Fotografije čitalaca, Ribar Gyula

Fotografije čitalaca, Ribar Gyula

Jedna od retkih istina koje su nam političari saopštili o ratovima devedesetih je – da smo izgubili medijski rat. Cinici bi rekli i da je on jedini koji smo izgubili, a da ga stvarno nismo ni vodili. U međuvremenu smo se opametili. Više ne vodimo ratove, mada volimo da s vremena na vreme udaramo u ratne talambase, dok smo, sa druge strane, postali tata-mata za vođenje medijskih ratova.

Ako nam je najnoviji izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije u nečemu otvorio oči to je – da vlast vrlo dobro razume značaj promocije. Ali ne i načine na koje se to radi. Naročito ne načine na koje se to radi zakonski i zanatski. Doduše, kad vidite koga sve državni organi, javna i državna preduzeća angažuju za ”usluge oglašavanja i marketinga” (radionice za izradu nakita, firme registrovane za posluživanje pića ili preradu nafte ili autoprevoz…) ne čudi što ne znaju ni zakon ni zanat.

Da se razumemo, državu – svaku, a našu naročito – treba promovisati i inostranoj i domaćoj javnosti. I to ne jednokratno nego permanentno. Uostalom, Koka-kola je najbolji primer da se sa reklamom ne prestaje čak ni kada si svetski poznat, popularan i tražen. Ali, nasuprot državi, Koka-kola na reklamira sedište svoje kompanije niti svoje punioce – ne, ona reklamira samo svoje proizvode. Zato nikada u reklami za Sprajt, Fantu ili Koka-kolu nećemo saznati ko ih proizvodi i gde se pune. Jer nam to nije bitno. Jer nas to ne zanima. Jer nas to ne osvežava.

A kako to radi naša država, njeni organi i njena preduzeća? Pa, sasvim obrnuto. Njima je najvažnije da saznamo gde je punioc, ko je direktor, a ne šta su proizvodi koje nam nudi. Jer proizvoda gotovo ni nema, osim u obećanjima. Koja je sasvim legitimno reklamirati – ali samo u izbornim kampanjama. Kad izbori prođu, reklamiraju se proizvodi. Ako ih ima.

Ako ih nema, onda je logično da država reklamira sebe, svog ”proizvođača”. I to ne po pravilima struke nego – na silu. Otud u ugovorima državnih firmi sa medijima stavka kojom se mediji obavezuju da izveštavaju afirmativno, bez iznošenja svojih stavova i mišljenja i da ne objavljuju negativne informacije jer će se u suprotnom raskinuti ugovor sa njima. Dobro, PR, odnosno građenje odnosa sa javnošću je normalan, čak neophodan deo svakog poslovanja, ali to ne mora biti samo plaćena aktivnost (možete da kreirate događaj ili sadržaj koji će biti dovoljno atraktivan medijima da ga objave), a svakako ne sme biti ucenjivačka aktivnost.

A i kad je nešto plaćeno, to mora da ima svoje opravdanje. Tržišno, naravno, ne partijsko opravdanje. Ali, pošto je teško naći tržišni razlog da se promoviše neko ko nema konkurenciju i kojeg morate da koristite bez obzira šta mislite o njemu, kao što su Aerodrom Nikola Tesla i Kontrola leta (jer vi birate destinaciju putovanja, a ne na šta ćete sleteti i ko će kontrolisati nebo tokom leta, zar ne?), onda sami smislite razlog zbog kojeg i oni naručuju promotivne spotove, promovišu Dane berbe grožđa ili pozorišni festival u Smederevu (u koje ćete sleteti jedino padobranom, ako ga imate).

No, valjda po onoj narodnoj: kad ide june nek ide i uže, ne reklamiraju se samo oni koji nemaju konkurenciju na tržištu, nego i oni koji, em nemaju konkurenciju, em su i gubitaši (kao što je EPS, na primer). Kao da je, u zemlji u kojoj ni kablovskog operatera ne možete da birate, nego prihvatate onog ko je tu provukao kabl, odjednom postalo jako važno da se preporučite potrošačima – kao da bi oni mogli da izvoljevaju, pa da uzmu nekog drugog operatera strujom.

Ili, daleko bilo – drugog operatera vlasti?

Peščanik.net, 16.01.2016.

Srodni linkovi:

VIDEO – Pun kufer marketinga + transkript

VIDEO – Javna tajna + transkript

VIDEO – Nepoželjni savet + transkript

Savet za borbu protiv korupcije – Mediji i marketing

Jovanka Matić – Crna kutija medijskog finansiranja

Miloš Vasić – Tužno štivo

Mijat Lakićević – Milijarde van kontrole

Sofija Mandić – Čitajte ugovore

VIDEO – Novi izveštaj, sažetak + integralni snimak

Iva Martinović – Milioni za državni marketing

PDF štampane publikacije

The following two tabs change content below.
Nadežda Milenković

Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik.

Nadežda Milenković

Nadežda Milenković (Svi tekstovi)