Primećujete li vi, cenjeni publikume, da su profesionalne patriote u velikoj defanzivi? U poređenju sa Sahibijinim – pa i Đinđićevim, Živkovićevim i Tadićevim vaktom-kada su rodoljubivi teoretičari, analitičari i filozofi žarili i palili medijskom scenom, Srbija danas deluje maltene kao Švajcarska.
Legendarnog Antonića nema ni od korova. Na mainstream površini se kako-tako održava samo Georgije Vukadinović, ali to je čovek koji ne može da potone, ako razumete šta hoću da kažem. Čak su se i Večernje novosti donekle upristojile. Ono jeste, bude povremeno zviždanja i arlaukanja na skupovima nalik onom na Oplencu, ali to je mačiji kašalj u poređenju sa, recimo, susednom Mađarskom. Nemirnu, bratsku Grčku bolje da i ne pominjem. V čjom, dakle, djelo?
Promenila se mainstream politika? Jok, more. Ista je kao i prethodna. Ili gotovo ista. Pa šta je onda u pitanju? Logistika, dame i gospodo, logistika. Lepo je neko negde (na Peščanikovom sajtu, ako se ne varam) napisao da masovni ekstremizam ne može da opstane bez visokog pokroviteljstva države. Da li ja to hoću da kažem da je doktor Tadić podržavao profesionalne patriote? Daleko od toga! Nije on takav čovek! Samo nije hteo da se zamera. Patriote ga u jednom momentu behu na pravdi Boga proglasili ustašom, a on je – ne bi li sprao ljagu sa imena – počesto znao da zažmuri na jedno oko, a katkad i na oba. Razumem čoveka. I stranka mu je bila puna zmija u nedrima. Nacionalno ispred demokratskog! Tako ga je učio Ćosić. Da ne dužim. Prekonoć su presušili tajni fondovi, a najistaknutiji patriotski alfa mužjaci surovo su otrgnuti od državne sise. Došla zadnja vremena. Gorepomenuti Vukadinović, koji na „Veličanstvenom mitingu za Kosovo“ iz 2008. godine nije mogao ni prismrdeti bini, na poslednjem je mitingu bio glavni govornik. To mnogo govori. A Sahibija je sa svitom samozatajno stajao u prvom redu. Što govori još više.
Da li je rečeno dobar znak? Sad, kako se uzme. Isuviše je ovde relativno moćnih ljudi koji jednostavno ne mogu, ne žele (a i ne isplati im se) da žive u – kako se ono kaže – stanju redovnom. Neće se ti svati tek tako predati. Njihov najniži ešelon se još ne predaje. Evo, kad ono bi, juče-prekjuče, mlađahni patrioti su istukli nekog dobronamernog Francuza. I to pred detetom. Doduše zato što je vozio rolere, ne zato što je Francuz. I to je neki pomak.
Danas, 28.05.2013.
Peščanik.net, 29.05.2013.