Ja i moj drug Dino smo otpičili u frentu. Prije nego šta smo zbrisnili od kuće mi smo roditeljima mrknili svaki po dvista kuna. Onda smo mi na kolodvoru kupili karte za bus. Onda smo mi dva ukrcali se u bus za Zagreb. Kod Dugopolja je nama kondukter uzimao karte i pitao je: „A di ćete vi dva malca tako sami?“ Moj drug Dino je rekao: „Idemo kod tetke u Zagreb!“ Kondukter je dignijo livu ombrvu i rekao je: „Isto mi je malo čudno da tako mali dečkići putuju sami bez roditelja!“ Ja sam rekao: „Roditelji su nas ispratili do na spliski kolodvor, a tetka će nas dočekat na zagrebačkom kolodvoru!“ Kondukter je zavrtijo sa glavom i rekao je: „E znan, al šta ako van se nešto desi u međuvremenu?“ Moj drug Dino je rekao: „U meduvremenu nan se može desit samo glupi kondukter!“

Na kolodvoru u Zagrebu je bijo mali miljon izba. Ja i moj drug Dino smo odma uštekali se među njih. Rulja iz Zagreba su nama govorili: „Uelkam refjudžiz! Uelkam, uelkam!“ Plus su nam davali sendve i bočice sa vodom. Onda smo mi sa izbama pičili prema drugom busu. Jedna teta je rekla: „A vidi ova dva malca šta su smišni, bogati! Odakle ste vi, dica?“ Ja sam rekao: „No spik kroejša! Sori!“ Dino je rekao: „No spik kroejša! Veri sori!“ Druga teta je rekla: „Isusek, isusek, kak ste se tak mali dopelali od Afroazije do sim? Ste zmoreni, deca? Bute spili kod mene doma?“ Ja sam rekao: „No spik ingliš, sori!“ Dino je rekao: „No spik ingliš! Veri sori!“ Treća teta je mavala sa termosicom i govorila je: „Topla amprejuhica! Zemite si toplu amprejuhicu!“ Ja i Dino smo govorili: „No amprejuhica! Đermeni! Đermeni!“

Onda smo mi dva pičili dalje sa izbama. Onda je isprid nas stao jedan barba iz pandurije. Murac je rekao: „Alo vi dva! A di su van roditelji?“ Ja sam rekao: „No spik kroejša! Veri sori!“ Murac je nagnijo se prema nama i pečijo se: „Ro-di-te-lji? Tata und mama? Mam end ded?“ Onda je Dino složijo patničku facu i rekao je: „Maj ded iz ded!“ Ja sam klimnijo sa glavom i rekao sam: „Jes, jes, tata und mama ded! Kaput! Finito!“ Dino je rekao: „Morto maksimale!“ Murac je raskobečijo oči i zacvilijo je: „O majko božja, koja tragedija! Srce će mi puknit, časna rič! Najbolje da vas odma odveden u samostan Svete Karmele među siročad!“ Samo ja i Dino smo zamavali sa rukama i vikali smo: „No, no Karmela! Đermeni! Đermeni!“

Murac je rekao: „Pa ne možete se tako sami i malešni potucat po bilon svitu, dico božja!“ Ali ja i Dino smo kmečali: „Niks Karmela! Đermeni! Đermeni! Travel tu Đermeni!“ Murac je rekao: „Aj časkon se strpite dok nazoven šefa…“ Onda je murac ućukao broj na mobilni i rekao je: „Alo, Ranko, iman ovdi dva malca šta su in roditelji zaginili u ratu! Teška koma, čoviče, nemaju ni deset godina! Di ću sa njima?“ Onda je mobilni nešto pitao. Murac je rekao: „A šta ja znan odakle su, biće iz Iraka ili Sirije!“ Onda je murac okrenijo se prema nama i pitao je: „Sirija or Iraki?“ Moj drug Dino je njemu rekao: „Siraki!“ Murac je opet okrenijo se u mobilni i rekao je: „Jedan je iz Sirije, a drugi iz Iraka!“ Samo već smo mi dva bili brisnili i zamišali smo se sa izbama. Onda smo mi sa izbama ugurali se u drugi bus.

Drugi bus je nas iskipao na granici. Na granici smo mi čekali na kiši i teškoj promrzlici. Plus smo ja i Dino sa mlađom ekipom izba razvalili jednu paku na male branke. Ja sam bijo Mesi. Onda je dogibao jedan barba sa kamerom da nas snima dok igramo. Dino je njemu rekao: „Nemoj da bi ti palo napamet snimat me za televiziju!“ Ja sam njemu rekao: „Odjebi u skokovima sa tom kamerom!“ Samo onda je uletijo još jedan barba sa nikrofonom i rekao je: „Dragi gledaoci, evo ovdi smo naletili na dvi male izbjeglice šta govore hrvacki! To je baš živo čudo! Saćemo ih eskluzivno pitat izjave za program uživo!“

Ja i Dino smo ukipali se od vune i piljili smo u kameru. Barba je nama tutnijo nikrofon pred ćunke i pitao je: „Šta je reć da vi ka izbjeglice znate hrvacki?“ Ja sam poćeškao se iza uva i rekao sam: „Tata nam je iz Iraka i Sirije, a mama je rodom iz Splita, pa je nas dva brata naučila spliski!“ Barba sa nikrofonom je pitao: „I kako ste završili ovdi u izbjeglištvu?“ Dino je rekao: „Morali smo uteć jerbo kod nas doma vlada teško nasilje i užas!“ Barba sa nikrofonom je pitao: „A roditelji?“ Ja sam rekao: „Roditelji su izvor nasilja i užasa!“ Barba sa nikrofonom je pitao: „Mislin, di su van sad roditelji?“ Tu smo ja i Dino se malo zakočili. Onda je Dino rekao: „Maj ded iz ded! Zaginili su u esploziji!“ Barba sa nikrofonom je rekao: „Majko božja, pa to je strašno…“ Ja sam rekao: „Mamu su proparali geleri, a tatu je granata spičila drito u glavu!“

Tata je piljio u televiziju sa zinutim ustima. Mama je isto obisila usta i zlamenovala se sa desnom rukom. Onda je tata rekao: „Jel ti moš virovat ovo šta vidiš?“ Mama je vrtila sa glavušom i rekla je: „Ne mogu, majkemi…“ Tata je rekao: „Al ne bi onda oboje vidili isto! Znači da je istina!“ Mama je rekla: „A ja se glupača cili dan brigam da di je klipan nesta!“ Tata je podviknijo: „Šta klipan, čoviče?! To je monstrum na kvadrat! To je ratni zločimac, bogte jeba! Viš da vlastite roditelje ubiva! I to prid kamerama!“ Mama je opet zlamenovala se i rekla je: „Gospe moja, ko je to odgaja? Ja bogami nisan…“ Tata je zaškarpunijo se po faci i dreknijo je: „Pa ne mogu zamislit da mi je rođeno dite izraslo u takvu beštiju, bogte dragi jeba! Totalno san u šoku! U glavi mi je mrkli mrak!“ Mama je rekla: „Možda zato šta te spičila granata?“

Onda je za pet minuti moj tata na telefon nazvao Dinovog tatu. Tata je Dinovom tati rekao: „Slušaj, prika, iman dobru i lošu vjest!“ Dinov tata je rekao: „Aj prvo onu dobru!“ Tata je rekao: „Robi i Dino su živi i zdravi! Sad san ih vidija na televiziji!“ Dinov tata je rekao: „Nemoj me jebat?“ Tata je rekao: „Časna rič! Jel moš virovat da su se bolesnici prištekali među izbjeglice i vise na granici?“ Dinov tata je rekao: „Ne mogu!“ Tata je rekao: „E bolje ti je da viruješ! Prije pet minuti su novinaru potamko ispričali da su in roditelji zaginili u ratu! I onda lipo glume male siročiće iz Iraka i Sirije!“ Dinov tata je rekao: „O mater in jeben muslimansku!“ Tata je rekao: „Eto ti, prika! I sad igraju na male branke i čekaju da se sa ostalima probiju do Njemačke!“ Dinov tata je pitao: „A koja je loša vjest?“ Tata je rekao: „Slovenci i Mađari zatvaraju granice!“

Robi K. (IIIa)

Peščanik.net, 21.09.2015.

TEMA: MIGRANTI – LJUDI KOJI HODAJU

The following two tabs change content below.
Viktor Ivančić

Viktor Ivančić

Rođen u Sarajevu 1960, osn. i srednju školu završio u Splitu, u novinarstvo ulazi kao student elektrotehnike. Za studentski list FESB 1984. dobija nagradu 7 sekretara SKOJ-a. Urednik i jedan od osnivača nedeljnika Feral Tribune, u čijoj biblioteci je objavio „Bilježnicu Robija K.“ (1994, 1996, 1997. i 2001) i studiju „Točka na U“ (1998, 2000). Izabrane tekstove objavio 2003. u „Lomača za protuhrvatski blud“ i „Šamaranje vjetra“. Prvi roman „Vita activa“ objavio 2005, od kada Fabrika knjiga objavljuje: „Robi K.“ (2006) u dva toma; „Robi K. Treći juriš!“ (2011); zbirke ogleda „Animal Croatica“ (2007), „Zašto ne pišem i drugi eseji“ (2010), „Jugoslavija živi vječno“ (2011) i „Sviranje srednjem kursu“ (2015, u saradnji sa Peščanikom); romane „Vita activa“ (2005, drugo izdanje ) i „Planinski zrak“ (2009), te zbirku priča „Radnici i seljaci“ (2014, u saradnji sa Peščanikom). 2018. sa Hrvojem Polanom i Nemanjom Stjepanovićem piše fotomonografiju „Iza sedam logora – od zločina kulture do kulture zločina“ u izdanju forumZFD-a. 2018. Fabrika knjiga u 5 svezaka objavljuje „Robi K. 1984-2018“ (zajedno sa Peščanikom i riječkim Ex librisom), a 2019. troknjižje „Radnici i seljaci, Planinski zrak i Vita aktiva“. Redovno piše za tjednik Srpskog narodnog vijeća Novosti i za Peščanik. Živi u Splitu.
Viktor Ivančić

Latest posts by Viktor Ivančić (see all)