U intervjuu Danasu (5-7. januara) vladika Artemije nas je podučio kako moral ateista “može biti samo moral koji je zasnovan na slabim temeljima”, kako “bez Boga nema istinskog morala”, te kako je jedino Bogu poznato “šta sve čovek u tajnosti može da učini.”
Priznajem: ateista sam, i moj moral je zasnovan na moralno vrlo diskutabilnoj interakciji mog ograničenog mozga sa okolinom koja me okružuje. Tako sam sebe jednog dana uhvatio kako blagosiljam tenkove koji su išli da ubijaju civile. Drugog dana sam naoružane razbojnike primio u kuću, nazvavši ih sinovima, junacima, braćom. Trećeg dana sam svoj moral obrazlagao u razgovoru sa miroljubivom i hristoljubivom omladinom, koja je, isprovocirana mojom izopačenošću, svoj pravedni bijes iskalila na nekoj gej paradi. Na kraju, budući da je sve relativno, odlučio sam da uljepšam sebi dan pozvavši u svoju ateističku ložnicu nekoliko maloljetnika na večernje konsultacije. Stidim se, duboko se stidim. Evo, kopam po imeniku, tražim neku dobru crkvu, idem da se krstim.
Skrušeno vaš Vojislav Pejović
Peščanik.net, 13.01.2008.