Današnji dan

Na današnji dan svake godine pomislim da protiče bez pažnje kakvu zaslužuje.

Jer 23. juli je jedan od najmarkantnijih datuma u savremenoj istoriji Srbije. Tog dana, 23. jula 1914. poslanik Austrougarske je predao Vladi Srbije notu u kojoj se navodi šta Srbija mora da uradi u istrazi povodom atentata u kome je nepunih mesec dana ranije u Sarajevu ubijen prestolonaslednik Austrougarske Franc Ferdinand. Odgovor je zahtevan u roku od 48 sati.

Zahtevana je obustava svake propagande protiv Austrougarske, prestanak rada i raspuštanje svih organizacija koje, po tumačenju Austrougarske, deluju protiv nje. Zahtevano je i da se iz obrazovnog sistema ukloni svako podsticanje protiv Austrougarske, da se iz državne službe, i vojne i civilne, odstrane sva lica za koja Austrougarska ukaže da su se bavila podrivačkim radom protiv nje. Zahtevano je i zatvaranje granice za protok takvih lica i materijala, neodložno hapšenje osumnjičenih za pomoć u atentatu, sprovođenje sudskog postupka protiv tih lica, kao i učešće austrougarskih službenih lica na teritoriji Srbije prilikom istrage.

Britanski ministar spoljnih poslova rekao je tada da je to „najužasniji dokument koji je jedna država ikada uručila nekoj drugoj državi“.

U Srbiji u tom trenutku, opšti stav je bio da na svaki način treba izbeći bilo kakav sukob s Austrougarskom. Nakon dva balkanska rata, protiv Turske i Bugarske, 1912-13, u kojim je podnela velike ratne žrtve, iako pobednica, zemlja je bila iscrpljena i bile su joj neophodne godine oporavka. U takvim okolnostima mogućnost rata s višestruko nadmoćnijom državom bila je krajnje zastrašujuća pretnja. I Vlada Srbije je od deset teških zahteva prihvatila devet, sve osim jednog, onog koji bi značio dolazak austrougarskih istražnih sudija i policajaca da u Srbiji vode istragu.

Iako svesna vrlo verovatnih tragičnih posledica Vlada je tada, 1914, odbila tu tačku ultimatuma, jer je smatrala da bi vođenje istrage od strane stranih zvaničnika teško narušavalo njen državni suverenitet. U odgovoru na ultimatum naglasila je da smatra svojom obavezom da otvori istragu protiv svih koji su ili koji su eventualno bili umešani u zločin od 28. juna, ali da učešće u toj istrazi organa austrougarske vlasti „ne može primiti jer bi se time pogazio Ustav i Zakon o postupku sudskom u krivičnim delima“.

I to odbijanje je označilo početak sukoba koji je prerastao u Prvi svetski rat, najkrvaviji rat koji je svet do tada video i koji je Srbiju, osim teških razaranja, „koštao“ i trećine stanovništva.

Skoro 111 godina kasnije u Beogradu je 15. marta 2025. godine, tokom odavanja pošte žrtvama nesreće u Novom Sadu došlo do iznenadnog incidenta kada je neobičan snažan zvuk uznemirio i rasterao okupljenu masu ljudi. Mnogobrojni svedoci tvrde da su osetili snažan udar, toplotni talas, bili dezorijentisani i imali vrtoglavicu i da su tražili lekarsku pomoć, a neki vojni analitičari ocenili su da je reč o upotrebi zvučnih sistema dugog dometa (LRAD).

Izjave predstavnika vlasti kojima se to pokušavalo demantovati, od „mi uopšte nemamo zvučni top“ preko „imamo ih ali stoje neraspakovani u magacinu“ pa do „prodajemo ih“, bile su nespretne i kontradiktorne. Pogotovo jer su fotografije i video zapisi potvrdili prisustvo zvučnog topa montiranog na policijsko vozilo na ulicama Beograda.

Poslednju verziju vlast je lansirala nedavno. Po njoj građani ne samo da se uopšte nisu našli na udaru zvučnog topa i nisu zbog dejstva soničnog oružja imali nikakve napade panike ili zdravstvene probleme, već su sve to odglumili! Sve to je režirano, isprobavano, pripremano, koordinirano.

Ukratko, u pitanju je organizovana simulacija u kojoj je učestvovala veoma velika grupa ljudi. I to, što je takođe rečeno, „sa ciljem da se izazove građanski rat“.

Gde su to građani uvežbavali da simuliraju efekat zvučnog topa? Na kom poligonu? Koliko su vežbe i probe trajale? Danima, sedmicama, mesecima? Kako je moguće da niko a pogotovo službe bezbednosti, ne primeti da neko koordinira nekoliko hiljada ljudi dok oni uvežbavaju da odglume efekte napada zvučnim topom? Odsustvo iole prihvatljivih odgovora na ova pitanja čini ovu poslednju verziju bukvalno fantazmagoričnom.

Ali ma koliko zaista bila provokativna, to nije tema za današnji dan. Na događaje iz jula 1914. asocira nešto drugo. Činjenica da Vlada Srbije, u raspravi sa našom i međunarodnom javnošću povodom upotrebe zvučnog topa protiv mirnih građana na ulicama Beograda, već dugo kao argument koristi izveštaj strane, ruske službe bezbednosti. Kako to, sa stanovišta Ustava i Zakonika o krivičnom postupku, izgleda na današnji dan?

Peščanik.net, 23.07.2026.