plan kosovske bitke, Gazimestan

Fotografije čitalaca, Konstantin Novaković

Na jučerašnjem pretresu na suđenju Pavlu Gavriloviću i Rajku Kozlini, optuženima za ubistvo albanskih civila u kosovskom selu Trnje 25. marta 1999. godine, trebalo je da svedoče njihovi nekadašnji saborci iz 549. brigade Vojske Jugoslavije. Trebalo je ali nisu. Pretres je, naime, otkazan zbog lošeg zdravlja prvooptuženog. Gavrilović je, javljeno je, završio u bolnici. Ne prvi put.

Od početka suđenja (prvo pripremno ročište održano je u februaru 2014, a prvi glavni pretres godinu dana kasnije) Gavrilović se u sudnici zbog lošeg zdravlja nije pojavio šest puta, pa je zato suđenje šest puta odloženo. Svaki put po istoj matrici i uz dokaze iste ustanove.

Kako se približi koje sudsko zasedanje, tako prvooptuženi dan-dva ranije bude primljen u bolnicu, tamo odleži dok se pretres ne odloži, pa sutradan naprasno ozdravi i bude pušten. Opravdanje ovom penzionisanom oficiru Vojske Srbije izdaje Vojna bolnica iz Niša. Dan pred jučerašnje nesuđeno saslušanje insajdera iz vojske, iz te ustanove sudu je poslat faks sa razmrljanim i zacrnjenim tekstom, dakle nečitkim. Tako je saopštilo Sudsko veće.

Budući da je navodno pogoršanje zdravstvenog stanja iznenadno, sud o tome ne može da bude obavešten do dan uoči zakazanog zasedanja, pa je nemoguće obavestiti sve učesnike u procesu i zainteresovane posmatrače da pretresa neće biti. Tako recimo Bekim Gaši, kome su u Trnju ubijene majka i četiri sestre, na svako od otkazanih zasedanja dolazi iz Prištine, ostavlja posao, troši vreme i sredstva da bi prisustvovao suđenju kojeg, međutim, nema. Pretres je, napomenimo i to, bar jednom otkazan zbog odsustva drugooptuženog Kozline – da je bolestan, garantovala je Vojno-medicinska akademija iz Beograda.

Sve ukazuje na opstrukciju koju, kako se moglo čuti, predsednica Sudskog veća Mirjana Ilić želi da prekine, zbog čega je naložila da odbrana u roku od osam dana pribavi medicinsku dokumentaciju o Gavrilovićevom zdravlju; potom će biti doneta odluka o mogućem veštačenju. Nova odlaganja su na vidiku.

U vreme sukoba na Kosovu, Pavle Gavrilović je bio komandant Pozadinskog bataljona 549. brigade Vojske Jugoslavije sa činom kapetana, a u optužnici se navodi da je 25. marta 1999. godine (tada ga je zdravlje dobro služilo) potčinjenima izdao naređenje da napadnu selo Trnje kod Suve Reke uz komandu da „ne sme biti preživelih“. Usledilo je ubijanje u kojem je najviše entuzijazma pokazao vodnik Rajko Kozlina. Bilans Gavrilovićevog naređenja u izvedbi Kozline i drugih pripadnika vojske najmanje je 27 mrtvih žena, dece (najmlađi među njima imao je dve godine) i mahom starijih muškaraca.

Do sada su, više od dve godine od podizanja optužnice, saslušani samo iskazi preživelih albanskih seljana, a tek se očekuju svedočenja bivših pripadnika Vojske Jugoslavije, od kojih su se dvojica već pojavila pred sudom u Hagu u tri tamošnja predmeta. Tada su kao ključne učesnike zločina u Trnju označili Gavrilovića i Kozlinu. Čeka se da isto ponove četvrti put. Jedan od njih naveo je u Hagu da je i komandant 549. brigade Božidar Delić pri napadu na selo Ješkovo izdao naređenje da vojnici „nikoga ne ostave živog“. General u penziji, član srpske radikalne, potom napredne pa ponovo radikalne stranke, jedno vreme čak predsednik Skupštine Srbije Božidar Delić bio je, uostalom, nadređen Gavriloviću i Kozlini, ali i mnogim drugim učesnicima akcija u kojima su počinjena krivična dela nad kosovskim Albancima. Ali gde je Delić od optužnice.

Razvoj događaja u predmetu Trnje i jučerašnji neodržani pretres prava su slika i prilika stanja u našem pravosuđu kada je reč o suđenjima za ratne zločine u Srbiji. Predmeta je malo, tek pet koji se vode u prvostepenom postupku prvi put, i još desetak koji su na žalbi ili je suđenje ponovljeno; procesi dugo traju, dokazi se teškom mukom probijaju do sudskih veća. Do javnosti nikako. Na juče zakazanom pretresu novinara nije bilo.

Osim toga, na tekućim suđenjima obrađuju se događaji koji tek u maloj meri mogu imati uticaja na razumevanje konteksta ratova iz devedesetih. Reč je dobrim delom o izolovanim incidentima sa malim brojem počinilaca i žrtava, uz upadljiv izostanak podizanja optužnica protiv visoko i srednje rangiranih oficira vojske i policije. Kapetan Gavrilović je trenutno jedan od trojice oficira, a Rajko Kozlina jedini podoficir na optuženičkoj klupi u predmetima za ratne zločine u Beogradu.

Da stvar bude gora, čini se da nije daleko dan kada ćemo se sadašjeg vremena sećati sa setom kao perioda u kojem se bar nešto dešavalo. Pesimizam, naime, pojačava stalno odlaganje izbora novog tužioca za ratne zločine, kao i izjava vršioca dužnosti te funkcije Milana Petrovića da će tužilaštvo intenzivirati rad samo „na predmetima u kojima su žrtve Srbi“.

Autor je istraživač Fonda za humanitarno pravo.

Peščanik.net, 26.02.2016.

TEMA – KOSOVO