Bezakonje

Prošle godine sada već bivši predsednik Republike dao je pomilovanje od krivičnog gonjenja četvorici nasilnika koji su u Novom Sadu bejzbol palicama tukli studente u protestu i teško povredili jednu studentkinju. Ova odluka je izazvala brojne negativne reakcije u javnosti i uznemirenje mnogih građana koji su je sa pravom shvatili kao poziv pristalicama predsednikove stranke da fizički maltretiraju neistomišljenike jer odgovornost za to mogu lako izbeći.

Odluka o pomilovanju od krivičnog gonjenja izazvala je tada u delu javnosti dileme vezi sa postojanjem predsednikovih ovlašćenja za njeno donošenje. Ali s obzirom na to kako je pomilovanje regulisano Ustavom i Krivičnim zakonikom, za dileme nema osnova. Ustav u članu 112 samo jednom šturom formulacijom utvrđuje predsedniku republike pravo da „daje pomilovanja“ dok aboliciju ne spominje izričito. Krivični zakonik (član 110) utvrđuje da se pomilovanjem „poimenično određenom licu daje oslobođenje od krivičnog gonjenja ili potpuno ili delimično oslobođenje od izvršenja kazne“.

Dakle, prema Krivičnom zakoniku, pored ovlašćenja da osuđenima daje „klasično“ pomilovanje, predsednik ima ovlašćenje i da abolira, da potpuno oslobađa od krivičnog gonjenja, odnosno da spreči da do sudskog postupka uopšte dođe.

I ako donese tu odluku, ne postoji organ koji pravnim putem može da je obustavi. Međutim postoji, bar po zakonu, organ bez koga predsednik ne može da je donese. Zakon o pomilovanju (član 11) pravi jasnu razliku između pomilovanja osuđenog lica sa jedne i oslobađanja od krivičnog gonjenja, abolicije, sa druge strane. U prvom slučaju se postupak pokreće molbom osuđenog lica, u drugom slučaju postupak može pokrenuti samo ministar pravde, po službenoj dužnosti. Predsednik Republike, dakle, ne može nikog pomilovati od krivičnog gonjenja ako postupak ne pokrene ministar pravde.

Neizbežna je bila pretpostavka da je poštovan Zakon o pomilovanju, odnosno da je postupak za pomilovanje četvorke novosadskih batinaša pokrenuo ministar pravde. Ali uprkos zahtevima medija i javnosti, čak i intervencije Poverenika za informacije, razlozi zbog kojih je ministar to učinio ostali su do danas samo njemu poznati. Ćutanje ministra pravde upućivalo je na zaključak da je bio spreman da predsedniku bezrezervno servilno pomaže i da postupak abolicije pokreće po narudžbini. A samim tim, najavljivalo je da će se naše pravosuđe i inače teško poljuljanog autoriteta i preplavljeno problemima suočiti sa još gorim, izuzetno ozbiljnim i opasnim.

Ovih dana to se potvrdilo na dramatičan način. Poslednjeg dana svoje vlasti, bivši predsednik je navodno pomilovao ili abolirao 49 osoba. Imena njih 12 je saopštio lično – reč je o aktivistima, političarima i studentima iz Novog Sada koji su neposredno pre protesta u Beogradu 15. marta nezakonito prisluškivani i potom podvrgnuti montiranom procesu. Ko je još na listi aboliranih i dalje je tajna.

Ali za razliku od prošlog puta, sada ministarstvo pravde nije ćutalo već je javnosti ponudilo nekakve informacije, istina doslovno šokantne: „Mi ne znamo koga je on pomilovao. Sve je to bila odluka bivšeg predsednika i naše ministarstvo neće učestvovati u sprovođenju te odluke. Vučićeve odluke bi sada trebalo da budu dostavljene nadležnim tužilaštvima i sudovima. Predmeti koji su u fazi istrage ili dokaznih radnji trebalo bi da budu dostavljeni tužilaštvima, a oni koji su u fazi suđenja ili je već presuđeno dostavljaju se sudu, pa će sud da obavesti zatvor“, objašnjeno je iz ministarstva.

Bilo da je reč o pomilovanju od kazne ili aboliciji, ove informacije su apsolutno nespojive sa onim što je predviđeno Zakonom o pomilovanju. Naime, bez obzira da li se postupak pokreće molbom ili po službenoj dužnosti, po zakonu je u oba slučaja uloga ministarstva pravde sasvim nezaobilazna. U prvom slučaju, osuđeni molbu za pomilovanje podnosi sudu koji je prosleđuje ministarstvu pravde zajedno sa svojim mišljenjem o opravdanosti molbe, a ministarstvo je zajedno sa svim relevantnim spisima i svojim mišljenjem dostavlja predsedniku. U drugom slučaju, ministarstvo je jedini organ koji uopšte može pokrenuti postupak.

Odlazak sa funkcije bivši predsednik je obeležio na nedopustiv način. Porukom da je iznad i zakona i tužilaštava i sudova i da im po sopstvenom nahođenju može ne samo anulirati efekte donetih odluka, već ih potpuno lišavati mogućnosti da rade ono što im je posao. A nevino optužene ljude lišio je prava da nevinost dokažu pred sudom. Sve to najlakše je opisati jednom rečju – bezakonje.

Peščanik.net, 01.10.2026.

Srodni link: Vesna Rakić Vodinelić: Pomilovanje – izvestan početak i mogući kraj