1. Da li su Đinđić i Milošević ostavili zajednički amanet sledbenicima da se čim uzmognu ujedine i ko se prvi domogao političkog testamenta koji mora da je bio usmen i strogo poverljiv?
Nema ništa skriveno što se neće poznati i ništa tajno što se neće doznati. Slavica Đukić Dejanović obznanila je da su Milošević i Đinđić sanjali o zajedničkoj vladavini Srbijom, ali im se, eto, nije posrećilo, predsednica Skupštine (koja je kao da zatvor nema svoga psihijatra pohitala da lično pregleda Mladića, dovevši ostale robijaše i zatvorskog šrinka u neravnopravan položaj, kao god malo docnije i Hadžića koga su nepregledanog odleteli u Hag!) nije objasnila kako to Slobi, koji je svoje snove, vizije i košmare neumoljivo pretvarao u stvarnost, nije pošlo za rukom da se uortači sa Đinđićem, ako su obojica izgarali od želje da skupa vladuju – ko je taj treći koji se njihovoj obostranosti gorko isprečio? Mira?! Međunarodni svetski poredak?… Da li je simpatizerima SPS-a podstanar porodice Milošević g. Amsterdam diskretno dostavio snimak kakvog tajnog razgovora, ili vlastoručne Slobine beleške?…
According to Slavica, Milošević i Đinđić rodonačelnici su pomirenja, oni su udarili temelj mirbožanju koje će ozvaničiti te slavom i koalicijom ovenčati ondašnji politički poletarci Tadić i Dačić. Pomirenju kod nas nikad kraja! A izgleda ni početka!
2. Koji savremeni političar nosi istovremeno dve titule: Otac Kosova i Otac EU?
Toma Nikolić se nedavno i naprasno vezao za porodicu evropskih naroda, pa je Evropu i Kosovo uporedio sa svojim sinovima, i rekao da bi izbor „ili Kosovo ili Evropa“ za njega bio kao kad bi morao da se opredeli za jednog sina, a drugoga da se odrekne i da ga štaviše razbaštini, tako nekako. Ono što je Milošević rekao o Srbiji i Crnoj Gori, dva oka u glavi ne sme niko da zavađa, Nikolić je iz oftalmologije premestio u očinsko srce.
3.
a) Kako se zove književnik čije je delo objavila slavna izdavačka kuća „Magistrat“?
b) Kakav je pravni postupak kojim se smenjuje i bira direktor državne televizije?
Radikali koji su zahvaljujući hiperproduktivnom vođi izrasli u jednog od najvećih izdavača proudly su štampali i u Hramu Sv. Save (parohijskom domu, nije li svejedno) prikazali knjigu Lukić Milana osuđenog kod nas za ubistvo šesnaest muslimana, a kome se u Hagu sudi za još više ubistava i progon sa primesama ratnog zločina, svetosavski, nema šta, da, dok smo kod radikala ili vrsta koje su se iz njih razvile, Toma Nikolić obećao je da će čim dođe na vlast smeniti Tijanića, što da ne, nije mu Tijanić ni Kosovo, ni Evropa, ni mlađi sin, ni stariji!
4. Može li pojedinac da se unapred zaštiti od entuzijasta koji će i u njegovo ime, ili inspirisani njegovim radom, uraditi nešto preterano?
Ne. Pojedinac je i praktično i zakonski bespomoćan. Vođa Srpske napredne je uoči Uskrsa udario u štrajk glađu i žeđu (nepovezan sa mukama Isusovim, naprotiv: posvećen ovozemaljskim prevremenim izborima do kojih nikome osim štrajkaču nije bilo stalo); Tijanić koji nije ni znao da biće smenjen čim se isposnik domogne državnog žezla i koji je Tomu kovao u zvezde kao najtalentovanijeg našeg političara, beše prenosio štrajk kao da je Evropa, Kosovo ili da je jedan od dvojice Tominih sinova; Nikolić se, veli, ne kaje zbog štrajka, opet bi to uradio za Srbiju, kad god čujem da neko nešto radi za Srbiji osetim kako mu i ja koji sam večito ophrvan sitnosopstveničkim interesom nešto dugujem, kako ću biti sukrivac ako se toliko gladovanje i bezvodica dadu na zlo: ko god se samoraspinje za Srbiju čini to i za mene, pa otpadala na mene i samo jedna sedmomilionina te netražene žrtve, nemojte mene radi niko da dehidrira, danski reditelj Lars fon Trir zgrozio se saznavši da je njegov „Dogvil“ omiljeni film norveškog masovnog smrtonoše, čovek tu ne može ništa, Brejvik se i meni divio zamišljajući me odonud kao osobu koja jedva čeka da smrsi konce nekom muslimanu, ili makar da ga protera nekud na istok ili jug gde je muslimanu valjda i mesto.
5. Imaju li banke i države pravo da odlučuju o vanjštini konzumenata tj. građana
Imaju. Italija će zabraniti da se na ulicama nose burke, svak je dužan da pokaže kompletno svoje lice, pa bilo ovo i rezultat kozmetike, kvarcovanja, plastične hirurgije etc.; tako je i kod nas u banci, dok sam čekao red, sa nekakvog bančinog unutrašnjeg doksata sišla službenica i rekla da ne mogu u banci (EFG) biti sa šeširom i tamnim naočarima, pitao sam je li zabranjena ta kombinacija koja meni dobro stoji a koju istinabog jeste zloupotrebio mnogi pljačkaš (voleo bih da ja vidim snimljene njih gore kako se domunđavaju gledajući me na nekom monitoru, crnobelog i sumnjivog). „Je li dovoljno da skinem samo naočare, ili moram i vlasište da razotkrijem te da ga izložim klima-uređaju?“ – „Morate da skinete i šešir i naočare“, rekla mi je kao što će komunalna policija i karabinjeri govoriti muslimankama; mi smo našim muslimanima čestitali Ramazan tako što smo polupali stakla na njihovom centru u Novome Sadu, s naše strane toliko, nismo mi Italijani ili Francuzi da diktiramo modu.
Peščanik.net, 07.08.2011.