Deus ex machina
Sve se događa u malenom karantinu koji se proteže od Gračanice do banjalučkog „Borika“.
Kada smo zalutali?
Kad se u raspravi pojavi razlika između pravog i realnog kapitalizma, kad počnemo priželjkivati kapitalizam s ljudskim licem, to nagoviještava njegov kraj.
OWS impresije
Intervju sa autorkom Boga malih stvari: Okupiraj Volstrit, a ne Irak, Avganistan i Palestinu. Tako treba da kažemo.
Odjednom smo shvatili da nas je mnogo
Boriti se sa državom je kao da trčite za kolima koja su pregazila pešaka, umesto da pešaku pružite pomoć.
Loš dan u Pijemontu
U Beogradu je izlazio list Pijemont, koji je lansirao ideje Apisa i njegovih crnorukaca; uređivao ga je čuveni Ljuba Čupa.
Nekoliko pesama
Kad stigneš na Kosovo, Dolazak u Prekaze, Čekajući autobus, Narod je kriv, Udah u vrtlogu…
Namigivanje
Za razliku od švajcarskog suda, na sajtu dnevnog lista Alo dobro je prošao Srđan Šaper.
Tihi glas novog početka
Ljudska prava žrtava postaju prava zapadnih sila da intervenišu: politički, ekonomski, kulturno, vojno.
Neko će morati da ukloni ruševine
Intervju sa Dubravkom Ugrešić za novi broj Reči: svi smo se obreli u tvrdom kapitalizmu i ne snalazimo se najbolje.
Lažna zaposlenost
Hvala Nemačkoj – stoji na plakatima po stanicama metroa. Piše i ko se zahvaljuje – Više zaposlenih nego ikada ranije.
Reut u potrazi za smislom života
Ona je dobra učenica i smerno dete: „Volim da hvatam ljude bez dozvole za boravak u Izraelu“.
Dvaput Nikad Stefana Dečanskog
Tadić se na Kosovu zbunio. Pod kupolom Visokih Dečana izgovorio je svoje naglašeno – Nikad.
Postnovogodišnja antibajka
Šest stranaka, nakon 14 mjeseci iscrpljujućeg rada, uspjelo je nemoguće: podijeliti funkcije između Bošnjaka, Srba i Hrvata.
Šta da se ne radi
Sklon sam da okončam diskusiju sa Vukom Perišićem nakon njegovog teksta “Šta da se radi“.
Hičens i Irak
Odatle je prekim putem Hičens stigao do one večeri, kada sam na žurci u njegovom stanu sreo Pola Volfovica.
Što je svojina?
Savremene teorije socijalnog sistema svojinu više ne reduciraju na raspolaganje stvarima i ljudima.
Šta da se radi?
Odgovor Milutinu Mitroviću: stalna kriza je jedna od najvećih vrlina demokratskog kapitalizma.
Sopstvene snage
Uspešnih zemalja u razvoju je malo, a neuspešnih mnogo. I svaka neuspešna zemlja je neuspešna na svoj način.
Neoliberalni kapitalizam je kriza
Sugeriše nam se da o krizi ne znamo ništa, ni zašto je nastala ni da li će i kada prestati.
Tea party za Slovence
Ambasador SAD u Sloveniji javno se zauzeo za široku slovenačku koaliciju i prevladavanje podjele na lijeve i desne.
Od Animule do Vulgarije
Prikaz knjige Druga obala – zlo kulture i kultura iskupljenja Slobodana Beljanskog, Peščanik 2011.
Besmislena predstava
Surova je činjenica da u Americi kandidat koji prikupi najviše novca pobeđuje u neverovatnih 94% slučajeva.
Bog i tržište ili Bog Tržište
Odgovor Vuku Perišiću: ima nečeg dubljeg u elitizmu neoliberalizma, u toj podeli na mnoštvo i izabrane.
Boskarolov dan
Klasa 1% ima odlično rešenje: novi feudalizam. Klasi 99% treba ukinuti plate i penzije i vratiti je na selo.
Novogodišnja razglednica iz Londona
U poseti Okupiraj London ispred katedrale Sv Pavla i razgovor sa arapskom studentkinjom koja nikada nije videla sneg.
Pobuna – 10 zapovesti
Predlažem mladim aktivistima da odlože Bakunjina, Lenjina i Žižeka i otvore prašnjavi Ruzveltov program iz 1943.
Kriza demokratije
Ljudi se pitaju koja kriza se dešava: kriza evra, duga, bankarska kriza, kriza poverenja, kapitalizma, ili – demokratije?
Pesimizam
Najbolja stvar u vezi sa 2011. je to što je bolja od 2012. Ipak, evo moje najbolje prognoze.
Razapetost ljubavi
Kafka: Mojsije nije stigao u obećanu zemlju Kanaan ne zato što je njegov život bio prekratak, nego zato što je to bio ljudski život.
Palanačka laža i paralaža
„Milije mi videti jednog umnog i mudrog Rajačića“, uzvikivao je starac Dositej, „nego sva četiri vaseljenska patrijarha zaredom.“
Seoski protesti u Kini
Vlasti pomoću ovih protesta procenjuju nivo nezadovoljstva u zemlji. Akademsko ime za to je „prilagodljivi autoritarizam“.
Dostignuća vojne revolucije
Patentiran je niskofrekventni policijski štit za sukob s demonstrantima. Unutarnji konflikti postajat će sve sličniji građanskom ratu.