Irci su juče odlučivali da li će pristupiti Fiskalnom paktu. Od referenduma iz 1972. godine o pristupanju Irske Evropskoj ekonomskoj zajednici, kako se tada zvala EU, nijedan drugi referendum nije bio predmet tako žestokih rasprava.
Vladajuća koalicija Fine Gael i Laburista potpiruje strahove kod birača: glasate li sa Ne, kako premijer Enda Keni tvrdi, Irska više neće imati pristup sredstvima iz Stabilizacionog fonda.
Nemački ambasador u Dablinu, Ekard Libkajmer, se slaže: „U pitanju je quid pro quo; investitori moraju biti sigurni da njihovi dužnici mogu vratiti novac“. Krajem 2010. Irska je morala da zatraži finansijsku pomoć od EU i MMF-a. Ukupno je odobreno 67,5 milijardi evra, ali kako sada stvari stoje Irskoj treba još novca.
Ekonomija stagnira, prognozirani rast u ovoj godini kreće se između 0,1 i 0,5%. Krediti su vezani za stroge uslove na teret srednjih i nižih slojeva. Nakon sedam drastičnih budžetskih rezova, plate u javnim službama su niže za 20%, nezaposlenost je 15%, a među mladima je dva puta veća. PDV je povećan, uvedeni su neki novi porezi.
Na jednom ostrvu blizu Irske glasalo se već u ponedeljak. U Inishfreeju na severozapadnoj obali ostrva već dvadest godina živi samo jedan stanovnik. Beri Edgar Pilčer pretvorio je svoju spavaću sobu u biračko mesto, glasao a onda izbornoj komisiji odsvirao nešto na saksofonu. Prema anketama, 60% stanovništva na ovom ostrvu glasalo je za Fiskalni pakt, a sličan rezultat se očekuje na nivou cele Irske.
Jedna petina birača je još uvek neodlučna, tako da vlada ponovo strepi. Slična situacija je bila i prilikom glasanja za Ugovor iz Nice i Lisabonski ugovor, kada su ankete predviđale potvrdan odgovor, ali se ispostavilo da se za njega morao čekati izlazak na ponovljeni referendum.
Ovog puta Irci nemaju pravo veta. Pakt, koji predviđa strogu budžetsku disciplinu i predviđa odgovarajuće sankcije za nepoštovanje njegovih odredbi, trebalo bi da stupi na snagu 1. januara sledeće godine ako ga ratifikuju najmanje 12 od 17 članica evrozone. Češka i Britanija već su se izjasnile da neće pristupiti Paktu. Irsko Ne imalo bi samo simbolično značenje, jer su Irci jedini koji mogu da glasaju o njemu.
Prilikom svakog referenduma značajnu ulogu igraju mnogi faktori. Stanovništvo je razočarano, mnogi ne mogu da otplaćuju hipoteke, mali preduzetnici su bankrotirali, a poboljšanje situacije se za sada ne nazire. Doduše i najveća opoziciona stranka Fianna Fail se zalaže za pristupanje Fiskalnom paktu, mada je ona već na prošlim izborima doživela najveći poraz u istoriji stranke, jer su je birači smatrali najodgovornijom za stanje u kome se Irska nalazi.
Protivnici Pakta upozoravaju da će nakon njegove ratifikacije neoliberalna politika biti čvrsto ugrađena u Irski ustav a štednja institucionalizovana. Osim Levog saveza United Left, protiv Fiskalnog pakta su i brojni nezavisni poslanici kao i Sinn Fein, bivše političko krilo u međuvremenu raspuštene Irske republikanske armije. Irski mediji su tokom vikenda izveštavali sa konvencije Šin Fejna. Prenet je četvorominutni govor Gerija Adamsa o Fiskalnom paktu, jer prema odluci vrhovnog suda državna televizija je u obavezi da jednako tretira obe strane u raspravi o Fiskalnom paktu. Tako da je i premijer Enda Keni u poslednjem obraćanju naciji pre referenduma imao pravo na samo četiri minuta. On ih je iskoristio kako bi još jednom upozorio na propast Irske ukolko glasa sa Ne.
Ralf Sotscheck, TAZ, 31.05.2012.
Izbor i prevod Miroslav Marković
Peščanik.net, 01.06.2012.
Srodni link:
- Spiegel: Irish said Yes