Izrečena je presuda vlasnicima sajta thepiratebay.org. Bogate korporacije misle da su pobedile. Kada svet odraslih ispolji potpunu nesposobnost, dolazi vreme dece. Svi vidimo tu nesposobnost u skokovima deviznog kursa, u padu zarada, groznici na berzi i stanju u ekonomiji koje postaje mišolovka u koju je uhvaćeno šest milijardi ljudi.
Prethodna pokoljenja dece igrala su se u pesku i na fudbalskim terenima. Pokoljenje Svartholma, Sundea i Nejdža igra se u pesku digitalne tehnologije, na ogromnom polju interneta. U tom slobodnom prostranstvu oni su sagradili savršeno delotvoran visokotehnološki sistem svetske kulturne razmene koji povezuje ljude, uspešnije od naduvanih filmskih festivala, govorancija u Davosu i mondenskih skupova u Londonu. Kao na dlanu, oni su nam pružili model drugačijeg sveta, klicu novog života. Odgovor na to je sudska presuda: svakome po godinu dana zatvora i isplata oštećenima novčane kazne od tri miliona i 620 hiljada dolara.
Platite gospodo bednima i ubogima koje ste pokrali! Ti, Gotfride Svartholm, momče u crnoj majici koji provodiš dane i noći za kompjuterom, udeli sirotoj kompaniji Warner Brothers 590 hiljada švedskih kruna! A ti, Petre Sunde, mladiću koji si samostalno ovladao hi-tech znanjima, uplati korporaciji Columbia Pictures 335 hiljada kruna, jer njenim top-menadžerima preti siromaštvo u skupim kabinetima na stotom spratu sa heliodromom. Platite im, entuzijasti razmene fajlova, njima koji na sastanke lete privatnim avionima, žive u vilama na obalama toplih mora i igraju golf u ekskluzivnim klubovima, platite tim miljenicima sudbine koji se bogate na umetnosti i povlašćenom pristupu informacijama i nosite se tamo gde vam je mesto. Oni u zatvor, a ostali, poslušno kao ovce, priđite bliže tezgama prodavnica, jer smisao postojanja narodnih masa je samo jedan: da troši i time podržava biznis.
Drugačiji svet je moguć zato što je ovaj postao skoro nemoguć. Svet besplate hrane i besplatnih informacija je neophodan, bez obzira na to što brbljive glavešine korporacija tvrde da je nemoguće bilo šta drugo osim novca, novca, novca. Drugačiji svet, u kome će kao na sajtu Piratskog zaliva funkcionisati desetine i stotine mehanizama za besplatnu distribuciju i razmenu, sasvim je realan na dostignutom stupnju razvoja tehnologije. Koristiti kompjuter za štancovanje novca taman je toliko glupo koliko i koristiti ga za zakucavanje eksera.
To je stvar principa posebno značajnog za Rusiju. U njoj pada životni standard (kod onih kod kojih ima šta da pada). Obrazovanje počinje da se naplaćuje, knjige i diskovi poskupljuju, a uskoro će i do nas doleteti izaslanici korporacija sa zahtevom da se zabrani razmena fajlova. Uvesti u siromašnoj zemlji, pod pretnjom suda i zatvora, opštu obavezu plaćanja za kopiranje informacija, zapravo znači ugurati milione ljudi u mrak neznanja, u sumrak nepismenosti, u crni vek manija i fobija. U tom svetu tame, po ulicama će hodati dvonošci koji neće znati kako izgleda azbuka, a nauka će umreti kao zverčica ostavljena u bezvazdušnom prostoru.
Gutemberg je bio podlac. Razorio je korporaciju srednjevekovnih monaha, prepisivača knjiga. Da su ga na vreme osudili, oni bi se još vekovima bavili ovim poslom. Edison je takođe bio prestupnik. Svojom sijalicom je razorio trgovinu svećama. A kakav je tek udarac tramvajima sa konjskom zapregom naneo Henri Ford! Svo to društvo pronalazača, racionalizatora, zanesenjaka i sanjara, stoji u redu pred sudom grada Stokholma gde će svi ponaosob biti osuđeni za štetu nanetu razrađenom biznisu uvaženih ljudi.
Naravno, njima nije prijatno što im se sočni zalogaj otkida od usta. Tehnologija torent-trekera zahteva od kraljeva menadžmenta i kneževa biznisa da smanje svoje apetite, a oni kao odgovor na to obeležavaju znakom copyright sve odreda: ovo je moje, ovo je moje i ono tamo je moje. Pa ako su sve te knjige, diskovi i filmovi vaša roba, onda neka bude. Ako nam se ne dopadne televizor, u roku od dve nedelje možemo da ga vratimo prodavcu. Ali ako mi se ne dopadne vaš film, šta da radim? Ako su mi prodali prokislo mleko, vratiću ga, pa neka oni u prodavnici trljaju glavu šta će sa njim, ali kada kupim defektan softver, ostaje mi samo da strpljivo čekam popravke (patch-set). A šta mislite o tužbi za naknadu moralne štete koju ste mi naneli svojim holivudskim falsifikatom, koji mi je naneo nedelju dana lošeg raspoloženja? Oni ne žele takvu tužbu. Zadnjica industrije zabave je uvek zavaljena u perjani jastuk.
”Ne uzbuđujte se, ništa se neće desiti ni sa nama, ni sa Pratskim zalivom, a ni sa razmenom fajlova. To je samo predstava za medije”, poručio nam je nakon završenog sudskog procesa Peter Sunde. Gotfrid Svartholm je ovo suđenje uporedio sa Kafkinim Procesom. Ni vi se ne uzbuđujte, svi vi koji ste u početku zatukli Napster, zatim zakuvali zatvorsku kaznu četvorici Šveđana i sada spremate nove tužbe protiv novih trekera. Ne nadajte se uspehu. Nije moguće pobediti tehnologiju kojom su ovladale mase. U ogomnom kosmosu interneta, hiljade trekera svake sekunde čine milione aktova nesebičnog davanja. Moguće je sve njih proglasiti ljudima van zakona, ali to će ih samo oterati u šiframa zaštićeno podzemlje. Ni armije mnogo ozbiljnije od bande holivudskih producenata sa grupicom advokata šou biznisa nisu mogle da izađu na kraj sa partizanskim pokretom.
Aleksej Polikovski, autor knjige Piratski zaliv – poslednja obala utopije
Новая Газета, 20.04.2009.
Sa ruskog preveo Haim Moreno
Peščanik.net, 29.04.2009.