Kroz prozor se vidi Akropolj, prekriven skelama arheologa koji pokušavaju da spasu kolevku evropske civilizacije.
Nasuprot prozoru su dva ekrana preko kojih Janis Sitras prati berzanska kretanja. Na jednom od njih je naslovna strana nemačkog časopisa Focus iz februara 2010. To je Miloska Venera koja pokazuje srednji prst, uz naslov teksta: „Prevaranti u evropskoj porodici”. Ova slika pokazuje prezir Evrope prema Grčkoj i odnos Grčke prema uslovljavanjima iz EU.
„Ovo pokažite! A onda nam objašnjavajte da je Unija na našoj strani“, žali se Janis, bivši urednik ekonomske rubrike, koji razmišlja da li da se kandiduje za poslanika na idućim opštim izborima u maju.
Ćutanje kao prva linija odbrane
Na ovo nas je već upozorio Kostas Papas, portparol stalnog predstavništva Grčke u Briselu: „Čuvajte se klišea koji truju atmosferu“, pa se nismo iznenadili kada smo iste stavove čuli i od delegacije Evropske komisije u Atini, smeštene iza zgrade parlamenta. Na drugoj strani ulice, vojnici u tradicionalnoj uniformi sa belim pantalonama i cipelama sa kićankama, evzoni, smenjuju se na straži, dok ih posmatra grupica turista.
Jedan od njih, Amerikanac grčkog porekla, iznerviran je prizorom plavo-žute evropske zastave. „To ne treba da visi u zemlji Sokrata“, kaže on, „Svi su oni prevejane bankarske sluge.“
Panosa Karvounisa više ne brinu ovakve optužbe. Ovaj učtivi pedesetogodišnji šef predstavništva Evropske komisije u Grčkoj, već je navikao na kritike. „Živim u kući. Idem u bioskop bez problema, dok se grčki političari koje je štampa uzela na zub boje da izađu iz kuće. Moje poteze često preispituju, ali nisam bivao satanizovan“, kaže on.
Ostali pripadnici evrokratskog kontingenta koji su poslati u Atinu na početku krize, u proleće 2010, primenjuju strategiju ćutanja.
Petnaestak stručnjaka borave u grčkoj prestonici kao deo specijalnog tima Komisije, koji pomaže Grčkoj da iskoristi fondove EU (Grčka je uspela da iskoristi manje od trećine fondova koji su joj namenjeni iz budžeta EU za 2007-2013). Još tridesetak njih radi za delegaciju EU i svi služe kao sekretarijat Trojke, tročlane agencije (Komisija, Međunarodni monetarni fond, Evropska centralna banka), koja ima zadatak da implementira sporazum koji su grčki političari konačno prihvatili sredinom marta.
Ova grupa je zadužena za nadgledanje drugog paketa evropske pomoći od 130 milijardi evra, koji će finansirati Atinu do kraja 2014. Ta suma je izdvojena nakon prvog paketa iz 2010. od 110 milijardi, poteklog od 27 država članica, i 107 milijardi duga koji su privatni poverioci pristali da otpišu, u okviru razmene obveznica koja će se obaviti do 18 aprila.
Zvaničnici pod policijskom zaštitom
Imajući u vidu da im je zadatak da pruže pomoć u oslobađanju fondova, članovi specijalnog tima koji će se uskoro udvostručiti, uglavnom su popularni. Za razliku od njih, zadatak zvaničnika koji rade za Trojku jeste da nadziru, verifikuju i ispituju. Oni su idealna meta građana koji su postali zakleti neprijatelji Evrope: otpuštenih službenika, preduzetnika čiji posao trpi zbog nesolventnih banaka, populističkih političara koji zloupotrebljavaju antinemačko raspoloženje, nacionalista sa krajnje desnice i tvrdokornih levičarskih antikapitalista.
Nije ni čudo da se život ovih dveju grupa drastično razlikuje. Članovi specijalnog tima se normalno kreću i žive u privatnim stanovima ili mesečno izajmljenim hotelskim sobama. Zvaničnici Trojke koji dolaze na dogovore sa ministrima i odlaze, obično su pod policijskom zaštitom i odsedaju u apartmanima atinskog Hiltona.
Za grčke medije, evrokrati su oličeni u tri imena: Matias Mors, predstavnik Komisije za Trojku, Horst Rajhenbah, vođa specijalnog tima i Georgette Lalis, šefica specijalnog tima u Atini.
Činjenica da su dvojica iz ovog trija Nemci, odličan je podsticaj za karikature u žanru Bizmark i Sokrat.
Georgette Lalis, inače Grkinja, visoka evropska službenica koju je Brisel postavio da vodi specijalni tim u Atini, ključna je karika u ovom lancu. Ova prijatna 50-godišnjakinja radi u kancelariji na sedmom spratu bezličnog solitera u jednom stambenom naselju u Atini. Njen šef, Horst Rejhenbak, kreće se u pratnji telohranitelja. Ona ih nema. On obično izvrdava pitanja novinara. Ona odgovara direktno.
Od 2001. do 2004. je bila direktorka Geodetskog zavoda u Atini, institucije čija je lavirintska arhiva delimično zaslužna za masovnu utaju poreza, i koju sada reformišu zvaničnici iz Holandije.
„Ovde se Evropa susreće sa problemima između grčke države i njenih građana“, objašnjava ona. Jedan od njenih saradnika uskače: „Nikada niko nije rekao ljudima da će tri generacije plaćati nagli porast bogatstva devedesetih i dvehiljaditih. Mi smo ti koji moraju da im ispostave račun.“
Druga poteškoća za evrokrate zadužene za finansijsko raščišćavanje jeste to što moraju da se pomire sa posledicama neuspeha Komisije: konkretno, njene neodlučnosti u mobilizaciji država članica da „disciplinuju“ Grčku u trenutku kada je njena javna potrošnja premašila svaku meru, pred Olimpijadu 2004.
Političarenje
Zatim je tu bila lakoverna statistička agencija EU, Eurostat, koju su Grci toliko obmanjivali sramnim trikovima da se u objašnjavanju njenih postupaka kasnije došlo i do teorije zavere. Tu spada i ćutanje predsednika Evropskog suda, Vasiliosa Skourisa, koji je u jednom trenutku važio za kandidata za šefa sadašnje koalicione vlade, umesto bivšeg predsednika ECB Lukasa Papademosa. Zbog ovakvih detalja, optužbe protiv njega za pasivno saučesništvo deluju uverljivo.
Ahileas Mitsos nerado govori o ovim pitanjima. U svom ugodnom stanu na Kolonakiju, nekada prestižnom delu Atine, pre nego što su novobogataši rešili da žive pored plaže, ovaj penzionisani direktor Službe za istraživanje Evropske komisije izbegava pitanja koja su problematična još od pristupanja Grčke Evropskoj uniji 1981, a još više od njenog prelaska na evro.
„Sve je to vrlo komplikovano“, kaže naš domaćin, koji savršeno govori francuski. „Na sastancima u Briselu, često sam govorio da Grčku treba pažljivije nadzirati, ali… u drugim oblastima ona je definitivno napredovala“, tvrdi on, oklevajući svaki put kada krši neki nepisani zavet ćutanja.
Podstaknut novcem iz Brisela i jeftinim kreditima sa finansijskih tržišta, grčki „mehur“ je doneo novac određenim delovima stanovništva i učinio mnogo za karijeru pripadnika grčke elite. „Grčki evrokrati su bili najgori“, tvrdi uvoznik obuće Andreas. „Znali su šta se dešava, ali nisu imali hrabrosti da dignu glas. Što je još gore, mnogi od njih su se ponosili time što mala Grčka pravi budalu od Evrope. Ponašali su se kao političari, dok su se naši političari ponašali kao banditi.“
A sada? „Voleli bismo da vidimo nekog Žaka Delora koji ima hrabrosti da kaže Grcima: ‘Vaše granice su granice Evrope. Vi ste Evropa, u kojoj vaši izabrani političari ne zaslužuju da kroče nogom’“, kaže jedan evropski zvaničnik. Ali Delorova era je završena. A Žoze Manuel Barozo, aktuelni predsednik Evropske komisije, nije bio u Atini od početka krize.
Richard Werly, PressEurop, 09.04.2012.
Preveo Ivica Pavlović
Peščanik.net, 18.04.2012.