Svetski Dan borbe protiv siromaštva 17. oktobar Srbija dočekuje sa novim Zakonom o socijalnim kartama zahvaljujući kojem je za samo 6 meseci 20.000 ljudi izgubilo pravo na novčanu socijalnu pomoć. Odluku o tome da li neko ima pravo na socijalnu pomoć ili ne donosi kompjuterski algoritam. Govori Danilo Ćurčić iz Inicijative A 11 (Inicijatva za socijalna i ekonomska prava).
Svetlana Lukić: Na ovaj svetski Dan borbe protiv siromaštva možda je najbolje da se skoncentrišemo na ove famozne socijalne karte o kojima se govorilo skoro decenijama, a koje su Zakonom o socijalnim kartama počele da se primenjuju ove godine. Inicijativa A 11 je svoje saopštenje naslovili sa „20 hiljada razloga za povlačenje Zakona o socijalnim kartama“. Možeš li da nam objasniš ovaj broj?
Danilo Ćurčić: Dakle, radi se o najmanje 20 hiljada ljudi koji su od početka primene Zakona izgubili mogućnost da ostvaruju pravo na novčanu socijalnu pomoć, zbog toga što je sistem socijalne karte pokazao da oni ostvaruju više prihoda nego što im pripada po zakonu, zapravo imaju više prihoda od onoga što je limit za dobijanje socijalne pomoći. Naravno, to samo po sebi ne znači da su svi ti ljudi u siromaštvu. Međutim, ono što je posebno značajno jeste da smo mi u direktnom radu sa korisnicima sistema socijalne zaštite dolazili do situacija da se njima ukida socijalna pomoć na osnovu sezonskog rada, na osnovu nekakvih jednokratnih prodaja stvari koje se onda pokazuju u sistemu socijalne karte kao nekakav prihod i slično.
Dakle trenutno, 6 meseci od početka primene Zakona, i to prilično nepotpune primene Zakona, imajući u vidu da mnogi centri za socijalni rad još uvek nisu u potpunosti počeli da ga primenjuju, mi imamo 20 hiljada korisnika manje, što je preko 10% korisnika manje. Dakle, potpuno neshvatljivo smanjivanje broja korisnika u odnosu na kretanje koje se tiče siromaštva i svega onoga što bi trebalo takođe da bude praćeno ovim brojkama.
Svetlana Lukić: Procenjuje se da u Srbiji ima oko pola miliona ljudi koji, po svim kriterijumima, žive u teškom siromaštvu. Od toga jedva polovina ostvaruje pravo na novčanu socijalnu pomoć, a sada imamo ovo smanjenje. Ta disproporcija nastavlja da se povećava, zar ne?
Danilo Ćurčić: Mislim da je na delu vrlo svesna politika, a to je da mi reformu sistema socijalne zaštite radimo od kraja. Sva pitanja koja se tiču pristupa socijalnoj zaštiti i lošoj targetiranosti korisnika, nemogućnosti pristupa socijalnoj pomoći za one kojima je potrebna, se ne rešavaju, već se ovim super sistemom kontrole korisnika, u stvari, oni dodatno isključuju iz sistema socijalne zaštite. Dakle, socijalna karta je trebalo da bude alat koji će na kraju reforme sistema socijalne zaštite da uvede bolju efikasnost sistema, i veću transparentnost toga gde novac odlazi.
Međutim, ona se svela na ono što smo sve vreme i govorili, a to je masovna kontrola korisnika koja neće dovesti ni do čega drugog osim do administrativnog smanjivanja broja korisnika socijalne zaštite, što samo po sebi povlači, naravno, i manji iznos iz budžeta za socijalnu pomoć, i sve ono što već godinama imamo prilike i da vidimo, kako se Srbija bavi borbom protiv siromaštva, odnosno borbom protiv siromašnih.
Svetlana Lukić: Mi trošimo 0,2% budžeta na novčanu socijalnu pomoć. To je sramotno malo.
Danilo Ćurčić: Tako je. To je sramotno malo, to je, kad upoređujete sa nekim drugim novčanim davanjima koja država izdvaja, potpuno zanemarljivo. U situaciji kad zaista imamo ogroman broj ljudi koji žive u siromaštvu, dakle, stopa rizika od siromaštva je po najnovijim podacima 21,2%, dakle svaki peti građanin u Srbiji je u riziku od siromaštva. To su podaci Republičkog zavoda za statistiku objavljeni pre dva dana; uz sve to vi imate socijalnu pomoć koja je oko 80 evra mesečno, čak ispod toga, za pojedinca.
Zamislite šta sa 80 evra mesečno može da se uradi i kako može da se preživi. Taj iznos od 80-ak evra mesečno po pojedincu je nešto što je potpuno neprihvatljivo i nešto što čak najveća većina korisnika socijalne pomoći u stvari dobija samo 9 meseci u toku godine, zato što imate tu neku čuvenu pauzu u primanjima socijalne pomoći kada korisnik treba sam da se snađe za ta tri meseca, podrazumevajući da će on tada da obavlja neke sezonske poslove.
Sve kada se sabere, smešno malo novca se izdvaja za socijalnu pomoć, i istovremeno se užasno puno kontrolišu korisnici socijalne pomoći, kao da se deli ne znam šta. Sukcesivno se smanjuje udeo budžeta za socijalnu pomoć, to jest udeo u BDP-u koji se izdvaja za socijalnu pomoć je svake godine sve manji i manji. Zato mislim da nije loš onaj predlog koji je Fiskalni savet pre neki dan izneo, da se poveća izdvajanje iz budžeta na 3,9% od BDP-a.
Mi nemamo strategiju borbe protiv siromaštva. Uvedene su ove socijalne karte o kojima smo već pričali i, istovremeno, ove godine je ukinuto to jedno jedino telo koje se makar formalno bavilo borbom protiv siromaštva, to je bio Tim Vlade Republike Srbije za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva koji je 1. januara ove godine prestao da funkcioniše. Dakle, vi kad pogledate i administrativno i kroz ova budžetska davanja i kroz institucije koje se bave ovim pitanjem, vidite potpuno odsustvo interesovanja države da se bavi ovim pitanjima i vrlo jasnu poruku da to više nije tema.
Svetlana Lukić: U strukturi ljudi koji primaju novčanu socijalnu pomoć, ko je tu najviše zakinut?
Danilo Ćurčić: To je veliko pitanje na koje čak sam sistem nije odgovorio, dakle nema dovoljno jasnih podatka o tome ko su oni korisnici koji su najviše zakinuti. U poslednje vreme se jako puno govori o staračkim domaćinstvima u ruralnim područjima koja imaju neku zemlju, što ih samo po sebi isključuje od mogućnosti da dobiju socijalnu pomoć. Istovremeno po selima imate, recimo, situaciju da osoba ima člana porodice koji je bolestan, vozi onog čuvenog Golfa dvojku, taj Golf dvojka vredi više od 6 prosečnih plata i ta osoba ne može da dobije socijalnu pomoć zato što ima imovinu veće vrednosti. U situaciji kada u centrima za socijalni rad imamo manjak zaposlenih, koji za jednog korisnika godišnje imaju prosečno otprilike po 15-ak minuta, kada se radi o materijalnim davanjima, vi nemate drugi način da se bavite ovim pitanjima već da bukvalno sečete broj korisnika na najrazličitije moguće načine.
Najjednostavnije jeste primenom ovih oštrih administrativnih kriterijuma bez ulaženja u dubinu, odnosno razgovora sa korisnicima o tome šta su njihove lične okolnosti zbog kojih bi trebalo da dobijaju socijalnu pomoć. U toj situaciji je potpuno logično i korišćenje socijalne karte koje će u krajnjoj liniji opet ubrzati smanjivanje broja korisnika i rasteretiti centre za socijalni rad, ali uopšte neće odgovoriti na ono što bi trebalo da bude osnovno pitanje, a to je: ko prima socijalnu pomoć, na koji način se ona prima i kako centri za socijalni rad da postanu proaktivni, odnosno da vrše svoju funkciju pružanja brige o tim ljudima na način koji neće biti takav da sede u kancelariji i čekaju da neko dođe i podnese zahtev.
Svetlana Lukić: Sada, umesto ljudima, mi ćemo dati algoritmu da odlučuje ko će dobiti novac za hleb i jogurt?
Danilo Ćurčić: Tako je, i to je ono distopijska slika Srbije. Mi trenutno imamo algoritam koji odlučuje o tome da li vama pripada neko pravo koje vam je garantovano Ustavom i zakonima, ili vam ne pripada, pri čemu je taj algoritam nedostupan javnosti. Dakle, mi ne znamo kako taj algoritam radi i ne znamo da li on vrši recimo profilisanje korisnika po nekim njihovim karakteristikama, da li po, recimo, nacionalnoj pripadnosti, broju članova domaćinstva i slično. Kada smo pokušali da dođemo do njega, Ministarstvo je odgovorilo da je to službena tajna, da je to poslovna tajna, da je to pitanje nacionalne bezbednosti. To automatizovano donošenje odluke je nešto što do sada nismo imali u našem pravnom sistemu i što nas uvodi u jednu potpuno novu dimenziju koja će možda u nekoj drugoj životnoj situaciji građanima biti uvedena kao potreba radi, je li, povećanja efikasnosti.
Haj’mo uvesti sada odlučivanje o, ne znam, porezima recimo, na nivou algoritma, ili o bilo kojoj drugoj životnoj situaciji u kojoj se nalazimo. Ta digitalizacija sistema socijalne zaštite postoji, to je jedan trend koji se dešava u Evropi. U Holandiji je recimo pala vlada zbog jednog takvog sistema. Algoritam je profilisao korisnike novčanih davanja prema njihovom statusu, da li imaju državljanstvo Holandije ili nemaju, da li su migranti, odakle dolaze i slično. Mi ne vidimo razloga zbog kojih naš algoritam, odnosno algoritam koji rešava u sistemu socijalne zaštite, ne bi to isto radio, imajući u vidu da se prikuplja preko 130 podataka o korisnicima socijalne pomoći i njima povezanih lica.
Svetlana Lukić: Čekaj, 130 podataka… ne razumem, šta prikupljaju, broj cipela, boju očiju, obim grudi, šta? Koji su to podaci? Pa to ni policija nema.
Danilo Ćurčić: Da, tom količinom podataka ne rukovodi ni policija. Dakle, imate od nacionalne pripadnosti, mesto kad ste zaključili brak, da li ste zaključili brak, da li ste udati, niste udati, podaci da li posedujete oružje, podaci o licima koja se smatraju sa vama povezanim licima, što je manje-više svako, članovi domaćinstva, bivši partneri, bivši vanbračni partneri… Dakle, jedna ogromna količina podataka koji…
Svetlana Lukić: Čekaj opet, ne razumem to bivši vanbračni partneri. Pa ima ih nekoliko, kakve veze ima neko s kim ste bili pre 20, 10 godina…
Danilo Ćurčić: To je pitanje o kom smo takođe pokušavali da razgovaramo još za vreme javne rasprave, kada se Zakon pripremao. Dakle bivši vanbračni partner bez imenovanja koji bivši vanbračni partner, a po prirodi stvari, ljudi imaju više od jednog bivšeg vanbračnog partnera, podrazumeva zapravo da neko može u nekom trenutku da izvuče nekog, je li, vašeg bivšeg vanbračnog partnera i kaže: e, pa on prima toliko i toliko… Zakon ne kaže na koji način se njegovi podaci koriste.
Druga stvar koja je isto značajna jeste da se ovde ne radi samo o podacima koji su u sistemu socijalne zaštite, već i o podacima koji su deo u sistemu boračke i invalidske zaštite i dečije zaštite. Dakle, vi imate tu, po prirodi stvari, verovatno nekoliko miliona ljudi u sistemu socijalne karte, kada ona u punom svom obimu krene da funkcioniše. Pošto, dakle, vi imate barem jedno 600-700 hiljada ljudi u tim sistemima, plus sa njima povezana lica, dakle par miliona ljudi čiji će podaci biti u nekom registru koji se zove socijalna karta, koji služi, zapravo, samo radi kontrole onih koji primaju neku vrstu naknade iz budžeta zbog svoje socijalne ili neke druge ugroženosti.
Svetlana Lukić: Da se vratimo na temu staračkih domaćinstava. Po podacima Zavoda za statistiku, oko milion i 300 hiljada ljudi radi u poljoprivredi. Od toga je polovina starija od 65 godina. U velikom delu Srbije imamo ta staračka domaćinstva, često su to žene koje su nadživele svoje muževe, koje imaju neku zemlju koju ne mogu da obrađuju, a nemaju kome da je prodaju. To je stvar koja je i u Crnoj Gori desetkovala broj korisnika socijalne pomoći. Tamo je posle uvođenja socijalne karte broj korisnika novčane socijalne pomoći smanjen za čak 30%. Reč je uglavnom o starijim ljudima koji žive na nekom kršu i imaju neku zemlju koju ne mogu ni da obrađuju, ni da prodaju…
Danilo Ćurčić: Tako je. To je ozbiljan problem. To su stotine hiljada ljudi koji već sada ne mogu da pristupe sistemu socijalne zaštite, zbog toga što ih je Zakon o socijalnoj zaštiti isključio. Dakle, oni ne smeju imati zemljište koje je površine veće od jednog hektara, ako su nesposobni za rad. Priča se o tome da bi trebalo tu površinu povećati ako bi se omogućilo staračkim domaćinstvima, pogotovo na selima, da mogu da pristupe sistemu socijalne zaštite, ali imajući u vidu kakve su okolnosti sa kojima se suočavamo, ne bi me čudilo da Zakon, kada bude bio promenjen, bude još gori od ovoga što sada imamo. U svakom slučaju, jeste, Zakon je donet isključivo radi smanjivanja broja korisnika, to se videlo od početka, i to je sa primenom zakona postalo popuno jasno.
Ono što je srećna okolnost, u ovom trenutku, to je da zbog različitih razloga svi centri za socijalni rad još uvek ne koriste socijalne karte. Da su svi ti centi za socijalni rad počeli da koriste socijalne karte, mislim da bismo imali smanjivanje broja korisnika od sigurno 40-ak posto. Sad smo na 10 samo zato što sistem nije u potpunosti počeo da funkcioniše. Ta priča o tome da će socijalna karta omogućiti centrima za socijalni rad da budu proaktivni prema korisnicima, to apsolutno nije moguće zbog toga što centar za socijalni rad i dalje nema podatke o onim korisnicima koji se njemu nisu obratili. Dakle, u socijalnu kartu ulaze oni koji su podneli zahtev. Ako ja nikad ne podnesem zahtev, ne znajući da imam pravo na socijalnu pomoć, centar za socijalni rad nikad neće znati da treba meni da dodeli socijalnu pomoć.
Istovremeno, to predstavljanje Zakona kao nekog čarobnog rešenja za sve probleme u sistemu socijalne zaštite je dovelo do toga da mi nemamo s kim da razgovaramo na temu šta su socijalne karte, kako se one primenjuju, i da imamo jedno kreiranje paralelne realnosti. Dakle, s jedne strane imate vlast, koja govori kako je sve u redu, čak pohvale centrima za socijalni rad koje primenjuju Zakon, a s druge strane imate ljude koji žive u dubokom siromaštvu, koji bukvalno gladuju i nemaju kako da se greju, koji se nama obraćaju zato što ta socijalna karta njih isključuje iz sistema.
Svetlana Lukić: Isključuješ e ljude, a onda kažeš evo vama mladima 5 hiljada, evo 100 evra svakome, Vučić vam je to dao…
Danilo Ćurčić: Da, to je igra koju država već godinama radi sa socijalnim pravima. Dakle, mi smo se odučili od toga da su to prava koja nam pripadaju, ona su postala pitanja milostinje, nečega što će neko dati kada ima. Sve je to stalo u onaj čuveni snimak iz Jagodine kada Palma deli novac, 3 hiljade za gospođu, 2 hiljade za gospodina i slično, gde se cela Srbija smejala. U stvari nije ništa smešno, zapravo je…
Svetlana Lukić: To je sistemski tako postavljeno.
Danilo Ćurčić: To je sistemski postavljeno, 100 evra svakome, 50 evra svakome… to su mere koje nemaju apsolutno nikakve veze niti utemeljenja u bilo kakvoj realnosti. To su mere koje treba da nas podsete da mi milošću gospodara imamo prava da dobijemo čak 250 evra ili 100 evra, a kada treba da zahtevamo neko pravo da nam se omogući, e, onda tu stvari funkcionišu potpuno drugačije.
Svetlana Lukić: Danilo, hvala mnogo na razgovoru.
Danilo Ćurčić: Hvala vama.
Peščanik.net, 17.10.2022.