U jevrejsko-hrišćanskoj tradiciji jednakost podrazumeva jednakost pred Bogom: bez obzira na to ko ste i šta posedujete, na kraju će vam svima presuditi Bog, i to na osnovu jednog merila: da li ste živeli pravedno? Kako u ovim religijama, tako i u sekularnoj humanističkoj tradiciji, ideal jednakosti utemeljen je na apsolutnim duhovnim vrednostima.
Toljati ukazuje na to da će se fašizam u različitim zemljama pojaviti u različitim oblicima, jer se ne temelji ni na jednoj ideji niti univerzalnoj vrednosti.
Rob Rimen, Večito vraćanje fašizma
Da li u SPC-u veruju u postojanje univerzalnih i apsolutnih ljudskih vrednosti? Odgovor na ovo pitanje možemo potražiti na primeru najnovijeg političko-molitvenog skupa koji je održan ispred sabornog hrama u Podgorici u organizaciji SPC-a, pod nazivom „Moleban za svetinju braka i očuvanje porodice“ i proglasu koji je tom prilikom pročitan.
Ponašanje SPC-a u Crnoj Gori je proteklih godina bilo karakteristično. Tokom litija 2019-20, crkveni predstavnici su se pozivali na ustavna prava verskih zajednica radi očuvanja crkvene imovine. Tokom ustoličenja na Cetinju 2021, SPC je iskoristila pravo na vršenje bogoslužbenih radnji, tako da je i policija morala da interveniše protiv demonstranata koji su se protivili tom činu, kako bi to pravo bilo garantovano u praksi. Prilikom potpisivanja Temeljnog ugovora sa crnogorskom državom letos, SPC se ponovo pozivala na prava koja joj pripadaju kao verskoj zajednici i koja već uživaju druge verske organizacije. Ovi procesi navode na pomisao da je od strane SPC-a usvojen određeni set vrednosti koji je u skladu sa vrednostima moderne političke zajednice. A jedna od osnovnih vrednosti je jednakost svih ljudi. Danas se ta ideja ostvaruje u okviru liberalne ustavnosti primenom načela da su svi građani jednaki u pravima i pred zakonom.
Međutim, crkveno-politička kampanja u Srbiji i Crnoj Gori protiv prava LGBT+ građana pokazuje da SPC ipak ne prihvata u potpunosti ideju jednakosti. Proteklih meseci se ta kampanja odigravala u formi litija, kletvi i političkih beseda, ali za razliku od kletve i besede, koje uvek sadrže lični momenat, podgorički proglas je očigledno pisan sa namerom da izrazi saborni, službeni i načelni stav, te bi se stoga moglo reći da ima i veću težinu. Iz podgoričkog manifesta bih izdvojio tri stava: 1) vrednovanje moderne liberalno demokratske političke zajednice; 2) cilj odnosa između crkve i države; 3) kako se vidi uloga crkve u društvu.
U proglasu se na početku kaže: „Živimo u vremenu nagonskog totalitarizma, gdje su grijeh, samoživost, samoljublje i lične sklonosti pojedinaca postavljene kao mjera ljubavi, istine i slobode“. Iz neznanja se ovde mešaju dve stvari: potrošačko društvo i univerzalni zahtev za jednakošću svih ljudi, ali to nije isto. Naime, ako konzumerizam i podstiče samoživost, nikako ne sledi da treba javno odbaciti solidarnost (bratstvo ili ljubav) sa ostalim članovima društva; pravo na slobodu mišljenja (neophodno je da bi zajednički dolazili do istine) i političke slobode. U svojim političkim nastupima SPC ne doprinosi ljubavi, istini i slobodi, nego podstiče greh, samoživost i samoljublje svojih versko-političkih pristalica – napadajući osnovna ljudska prava LGBT+ građana, ali posredno i građanska prava svih nas. Jer, ili svi imamo univerzalna ljudska prava, ili ih nema niko.
Dalje se tvrdi da se totalitarizam sprovodi uz veliku logistiku svetskih moćnika i svima se nameće bez izuzetka, a ko se usprotivi „on biva već unaprijed osuđen, razapet, kamenovan i optužen za homofobiju“. Čudna misao. Patrijarh je recimo nedavno u Beogradu održao homofobičan govor pred nekoliko hiljada istomišljenika, ali ga niko nije kamenovao niti razapeo. U suštini, proglas napada liberalnu državu i njen pravni sistem koji uz međunarodne dokumente garantuje ljudska prava. Liberalizam je navodno totalitaran, zato što sprečava homofobiju, versku isključivost i rasizam. A sloboda će nam doći od strane crkvenih starešina i diktatora koji će nas spasiti od „liberalnog totalitarizma“, kao što Putin, raketiranjem ukrajinskih gradova i civila, oslobađa Ukrajinu od nacizma (totalitarizma) sa blagoslovom Ruske pravoslavne crkve. Fašizam je danas navukao masku antitotalitarizma i antifašizma.
Dakle, dok koristi ustavom garantovana prava i potpisuje Temeljni ugovor sa državom Crnom Gorom, predstavljajući se kao verska organizacija, SPC otvoreno ideološki napada i potkopava istu tu liberalnu državu.
„Crkva Hristova nikoga ne napada i ne kamenuje, niti je to u njenoj prirodi, da na bilo koji način silom nešto sprječava ili nameće, i osuđuje svaki oblik nasilja“, kaže se u podgoričkom proglasu, ali kasnije u tekstu čitamo ovo: „Pozivamo vlast Crne Gore da zaštite i narod i državu, a naročito djecu koja su još od osnovne škole, od najranijeg uzrasta, kroz školske programe i udžbenike izložena sadržajima LGBT propagande i ideologije“. SPC zapravo poziva državu da zaštiti narod od koncepta ljudskih prava i odustane od principa jednakosti svih građana. I predlaže da se u tom procesu krene od školstva. Prema zamisli srpske crkve, školstvo ne služi sticanju znanja i razbijanju predrasuda koje svi nosimo iz porodice i okruženja, te razvoju tolerancije kao vrline, neophodne za život u složenom i pluralističkom svetu. Crkva sebe razume kao nenametljivu, ali nema ništa protiv toga da država postane nametljiva – ideološka, neslobodna i represivna – prema nalozima SPC-a. Ideologiju tradicionalnih vrednosti društvu treba nametnuti uz pomoć državnog aparata, po uzoru na današnju Rusiju.
Nepriznavanje univerzalne jednakosti svih ljudi srećemo i u izjavama patrijarha: „Svi znamo da svaki pojedinac i svaka zajednica žive u skladu sa svojim sistemom vrednosti“, rekao je Porfirije uručujući crkveni orden Viktoru Orbanu. Drugim rečima, ne postoje apsolutne etičke vrednosti koje važe za sve ljude. Zato se prema srpskim vrednostima za svetitelja crkve proglašava Irinej Ćirić, nekadašnji bački episkop i saradnik mađarskih fašista. Dok vranjski episkop Pahomije dodeljuje orden osuđenom ratnom zločincu generalu Lazareviću. Lazarevića je Haški sud osudio za pomaganje i podržavanje zločina protiv čovečnosti, ali pošto u SPC-u ne priznaju univerzalnu etiku i osnovna ljudska prava, od kojih je najvažnije pravo na život, onda ne postoje ni zločini protiv čovečnosti. Postoje samo partikularne srpske, mađarske ili ruske vrednosti, što se na kraju politički nužno svodi na to da postoji samo srpski, mađarski ili ruski fašizam.
Peščanik.net, 12.10.2022.
LGBTQIA+