Jan Gehl: Moscow. Towards a great city for people http://bit.ly/ZJhZyJ

 
Savetnik predsednika Ruske Federacije i član Ruske akademije nauka Sergej Jurjevič Glazev, tokom svog nastupa na moskovskoj konferenciji „Evroazijska ekonomska integracija“, celom svetu je poručio sledeće: zbog uvedenih sankcija prema Rusiji, zemlje Evropske unije će u najskorijem roku izgubiti ni manje ni više nego 1.000.000.000.000 (trilion) evra. Naravoučenije je kratko i jasno: vi i ta vaša Evropa definitivno ste u čabru.

Odakle li se stvorio taj naočit broj? Ne sumnjam da je izvor veoma pouzdan, to jest da potiče iz glave gospodina Glazeva. Savetnik ga je očigledno prosto izmislio. Možda deset minuta pre svog nastupa, a možda i nekoliko dana ranije. Zadatak je bio da se vascelo čovečanstvo preplaši kosmičkim razmerama šteta koje će sankcijama biti izazvane. A konkretnu količinu nula je određivala samo inspirativna snaga glazevske uobrazilje. Da je kojim slučajem mogao da pretpostavi koliko je to, on bi bez problema izgovorio i „kvadrilion“.

(Kao politički konsultant u penziji, usudiću se da dam jedan možda nepoželjan, no zato ništa manje mudar savet. Da bi neki izmišljeni broj zvučao ubedljivo, on neizostavno mora biti „ćoškast“. A još je bolje ako iza njega stoji zarez, pa još par cifara u produžetku. Da je akademik rekao da će Evropa izgubiti 987.666 milijardi evra, svi bi odmah poverovali da je navedeni broj rezultat danonoćnog rada udarne grupe nobelovaca.)

Zatim je Sergej Jurjevič optimistički naslikao budućnost bratske Ukrajine. Prema rečima savetnika, ova zemlja je doživela ekonomsku katastrofu, a uskoro je neizbežno čeka i sveopšti bankrot. Radi njenog spasa, Ukrajini je donedavno bilo potrebno 50-55 milijardi dolara, a sada najmanje dva puta toliko. (Zašto baš toliko? Nebitno, v. gornji pasus.) Ali tih para nema, niti će ih biti. Zapad je na evropsku šargarepu prvo namamio Kijev, a potom ga je, razume se, s prezirom od sebe odgurnuo i ostavio.

No i pored toga, podvukao je akademik, Rusija je spremna da zajedno sa već propalom Evropom razmatra probleme oko budućeg preživljavanja Ukrajine. Nema šta, baš je pravo vreme izabrala za to: poslednjih dana je rublja strmoglavo pala na nešto preko 40 rubalja za dolar, cena nafte pikira na nivo ispod 90 dolara za barel i zato, jedini na svetu kojima nikakav spas nije potreban i koji bilo koga mogu da spasavaju, to smo mi – Rusija.

Na čiju adresu su upućene ove mudre savetničke sentence?

Evropsku? Sigurno ne. Ona je pred sebe postavila sasvim druge prioritete. Nad njom se ne nadvija nikakav pogibeljni duh. Doduše, nju sada zaista muči jedan problem. Zbog sankcija koje je Rusija sama protiv sebe uvela, u Evropi danas pojeftinjuje hrana. Evo na primer, nemački Bild u panici saopštava da su cene voća i povrća stravično pale: bundeva, patlidžan i kukuruz su pojeftinili za 36,4%, paradajz za 35,2%, krastavac za 32,7%, grožđe za 28,9%. Ni ostali prehrambeni proizvodi nisu mnogo bolje prošli. Puter je za poslednjih šest meseci pojeftinio za 10,8%, svinjski but za 2,7%, goveđi file za 2,4%, a jaja za 9,1%. Budući da (za sada) nisam član Akademije nauka, ne mogu sa tačnošću ekonomskog savetnika Glazeva da izračunam opštu tendenciju, ali nju zato nepogrešivo uočava moj novčanik.

Dok ovo čitate, ja se nalazim u Berlinu i redovno posećujem supermarket. Uzgred, nemačku prestonicu bi trebalo proglasiti za sveti grad daunšiftera (downshifters), jer za život u Berlinu mi je potrebno tačno dva puta manje novca nego za isti period boravka u Moskvi. Naravno, svaki kremaljski savetnik će vam objasniti da će pad cena hrane nemačke farmere dovesti do granice bankrotstva, da će oni uskoro pod Brandenburškom kapijom organizovati Agromajdan i da će sa zemljom sravniti vladu Angele Merkel. A kada se pokaže da farmeri nisu propali, da se Agromajdan nije dogodio i da kabinet Angele Merkel stoji tamo gde je i do sada stajao, onda će nam preko televizije došapnuti da su američke specijalne službe neutralizovale evropske agroaktiviste, ali da to i nije od nekog posebnog značaja jer revolucija u EU samo što nije počela. Još kada čuju za glazevski trilion, istog trenutka će nastupiti Noć dugih noževa u savremenom izvođenju.

Ukrajina zaista ima mnogo problema, između ostalog i ekonomskih. Ako ćemo pošteno, teško bi bilo čak i zamisliti da u zemlji na čijoj teritoriji besni pravi rat, može biti drugačije. Ali Glazeva u Ukrajini već odavno znaju, tako da su imali dovoljno vremena da nauče da našeg akademika ne treba ozbiljno svhatati.

Pa kome su onda adresirani svi ti zastrašujući kvintilioni?

Odgovor je tačan: ruskom narodu, to jest – svima nama.

Savetnik nam je malkice zaobilazno, ali ipak dovoljno jasno objasnio sledeće. Moguće je da se u našoj ekonomiji čine razne gluposti i da ćemo bez obzira na naše razmetljivo junačenje, bez zapadnih kredita, a posebno bez uvoznih tehnologija, teško moći da preživimo, ali zato svima koji nas okružuju ima da bude još gore. A da bi svima njima bilo baš loše, mi smo spremni da trpimo, da i dalje, ama ako treba i zauvek još čvršće stegnemo kaiševe.

Dugo smo se trudili da izvajamo savršenstvo nad savršenstvima, naš „kameni cvet“, no nije nam uspelo, te smo tu stvar i batalili. I nema tu ničeg strašnog. Svim ostalima oko nas treba da bude strašno, makar samo zbog toga što se boje novog svetskog rata, a mi se nimalo ne bojimo da ih njime plašimo. Šta se tu može kada mi osim nafte i gasa, još samo dva tehnološki do kraja usavršena proizvoda umemo da izvozimo – sistemsku korupciju i užas. U tome je naša, što se kaže, komparativna prednost. Zato nju treba iskoristiti i svet snabdevati onim što znamo, onim što nam ide od ruke.

Nekada smo i mi hteli da budemo dobri, da imamo demokratiju, da ne uzimamo mito, da ne prelazimo ulicu na crveno svetlo – kao oni u Evropi. Ali sve se to pokazalo kao a) vrlo naporno i b) isuviše dosadno. I šta nam je u takvoj situaciji činiti? Jasno je šta, dve stvari:

  1. da se od ostalog sveta potpuno ogradimo i tako izolovani postanemo neuporedivi;
  2. da sami sebe ubedimo u to da će sav ostali svet uskoro propasti, a mi jedini opstati. Jer mi smo Святая Русь! Naravno, saglasno isključivo našim kriterijumima rangiranja svetosti.

I ako je neko slučajno pomislio da je naša sadašnja samoizolacija rezultat nesrećno složenih slučajnosti ili nekakvog slučajnog nesporazuma sa ostalim narodima, grdno se vara. Samoizolacija je jedini izlaz za sve koji ne žele da poštuju bilo kakva pravila igre, da svoje ponašanje podređuju bilo kakvim standardima i opštepriznatim pravilima pristojnosti. A ako je to tako, a tako je, šta nam drugo preostaje?

Poznati pisac i glavni urednik nedeljnika Zavtra A. A. Prohanov, nedavno je izjavio da se Rusija nalazi u verskom ratu protiv SAD. A posle naše (može li biti drugačije?) pobede, mi ćemo sasvim mirno moći da povećamo našu prosečnu normu prihoda od korupcije sa 50 na 70 posto i ujedno da definitivno likvidiramo, recimo, takozvano besplatno zdravstvo i isto takvo školstvo. I ko je taj koji će moći bilo šta da nam kaže? Niko! Pobedniku ne sude.

Ali da bi se pobedilo, prvo se mora preventivno izolovati. Samo tako izolovani, mi potom možemo svečano konstatovati pobedu nad svetom koji nas okružuje. Potpunu i nespornu.

I još nešto. Mi u stvari negde duboko u sebi osećamo da smo u ovom životu nešto vrlo važno ipak propustili, da, na primer, nismo bili u stanju da se domognemo tog slatkog grožđa evropejstva. I sada, bukvalno sledeći kanone basne, mi svima okolo moramo da objavimo da je grožđe u stvari kiselo.

Mi čak više i ne krijemo da kod nas nema demokratije. Mi prosto tvrdimo da nje nema ni na Zapadu, da nje nema ni u takozvanim slobodnim zemljama gde je na vlasti elita koja drsko manipuliše masama tupoglavih pseudobirača. Da, kod nas vlada grozna korupcija, a kod njih? Eno predsednik Nemačke se na tuđ račun negde odmarao, pa su ga zbog toga oterali s posla. A onaj nama tako mrski Saakašvili (da onaj što je u Gruziji sproveo uspešne reforme ne obazirući se na prokletstvo nacionalnog mentaliteta), svoj je botoks tretman platio parama iz budžeta. Sloboda medija? Ma nije valjda da niste znali da svi ti koji sebe nazivaju CNN, BBC i tome slično, nisu ništa drugo do pendreci totalne propagande?

Za razliku od bivšeg Sovjetskog Saveza sa kojim mnogi neiskusni posmatrači današnju Rusiju vole da porede, mi ne tražimo razumevanje ili potvrdu toga da smo dobronamerni i moralno čisti. Da, mi jesmo zlonamerni i pokvareni, a naše (jedino) opravdanje je to da su i oni takođe zlonamerni i pokvareni. A u svetu u kojem su svi loši, naravno da pobeđuje onaj koji je najlošiji. Posebno ako još ima i nuklearno oružje. I da bi izbegli suvišna pitanja, pre svega ona koje bi sami sebi mogli da uputimo, mi ćemo spustiti zavesu. Ovoga puta ne gvozdenu, već supersavremenu, nanotehnološku.

Tako sakriveni, bez mogućnosti da se poredimo, mi nećemo živeti ništa lošije. Prosto ćemo početi sami sebe da prihvatamo baš ovakve kakvi smo, kao neizbežnost. Ili kao bezizlaznost. A kada živiš sa osećajem neizbežnosti, to jest bezizlaznosti, i kada u tebi nema ni ljudskih, a ni istorijski nasleđenih snaga da bilo šta promeniš, ti se možeš osećati sasvim srećnim. Makar i na kratko – samo do kraja sveta.

I to je taj naš izvorni, naš originalni ruski separatizam. U Krivičnom zakonu za njega nisu predviđene nikakve kazne. No za takav vid separatizma kazna je neuporedivo teža, neuporedivo bolnija.

Jer ne sme se ići nasuprot toku istorije. To se nigde i nikada nije dobro završilo. A mi se sada, naprežući naše već distrofirane mišice, svom snagom upinjemo da baš to činimo.

I pre nego što nam se na glave sruči ta nanozavesa, ja bih našem uvaženom akademiku želeo još samo dva pitanja da postavim: prvo, koliko će to da traje i drugo, koliko će to da nas košta?

Stanislav Belkovski, Radio Eho Moskve, 09.10.2014.

Prevod s ruskog Haim Moreno

Peščanik.net, 18.10.2014.

TEMA – UKRAJINA