uzeti Poglavlje 23 (Pravosuđe i osnovna prava) koje je sa Poglavljem 24 (Pravda, sloboda i bezbednost) izdvojeno kao ključno u okviru celine „Vladavina prava i osnovna prava“. Naravno, vlastima je veoma zgodno da građani stalno slušaju o nekakvom „Poglavlju 23“ a da ne znaju šta to znači, zašto im je to važno i šta tačno EU traži da se promeni i reformiše.
Čak i kratak pregled daje veoma sumornu sliku:
1. Pravosuđe i osnovna prava
stanje: izvestan nivo pripremljenosti
napredak: izvestan napredak
2. Funkcionisanje pravosuđa
stanje: izvestan nivo pripremljenosti
napredak: izvestan napredak
3. Borba protiv korupcije
stanje: izvestan nivo pripremljenosti
napredak: izvestan napredak
4. Osnovna prava (ljudska prava)
Stanje: nema ocena, ali pored dosledne primene zakona koji se tiču ljudskih prava, sada je dodat i zahtev da primena bude efikasna.
5. Sloboda izražavanja (mediji)
stanje: izvestan nivo pripremljenosti
napredak: bez napretka
U svakom od ovih odeljaka ima dovoljno informacija i opisa problema. Negde se opisuje ono što je urađeno, negde se konstatuje da napretka nema ili da ga ima malo. Navodi se šta je potrebno uraditi ili šta se Srbija obavezala da uradi, šta kasni, a šta je zabrinjavajuće. Nekada kritike nisu preterano otvorene, ali je onima koji se bave ovom temom poruka jasna (na primer: „uloga nezavisnih tela treba da bude prepoznata i podržana“). Kada se poredi sa prethodnim izveštajem, većina problema koji se ističu u ovom izveštaju je ista ili slična, a rešenja su poznata, dostupna i njihovo usvajanje gotovo uvek zavisi od političke volje. Napredak se vidi u tragovima, a potpuno je jasno da rešavanje „nagomilanih“ problema nema veze sa pregovorima sa Kosovom. Katastrofalno je da predstavnici vlasti samo konstatuju da „izveštaj uglavnom odslikava stanje u Srbiji“, a njihovi analitičari „izvestan progres“ tumače kao da je Srbija od EU „dobila trojku“. Kada bi to bilo tačno, ideja o 2025. godini koju EU navodi u Strategiji („Kredibilna perspektiva proširenja i pojačana saradnja EU sa Zapadnim Balkanom“) bi bila realna. Međutim, kada se posmatraju reforme u okviru Poglavlja 23 i 24, treba imati u vidu sve dosadašnje izveštaje, realnu brzinu kojom se pripremaju zakoni, često odsustvo zahtevanih standarda kada se usvajaju novi zakoni, političku volju koja je minimalna i odlaganje različitih procesa koji se često pravdaju Kosovom i/ili izborima. Na sve to treba dodati primenu zakona koja je za grupu zemalja Zapadnog Balkana (WB6) ključna i oko koje uvek ima mnogo simuliranja, po čemu je region poznat. A kakva je primena zakona u Srbiji uveravamo se svakodnevno.
Ideja o dogovoru sa Nemačkom ili SAD, prema kojoj će posle potpisivanja sporazuma sa Kosovom izveštaj o napretku odjednom izgledati potpuno drugačije je možda zanimljiva, ali nema veze sa realnošću. Naravno da dogovor sa Kosovom treba i mora što pre da se postigne, ali Srbija treba mnogo toga da menja bez obzira na to. Borba protiv korupcije, slobodni mediji, nezavisno pravosuđe, suđenja za ratne zločine, unapređenje položaja različitih manjinskih grupa nisu zvezdica pored imena Kosova koja se polako topi. Za razliku od te zvezdice koja nestaje, pomenuti problemi u Srbiji postaće sve veći i svi to dobro znamo, uključujući Predsednika od koga (ponovo) sve zavisi. Strategija i planova već sada ima dovoljno i javna tajna je da se periodi za koje su usvojeni završavaju, a da je njihova implementacija jedva počela.
Ukoliko želi u EU oko 2025, Srbija bi u toku naredne godine trebalo da u potpunosti primeni dogovor sa Kosovom i napravi „odlučujući proboj“ u vezi sa Poglavljima 23 i 24. Sem onoga što novinari nazivaju „živa diplomatska aktivnost“ sa Kosovom, ne može se primetiti da se u ministarstvima radi više i kvalitetnije. Država nije spremna da donese ni bezazlene zakone, kao što su Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći, Zakon o rodnom identitetu itd. Zbog toga je sve očiglednije da će uz poneki donet zakon predstavnici vlasti nastaviti da se kriju iza spinova kao što je onaj najnoviji – da „Markon Srbiji zatvara vrata EU“. Do 2025. će se promeniti dva saziva Evropskog parlamenta, dok će kod nas po svemu sudeći opstati naopako shvatanje procesa pridruživanja: Srbija koja meditira u stanju izvesnog nivoa pripremljenosti.
Autor je direktor za Evropu Civil Rights Defendersa.
Peščanik.net, 18.04.2018.