Već duže od tri meseca, ako sećanje dobro služi, Srbija razglaba o rekonstrukciji Vlade koju je zatražio Aleksandar Vučić, lider naprednjaka, a još nije potpuno jasno šta je njen cilj ako se neće menjati koalicioni sporazum vladajućih partija i prilagođavati pretpostavljenoj promeni odnosa snaga unutar te grupacije i unutar svake stranke u njoj. Ili ako se zapravo svesno ne ide na prevremene parlamentarne izbore, što daje snagu ovoj inicijativi.
Dakle, ako se sve završi samo „personalnom rekonstrukcijom“ u okvirima svake od stranaka vladajuće koalicije, onda će zamlaćivanje naroda rekonstrukcijom Vlade možda pokazati i svoju drugu oštricu, koja može veoma oštro da ocrta granice moći onoga ko je rekonstrukciju zatražio, dakle samog Vučića, što nikad nije korisno ni za jednu „ličnost u usponu“. Takve ličnosti najmoćnije su dok su granice njihove moći nepredvidive.
Rekonstrukcija Vlade može se posmatrati i kao propagandno-marketinški projekat koji bi za godišnjicu ovog sastava Vlade Srbije imao svrhu da razočaranje u njene rezultate na unutrašnjem planu suzi na nekoliko ministara „koji nisu dobro radili“, pa bi „oni koji su dobro radili“ od Vladine nevolje mogli da naprave dodatni benefit. U tom smislu, ovaj „koristan političko-medijski izum“ (kako se duhovito izrazio politički analitičar Dejan Vuk Stanković) prerano je pušten u pogon, pa je već dosadio publici koja pokazuje sve manje oduševljenja za neprestane dramatizacije tekućih Vladinih političkih poslova.
„Brzina pameti“, da iskoristimo ovde naziv najnovije televizijske igre, efikasna je samo ako u primerenom vremenu ono što se najavi biva i sprovedeno, a ako se razdoblje od ideje do realizacije otegne – raznovrsne štete ne mogu se izbeći. Evo jednog konkretnog primera u kojem je akter opet Aleksandar Vučić, koji je još jesenas najavio da će televizijska pretplata biti ukinuta i da će se s novim medijskim zakonima promovisati novi način finansiranja javnih RTV servisa, to jest Radio-televizije Srbije i Radio-televizije Vojvodine.
Kako novi zakoni još nisu doneti, a narod postepeno prestaje da plaća pretplatu, javni servisi su se našli u velikoj finansijskoj oskudici. Zbog toga je generalni direktor RTS Aleksandar Tijanić već izjavio da će se njegova kuća ugasiti do minimuma već u dolazećem avgustu ako država ne pritekne, jer je mesečni priliv od pretplate pao na samo dva miliona evra, a stepen njene naplate se, čak i u Beogradu, spustio na 47 odsto. U Vojvodini je, kako je on rekao, taj stepen pao na manje od 55 odsto, dok je na istoku i jugu Srbije negde između 10 i 17 odsto.
Krajem protekle sedmice oglasio se i Upravni odbor Radio-televizije Vojvodine (čiji je član i pisac ovih redova) koji je naveo da se i ova kuća „nalazi u gotovo bezizlaznoj finansijskoj situaciju i da bez hitne državne novčane pomoći nadalje neće moći da obavlja svoju važnu informativnu i kulturnu funkciju“. Zatim se u saopštenju UO RTV navodi da je „pre godinu dana stepen naplate pretplate na teritoriji Vojvodine bio 57 odsto, a u junu ove godine pao je na samo 38,5 odsto”, te da su „zbog kontinuiranog pada stepena naplate i smanjenja finansijskog priliva po osnovu pretplate za 145 miliona dinara u prvom polugođu ove godine gubici RTV udvostručeni, pa se ni uz plan rigorozne štednje funkcija javnog servisa gotovo ne može održati“.
Zanimljivo je primetiti da se RTV nalazi u još goroj poziciji od RTS-a, pošto ne dobija ni pozajmice iz državnog budžeta (kao RTS), pa se u tom smislu nalazi ne samo u stisci, nego i u neravnopravnom položaju, iako zakon oba javna servisa u republici tretira jednako jer im je jednaka i javna funkcija. Upravni odbor RTV zbog toga primećuje da „RT Vojvodine neće moći da računa ni na novčanu pozajmicu koja je nedavno usvojenim rebalansom budžeta Republike Srbije, u iznosu od 2,4 milijarde dinara, obećana RTS-u, a logično bi bilo da od te sume RTV-u pripadne 600 miliona dinara”.
Neko je već u turobnoj šali rekao da je popularnost naprednjaka i socijalista obrnuto srazmerna stepenu naplate poreza, komunalija i RTV pretplate na određenoj teritoriji – što bi, po spomenutom kretanju naplate RTV pretplate, moglo da znači da su oni sve popularniji i u Beogradu i u Vojvodini. No, otkako su i Vučić i Dačić na vrhu vlasti, možda i kod njih raste svest da takav način sticanja popularnosti ne vodi Srbiju ka Evropi, nego u bankrotstvo, pa ih čeka najteži od svih javnih poslova – pritezanje finansijske discipline i kod naroda.
Novi magazin, 19.07.2013.
Peščanik.net, 19.07.2013.