- Peščanik - https://pescanik.net -

Dekada Roma na srpski način

Srbija je od Mađarske u junu ove godine preuzela jednogodišnje predsedavanje Dekadom Roma. U pitanju je desetogodišnji projekat (2005-2015) unapređenja života Roma u Evropi u oblastima obrazovanja, zdravstva, zapošljavanja i stanovanja.

U martu 2008. oformljen je Savet za implementaciju Dekade Roma kojim predsedava potpredsednik vlade, a u projekat su uključeni i predstavnici civilnog društva. Ovaj savet se nijednom nije sastao.

Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić je u pauzi 13. sastanka Međunarodnog upravnog odbora Dekade Roma izjavio da će se Srbija truditi da kao predsedavajući ostvari veliki napredak ne samo za romsku populaciju u Srbiji, već i svuda u Evropi, u kojoj živi 12 miliona Roma.

Đelić je rekao da će Srbija tokom predsedavanja Dekadom Roma imati tri ključna cilja – da Romima obezbedi pristupačne stambene objekte, da se bori protiv diskriminacije Roma u obrazovnom sistemu i da pomogne u formiranju evropske politike za Rome.

“Problemi Roma su problemi cele Evrope i očekujemo da u budžetu Evropske unije za 2012. obezbedimo značajna dodatna sredstva za rešavanje nagomilanih problema romske manjine”, izjavio je Đelić.

Đelić je tada rekao da će parlament Srbije u septembru usvojiti Strategiju inkluzije Roma i u budžetu za 2009. predvideti bar 500 miliona dinara za specifične potrebe te nacionalne manjine, umesto 120 miliona, koliko je bilo odvojeno za ovu godinu.

Podaci

Prema podacima Romske partije, u Srbiji se u proseku dogodi jedan napad na Rome dnevno.

Tačan broj Roma u Srbiji nije poznat i kreće se od 108.000, koliko je evidentirano u popisu 2002, do 800.000, koliko tvrde neki romski lideri. Po proceni Saveta Evrope u Srbiji ih ima oko 450.000.

Romi čine 66,7 odsto najsiromašnije četvrtine stanovništva u Srbiji, dok u najbogatijoj četvrtini nema nijednog Roma.

U Srbiji postoje 593 romska naselja bez infrastrukture i normalnih uslova za život. Od tog broja, 72 odsto njih čine nelegalna ili delimično legalizovana naselja. 63 odsto Roma živi u nezdravim i nebezbednim uslovima.

U Beogradu postoji 197 nehigijenskih romskih naselja.

Incidenti

Borča: grafit Smrt Romima na kući romske porodice, učestali fizički napadi na Rome.

Ruma: u oktobru 2008. dva policajca su tukla i šutirala romsku decu, zatim izvadila pištolj i naterala ih da trče jedan kilometar ispred policajskog automobila. Kasnije su se vratili do kuće roditelja dece, gde su im pretili, psovali ih i vređali na nacionalnoj osnovi.

Topola: Predsednik opštine Topola Dragan Jovanović (vođa hajke na B92 i Peščanik u Aranđelovcu 2007) izjavio je da će buduće romsko naselje u Topoli ograditi zidom i žicom. To je bio njegov odgovor na apel grupe građana na sajtu opštine Topola, na vest da će se u njihovom kraju grada zvanom Torovi izgraditi romsko naselje.

On im je na to odgovorio:

“Poštovani sugrađani, delim vašu zabrinutost, pre svega za vašu bezbednost i uslove življenja u vašem kraju, a povodom izgradnje 10-ak stanova za socijalno ugrožene grupe, među kojima je i određeni broj Roma. Najpre, prijatelji, vaš strah je bezrazložan. Objekat će biti skroz na dnu opštinskog placa, odnosno, skoro do samog jezera. Vašu ulicu ćemo koristiti za dovoz materijala, a po završetku gradnje, napraviće se zid opasan pletenom žicom, tako da će fizički njima biti onemogućeno da se kreću Ulicom Rade Blagojević. Ja Rome u centru grada da ostavim ne mogu, novac mi je već jednom propao, više stvarno ne mogu da oklevam. Vama garantujem da nikakve neželjene kontakte sa njima nećete imati.”

Karton city kod Gazele i New Roman Gipsy mahala u Ovči

Romi koji žive u nehigijenskom naselju ispod mosta Gazela odlukom grada trebalo je da budu preseljeni na Novi Beograd, u Zemun i Veliki Mokri Lug, ali se zbog protesta građana odustalo od tih rešenja. Zatim je doneta odluka da se romsko naselje, tzv. New Roman Gipsy mahala, izgradi u Ovči, ali se i od toga odustalo, jer su Ovčani protestovali zbog ove odluke gradskih vlasti.

Stanovnici Ovče osnovali su organizacioni odbor protiv preseljenja Roma. Članovi odbora, mahom rumunske nacionalnosti, pozivaju se i na Ustav (član 78, kojim se zabranjuje nasilna asimilacija pripadnika nacionalnih manjina ) ističući da bi im pravo na očuvanje sopstvene osobenosti bilo ugroženo migracijom velikog broja Roma na teritoriju Ovče.

Građani Ovče kao glavne razloge protiv naseljivanja Roma u tom delu grada navode “da bi se tako poremetila nacionalna struktura, kao i da ne postoji odgovarajuća infrastruktura kojom bi se zadovoljili osnovni uslovi za život.”

Prema urbanističkom projektu u Ovči treba da bude izgrađeno 400 stanova, od kojih će 130 biti za raseljavanje porodica Roma koji žive ispod Gazele, dok će preostalih 270 stanova biti namenjeno za socijalno stanovanje, koji će ostati u vlasništvu grada, a domaćinstva će sklapati ugovore na pet godina i plaćati subvencionisanu stanarinu.

Planirano je da kuće za raseljavanje prvih 130 romskih porodica budu montažne, od drveta i veličine po 52 kvadratna metra, dok će preostalih 270 stanova u proseku imati po 50 kvadrata.

Luda kuća

Vlasnik objekta “Luda kuća” Tomaš Kovijanić je i vlasnik još dva nelegalna objekta na teritoriji opštine Novi Beograd i jedan od glavnih organizatora aktivnosti udruženja “Opstanak”, koje fizički sprečava organe MUP-a u izvršenju rešenja o uklanjanju bespravnih objekata. Kovijanić je sa članovima svog udruženja jednom nasilno upao i na sednicu SO Novi Beograd.

Kada je pre dve godine donesena odluka da se u naselju Dr Ivan Ribar izgrade stanovi za Rome, vlasnik “Lude kuće” bio je na čelu onih koji su fizički sprečili početak gradnje.

Romi u EU

U zemljama Evropske unije danas živi između deset i dvanaest miliona Roma.

Među romskim stanovništvom vlada nezaposlenost i loši uslovi obrazovanja, dok je životni vek ispod evropskog proseka.

U Španiji od 2001. funkcioniše program “Akceder”, koji ima za cilj da promoviše bolji kvalitet zapošljavanja i obrazovanja romske populacije, i preko kojeg je do 2007. zaposleno oko 38.000 Roma.

U periodu 2000-2006. Unija je kroz evropski Socijalni fond izdvojila oko 275 milona evra za programe posvećene Romima.

Član 13 Amsterdamskog ugovora pruža legalnu osnovu za preduzimanje akcija u cilju sprečavanja diskriminacije zasnovane na polu, rasi, etničkom poreklu, veri, starosnoj dobi ili seksualnoj orijentaciji. Stanje romske populacije u zemljama koje žele da pristupe EU jedan je od kriterijuma za dobijanje kandidature.

Iz Izveštaja o napretku Srbije za 2008:

U praksi se romska populacija i dalje suočava sa ekstremno teškim uslovima za život, isključivanjem i diskriminacijom. Jedan od stalnih problema sa kojima se suočava romska zajednica je pristup ličnim dokumentima. Ovo nosi sa sobom negativne posledice za veliki broj Roma kada je reč o pristupu osnovnim socijalnim i ekonomskim pravima. Značajan deo romske populacije još uvek živi u ekstremno siromašnim i ilegalnim naseljima. Romska populacija, naročito žene, predmet su široko rasprostranjene diskriminacije kada je u pitanju pristup tržištu rada. Beleži se nesrazmerno veliki broj romske dece koja pohađaju specijalne škole za decu sa teškoćama u učenju. U Srbiji preovlađuje atmosfera netolerancije prema Romima.

Romski paviljon na Venecijanskom bijenalu

Izvori: Danas, B92, Romska partija

Peščanik.net, 23.11.2008.