© Bildarchiv Preußischer Kulturbesitz http://goo.gl/Mz8EOm

Ja sam bijo u spavaćoj. Onda sam ja zašuškao jorgan priko mamine i tatine postelje. Onda sam ja stao na podan kreveta. Onda sam ja ukočijo se u stavu mirno. Onda sam ja stavijo desnu ruku na prsi. Onda sam ja ispružijo dlan priko srca. Onda sam ja tako ukipan gledao drito u postelju i rekao sam: „Fala ti, najdraži naš, za sve šta si učinija za nas…“ Onda sam ja tako ukipan dignijo bradu i još jače sam rekao: „Hrvacka mladež će uvik bit na tvom putu! Hrvacka mladež nikad neće zaboravit tvoje ogromno i veličanstveno djelo…“ Onda je mama sa vrata od spavaće rekla: „Šta ti to izvodiš, jebate patak?“ Ja sam okrenijo se prema njoj i rekao sam: „Treniran, mama!“ Mama je zinila: „Šta treniraš, čoviče božji?“ Ja sam rekao: „Treniran pristojno ponašanje!“

Mama je zableušila se u mene sa tupajom na kvadrat. Onda sam ja njoj rekao: „Učiteljica Smilja nas vodi sa školom na izlet u Zagreb! A u Zagrebu ćemo posjetit grob prvog hrvackog presjednika!“ Mama je pitala: „Kojeg precjednika? Tuđmana?“ Ja sam klimnijo sa glavom i rekao sam: „Uča je rekla da doma dobro izvježbamo kakošmo se tamo pristojno ponašat! I ja sad treniran!“

Onda je moja mama zlamenovala se i rekla je: „Ujmeoca isina iduha… I sad ti je moja i ćaćina postelja grob Franje Tuđmana?“ Ja sam klimnijo sa glavom. Mama je podviknila: „Pa šta nisi moga ić trenirat u zahod, jebaga led?! Ili, štajaznan, na balkon isprid škancije sa starin postolima?“ Ja sam slegnijo sa ramenima i rekao sam: „Neam blage, ovo mi je bilo najzgodnije…“ Mama je gledala u postelju i vrtila je sa glavušom. Onda je ona rekla: „Znaš šta ću ti ja reć, sinak… Malo ti je prazan ovi grob!“ Ja sam rekao: „Je klinac!“ Onda sam ja otklopijo jorgan. Ispod jorgana je ležao Damjanin plišavi medo.

Mama je cijuknila: „Muko irudova! Muko irudova!“ Onda je ona okrenila se prema meni i rekla je: „Ti si se bogami dobro pripremija za trening!“ Samo onda je na vratima od spavaće pojavio se tata. Tata je pitao: „Šta se to ovde događa?“ Mama je njemu rekla: „Izgleda da nan je sinčić spavaću sobu pritvorija u presjednički apartman! Odnosno tojest bolje rečeno u mauzolej!“ Tata je piljio u nju sa teškim nekužitisom. Mama je pokazala sa rukom na plišavog medu i rekla je: „A ovi tamo na postelji ti je, ako nisi zna, pokojni vrhovnik!“ Tata je dignijo ombrve i skupijo je usta. Onda je on rekao: „Od Robija me više ništa ne može iznenadit! Al priznajen da se malo čudin Damjanici!“ Mami je uletila zbunjoza: „Zašto Damjanici?“ Tata je rekao: „Zašto je medi iskopala oči?“

Onda je mama tati objasnila da učiteljica Smilja će nas trećaše vodit na izlet u Zagreb. Plus dašmo u Zagrebu posjetit grob prvog hrvackog presjednika. Plus da ja sad vježbam pristojno ponašanje isprid mamine i tatine kreve. Onda je tata rekao: „Eeee, šta bi ja da da san u svoje vrime moga ić na izlet u Zagreb i posjetit grob Franje Tuđmana…“ Mama je njega pitala: „Kad to u svoje vrime?“ Tata je rekao: „Pa tamo negdi dvedesprve-druge-treće… Samo nije bilo šoldi, jebešga!“ Mama je rekla: „Al Tuđman je umra tek devedesdevete!“ Tata je rekao: „Pa to ti i govorin! Bija je cili niz otežavajućih faktora!“

Onda je tata mene zagrlijo priko ramena i rekao je: „Al sad škola besplatno vodi đake na grobove velikana! To ja zoven angažiranim obrazovanjem! Jel tako, sinak?“ Ja sam rekao: „Plaća se samo put i spavanje!“ Tata je rekao: „A jel?“ Mama je pitala: „Koliko?“ Ja sam rekao: „Soma kuna!“ Mama je zakolutačila sa očima i skriknila je: „O srceliti irudovo!“ Tata je pitao: „A kad se ide?“ Ja sam rekao: „U nedilju!“ Tata je rekao: „Već u nedilju? Ajmo onda skupa trenirat, jebate! Vrime će začas proletit!“

Onda smo ja i tata stali jedan kraj drugog na podan kreveta. Onda smo mi oba ukočenili se u stavu mirno. Onda smo mi oba stavili po desnu ruku na prsi. Onda sam ja tati rekao: „Čekaj malo, tajo, to je neispravno!“ Tata je rekao: „Šta je sad? Zašto me dekomcentriraš?“ Ja sam rekao: „Pa nemoš tako stavljat ruku na prsi!“ Tata je pitao: „Nego kako?“ Ja sam rekao: „Tribaš ispružit dlan priko srca! A ne stisnit šaku u šipak!“ Tata je rekao: „E, al ja ovako vježbam kako ću ti dat soma kuna za izlet u Zagreb!“

Ja sam u roku odma složijo popišanu facu. Onda sam ja zacendrao: „Svi u razredu će posjetit grob prvog hrvackog presjednika, samo ja neću!“ Mami je uletilo čudilo: „Odakle in lova, čoviče božji?“ Ja sam rekao: „Dica branitelja imaju popust od osandes posto!“ Mama je rekla: „Jebešga, sinak, ti ne spadaš u tu kategoriju!“ Ja sam pitao: „Zašto ne spadan?“ Mama je zločesto pogledala u tatu i rekla je: „Zato šta ti ćaća nije ratova za Hrvacku!“ Ja sam okrenijo se prema tati i pitao sam: „A zašto nisi?“ Tata je zapiljio se u luster i rekao je: „Ima san nekog važnijeg posla!“ Ja sam pitao: „Koji je bija važniji posal od ratovanja za Hrvacku?“ Tata je malo dumao i rekao je: „Ne ratovat za Hrvacku!“

Ja sam opet namistijo musavu facu i zacendrao sam: „Al učiteljica Smilja kaže da može se izlet platit u četri rate!“ Tata je zamavao sa rukama i podviknijo je: „Daj, klipsone, oladi malo! Stvarno mi se skini s neke stvari! Pa ko si u današnje vrime može priuštit soma kuna?!“ Onda je plišavi medo rekao: „A baš!“

Ja i mama i tata smo se pogledali sa raskobečenim očima. Onda smo mi svi tri se zapiljili u plišavog medu. Onda smo opet se pogledali među sobom. Onda je tata pitao: „Šta je ovo bilo?“ Mama je rekla: „Ne znan, malo je skeri!“ Tata je rekao: „Parilo mi se ka da je medo nešto reka!“ Mama je rekla: „I meni isto!“ Tata je rekao: „Ako je medo nešto reka, onda je to stvarno skeri!“ Onda sam ja nagnijo se priko postelje i pitao sam: „Medo, jesi ti nešto reka?“ Plišavi medo je rekao: „Reka san da ti ćaća dobro kaže da je soma kuna za izlet u Zagreb previše!“ Ja sam pitao: „Zašto, jebate?“ Medo je rekao: „Za tu lovu moš doć do Dedinja!“

Robi K. (IIIa)

Peščanik.net, 27.10.2014.

The following two tabs change content below.
Viktor Ivančić
Rođen u Sarajevu 1960, osn. i srednju školu završio u Splitu, u novinarstvo ulazi kao student elektrotehnike. Za studentski list FESB 1984. dobija nagradu 7 sekretara SKOJ-a. Urednik i jedan od osnivača nedeljnika Feral Tribune, u čijoj biblioteci je objavio „Bilježnicu Robija K.“ (1994, 1996, 1997. i 2001) i studiju „Točka na U“ (1998, 2000). Izabrane tekstove objavio 2003. u „Lomača za protuhrvatski blud“ i „Šamaranje vjetra“. Prvi roman „Vita activa“ objavio 2005, od kada Fabrika knjiga objavljuje: „Robi K.“ (2006) u dva toma; „Robi K. Treći juriš!“ (2011); zbirke ogleda „Animal Croatica“ (2007), „Zašto ne pišem i drugi eseji“ (2010), „Jugoslavija živi vječno“ (2011) i „Sviranje srednjem kursu“ (2015, u saradnji sa Peščanikom); romane „Vita activa“ (2005, drugo izdanje ) i „Planinski zrak“ (2009), te zbirku priča „Radnici i seljaci“ (2014, u saradnji sa Peščanikom). 2018. sa Hrvojem Polanom i Nemanjom Stjepanovićem piše fotomonografiju „Iza sedam logora – od zločina kulture do kulture zločina“ u izdanju forumZFD-a. 2018. Fabrika knjiga u 5 svezaka objavljuje „Robi K. 1984-2018“ (zajedno sa Peščanikom i riječkim Ex librisom), a 2019. troknjižje „Radnici i seljaci, Planinski zrak i Vita aktiva“. Redovno piše za tjednik Srpskog narodnog vijeća Novosti i za Peščanik. Živi u Splitu.
Viktor Ivančić

Viktor Ivančić (Svi tekstovi)