Mi rulja iz dvora smo u parkiću napravili indijanski šator od starih lancuna. Mi smo u šator unili tomahavke i lukove i strele. Plus smo oko glava stavili trake i zataknili pera. Plus smo na obraze nalipili nalje sa crvenim kockicama. Onda smo mi isprid indijanskog šatora zapalili logorsku vatru. Onda smo mi ekiposi plesali oko vatre i mavali smo sa tomahavkima. Dok smo plesali mi smo pivali: „Uja-uja-ujaaaaa… Uja-uja-ujaaaaa… Uja-uja-ujaaaaa…“ Onda je u parkiću pojavio se barba iz pandurije. Murac je podviknijo: „Koji je ovo kurac?!“

Ja sam dignijo desnu ruku uzrak i rekao sam: „Haug!“ Onaj Kane Šteta je isto dignijo desnu ruku i rekao je: „Haug!“ Murac je rekao: „Nemojte mi se tu majmunirat! Nego lipo pitan kakvi je ovo cirkus?! Pa ne može se, čoviče, nelegalno dizat šator i palit vatra na javnoj površini!“ Kane Šteta je okrenijo se prema meni i rekao je: „Zeleni Oblak, jel ovo veliki bjeli čovjek poslati na nas plavi mundir? Jel ovo plavi mundir imati za pojas vatreni štap?“ Ja sam njemu rekao: „Izgleda da tačno, Šareno Dupe! Izgleda da veliki bjeli čovjek preko plavi mundir nas htjelo otjerati sa naš teritorij!“ Onda je onaj Rino Sajla dignijo tomahavk i rekao je: „Žuti Konj se spremiti za skidanje plavom mundiru skalp!“ Murac je drknijo: „Dosta preseravanja, reka san! Ajde hitno gasi tu vatru i miči šator, jerbo ću vas sve privest u stanicu!“ Samo onda je moj drug Dino izgibao iz šatora. Dino je nanišanijo sa prstom prema murcu i doviknijo je: „Veliki bjeli čovjek nemati šta radi kod indijanski šator!“ Murac je njega pitao: „A zašto si ti u imvalidskim kolicima?“ Dino je rekao: „Ja biti Bik Koji Sjedi!“

Onda je barba iz pandurije tiltao sa očima. Onda je on okrenijo se na peti i otpičio je. Kane Šteta je zamavao sa tomahavkom i viknijo je: „Ha-ha, plavi mundir se usralo od Šareno Dupe!“ Rino Sajla je viknijo: „Hvala ti, veliki Manitu, šta dati snage Žuti Konj da otjeraše plavi mundir!“ Moj drug Dino je meni rekao: „Zeleni Oblak, molinte rekneš Šareno Dupe i Žuti Konj da smirilo živce! Veliki bjeli čovjek možda išlo po pojačanje!“ Ja sam dignijo bradu i rekao sam: „Naši djedova i očeva se borila za ova zemlja u sveti domovinski rat! Veliki bjeli čovjek neš nas otjerat sa naša zemlja ni sa trista plavi mundiri!“ Onda smo mi ekipa zamavali sa tomahavkima i skakali smo oko logorske vatre. Dino je isto vrtijo se okolo u imvalidskim kolicima. Dok smo plesali mi smo pivali: „Uja-uja-ujaaaaa… Uja-uja-ujaaaaa… Uja-uja-ujaaaaa…“

Barba iz pandurije je sakrijo se iza borića i pričao je na mobitel. Murac je rekao u sluju: „A ne znan, šefe, sve mi je to malo sumnjivo… Digli su šator na javnoj površini, zapalili isprid vatru, nacrtali šahovnice na obraze, dreče i urliču… Sve je skroz isto ka u Savskoj, samo šta su maloljetni!“ Onda je sluja nešto govorila. Murac je rekao: „A neam blage koji su, šefe, nisan ih se usudija legitimirat! Ja bi reka da su neki njihov podmladak! Evo baš sad kriče da su in didovi i ćaće ginili u domovinskom ratu!“ Sluja je opet nešto govorila. Murac je rekao: „Kako jel dile iste stavove ka oni u Savskoj? Normalno da dile! Ja san ih pristojno pozdravija i pita da koji kurac tu rade, a oni svi dignili desnice uzrak! Ako to nisu jasni stavovi, ja ne znan šta su!“ Onda je sluja nešto govorila. Murac je rekao: „Dobro, dobro! Neću se mišat, al ću držat situaciju na oku!“

Samo onda su u parkić isprid našeg indijanskog šatora dogibali jedna teta sa nikrofonom i crvenom frizurom i jedan barba sa kamerom. Teta je zagledala se u kameru i popravila je rimel iznad livog oka. Onda je ona rekla u nikrofon: „Dragi gledaoci, javljamo se eskluzivno uživo sa lica mista di je grupa spliskih učenika na simbolistički način odlučila poduprit prosvjed branitelja i ratnih imvalida iz Savske ulice u Zagrebu! U znak solidarmosti sa njima, podigli su šator i zapalili vatru ovde u parkiću, a koliko zasad možemo vidit odlučno podržavaju sve njihove zahtjeve! Eto, dragi gledaoci, braniteljski bunt se poput požara širi Hrvackom i zahvaća najmlađe generacije!“ Moj drug Dino je mene pitao: „Zeleni Oblak, šta to bjela skvo drobiti u dugi štap?“ Ja sam rekao: „Ne znan, Bik Koji Sjedi! Zeleni Oblak ne slušalo, nego gledalo u sise od bjela skvo!“ Rino Sajla je rekao: „Žuti Konj još nikad viditi tako dobra sise!“ Kane Šteta je rekao: „Možda Šareno Dupe oteti bjela skvo za dojenje mlado od bizoni?“

Onda su teta sa nikrofonom i barba sa kamerom dogibali prema nama. Teta je rekla u nikrofon: „Saćemo, dragi gledaoci, malo popričat sa ovin mladin prosvjednicima! Dobar dan, momci!“ Ja sam dignijo desnu ruku uzrak i rekao sam: „Haug!“ Kane Šteta je isto dignijo desnicu uzrak i rekao je: „Haug!“ Teta je rekla: „Evo, dragi gledaoci, ova mladež nas je pozdravila sa starim hrvackim pozdravom! Odma se vidi da su svin srcem uz branitelje iz Savske!“ Onda je ona pružila nikrofon prema Dinu i pitala je: „A zašto si ti, mladiću, u imvalidskim kolicima? Jel u znak solidarmosti?“ Dino je rekao: „Ja biti Bik Koji Sjedi!“ Teta je pitala: „Jel i vi tražite ostavku ministra Matića?“ Dino je pitao: „Ko biti ministru Matić?“ Ja sam pitao: „Jel on biti veliki bjeli čovjek?“ Teta je rekla: „Pa je, sigurno da je…“ Ja sam rekao: „Mi svako veliki bjeli čovjek nabiti nakurac!“ Teta je okrenila se prema kameri i zacvrkućala je: „Eto, dragi gledaoci, i ovi dječaci traže ostavku ministra branitelja!“ Rino Sajla je nagnijo se prema nikrofonu i rekao je: „A Žuti Konj nabiti i bjelu skvo!“

Barba iz pandurije je virijo iza borića i pričao je na mobitel. Murac je rekao u sluju: „Je, je, šefe, stoposto su in podmladak! Nema greške, evo baš daju izjave za televiziju!“ Onda je sluja nešto pitala. Murac je rekao: „Ne mogu tačno čut šta govore! Al reka bi da su nabili nakurac komunjare na vlasti!“ Onda je sluja nešto govorila. Murac je rekao: „Razumin, šefe, odma ću in odnit marendu! Oćel svakom po burek bit okej?“ Sluja je opet nešto govorila. Murac je rekao: „I po kolu? Jel mislite da in je kola drža od sprajta?“ Sluja je nešto dreknila. Murac je rekao: „Okej, okej, odniću in baksu kole! I pitaću jel in još šta triba!“ Sluja je nešto govorila. Murac je rekao: „Je, je, to mi je totalno jasno! Ako se ko pojavi na protuprosvjedu, slomiću mu pičku!“

Samo onda je u parkiću skupilo se masu velike rulje. Oni su gledali u naš indijanski šator i vikali su: „Bravo, ekipa! Jebite četnicima mater! Hrvacka do Zemuna!“ U rulji je pojavila se i ona učiteljica Smilja. Ona je namistila punđu i govorila je teti u nikrofon: „To su sve moji đaci, moji anđeli, i mogu komotno reć svin gledaocima da san ponosna na njih!“ Onda je onaj fra Ive iz Gospe od Cukra rekao u nikrofon: „Nek dragi bog blagoslovi i njih i cilu Hrvacku!“ Onda su rulja opalili skamdiralo: „Bravo, dico! Doli komunjare! Smrt Jugoslavenima! Živija domovinski rat! Nećemo ćirilicu! Za dom spremni!“ Nama ekipi je uletijo iznered na kvadrat. Onda smo mi skupili tomahavke i uletili smo u šator. Kane Šteta je rekao: „Šareno Dupe ne razumilo kurca tebe!“ Ja sam rekao: „Zeleni Oblak isto!“ Rino Sajla je rekao: „Žuti Konj još misliti na sise od bjela skvo!“ Onda je Dino dignijo kažimprst uzrak i rekao je: „Zato sve skužiti Bik Koji Sjedi! Veliki bjeli čovjek poslalo fašisti na nas indijance!“ Kane Šteta je uzdahnijo: „Manitu, pomozi!“

Onda je u šator uletijo barba iz pandurije sa dvi bile kese. Murac je rekao: „Evo, ekipa, donija san van svakom po burek i kolu!“ Mi smo zableušili se u njega sa tupilom od nekuženja. Murac je rekao: „Šta je čudno? Pa neće pravna država pustit da na nelegalnom prosvjedu budete gladni i žedni!“ Onda je Dino murcu rekao: „Plavi mundir! Rekni veliki bjeli čovjek da makne oni fašisti iz parkić!“ Murac je rekao: „Ha, pa nisu to fašisti! To su mirni građani koji van daju podršku dok vi dajete podršku našin braniteljima iz Savske!“ Ja sam stavijo dlan priko srca i rekao sam: „Zeleni Oblak ne došlo u parkić igrati se na branitelji, nego igrati se na indijanci!“ Kane Šteta je rekao: „Šareno Dupe isto! Mi podiglo šator i zapalilo logorska vatra zato da igrati se na indijanci! A onda veliki bjeli čovjek na nas poslalo tri ustaška bojna!“ Murac je zinijo: „Nemoj me jebat da se igrate na indijanaca?!“ Rino Sajla je rekao: „Šta falilo indijanci? Za Žuti Konj to najvećo gušt!“ Barba iz pandurije je zakolutačijo sa očima i rekao je: „O jebate dragi irud, šta ću sad reć šefu… Pa zašto se igrate na indijanaca ako svi oće da podupirete branitelje?“ Bik Koji Sjedi je rekao: „Kad veliki bjeli čovjek skupljalo crna legija, neko mora bit crvena banda!“

Robi K. (IIIa)

Peščanik.net, 03.03.2015.

The following two tabs change content below.
Viktor Ivančić

Viktor Ivančić

Rođen u Sarajevu 1960, osn. i srednju školu završio u Splitu, u novinarstvo ulazi kao student elektrotehnike. Za studentski list FESB 1984. dobija nagradu 7 sekretara SKOJ-a. Urednik i jedan od osnivača nedeljnika Feral Tribune, u čijoj biblioteci je objavio „Bilježnicu Robija K.“ (1994, 1996, 1997. i 2001) i studiju „Točka na U“ (1998, 2000). Izabrane tekstove objavio 2003. u „Lomača za protuhrvatski blud“ i „Šamaranje vjetra“. Prvi roman „Vita activa“ objavio 2005, od kada Fabrika knjiga objavljuje: „Robi K.“ (2006) u dva toma; „Robi K. Treći juriš!“ (2011); zbirke ogleda „Animal Croatica“ (2007), „Zašto ne pišem i drugi eseji“ (2010), „Jugoslavija živi vječno“ (2011) i „Sviranje srednjem kursu“ (2015, u saradnji sa Peščanikom); romane „Vita activa“ (2005, drugo izdanje ) i „Planinski zrak“ (2009), te zbirku priča „Radnici i seljaci“ (2014, u saradnji sa Peščanikom). 2018. sa Hrvojem Polanom i Nemanjom Stjepanovićem piše fotomonografiju „Iza sedam logora – od zločina kulture do kulture zločina“ u izdanju forumZFD-a. 2018. Fabrika knjiga u 5 svezaka objavljuje „Robi K. 1984-2018“ (zajedno sa Peščanikom i riječkim Ex librisom), a 2019. troknjižje „Radnici i seljaci, Planinski zrak i Vita aktiva“. Redovno piše za tjednik Srpskog narodnog vijeća Novosti i za Peščanik. Živi u Splitu.