Po zakonu o informisanju objavljujemo drugi demanti fotografa Tanjuga na pisanje našeg autora Slobodana Tomića, ovoga puta na njegov tekst Otkud dalekovodi?
Odgovor Slobodanu Tomiću na tekst “Otkud dalekovodi?”
Poštovani Gospodine Tomiću,
Obraćam Vam se povodom nastavka pisanja na sajtu Peščanik, i ovo je moj poslednji pokušaj da Vam “pojasnim” o čemu se radi. Više Vam neću odgovarati.
Preskočiću prva dva pasusa iz Vašeg poslednjeg teksta pod naslovom Otkud dalekovodi? i odmah prelazim na fotografije čiji sam autor, jer me politika zaista apsolutno ne zanima:
Dana 13. aprila 2015. u autorskom tekstu objavljenom na sajtu Peščanik pod naslovom “Šibicarski trikovi” iznosite vrlo proizvoljnu konstataciju “da su sa spekulacijama nestali i dalekovodi sa slika” – citiram:
“Spekulacije o dalekovodima su nakon nekoliko dana nestale, a zanimljivo je da su sa spekulacijama nestali i dalekovodi sa slika. Bilo bi dobro, recimo, da Tanjug (i potpisani fotograf Srđan Ilić) pojasne zašto tih dalekovoda nema na jednoj drugoj fotografiji iz galerije Tanjuga, konkretno na ovoj”.
Kao ilustraciju objavljujete dva moje autorske fotografije, naravno bez dozvole vlasnika, i mene kao autora, i nepotpisane na uobičajeni način – ispod same fotografije (ovo ste ispravili u drugom tekstu, ali ste ih opet upotrebili bez dozvole…)
U prvoj, ključnoj vrlo ozbiljno optužujućoj rečenici, pišete sledeće: “Spekulacije o dalekovodima su nakon nekoliko dana nestale, a zanimljivo je da su sa spekulacijama nestali i dalekovodi sa slika”.
Već u sledećoj rečenici: “Bilo bi dobro, recimo, da Tanjug (i potpisani fotograf Srđan Ilić) pojasne zašto tih dalekovoda nema na jednoj drugoj fotografiji iz galerije Tanjuga, konkretno na ovoj” nevešto gubite konstataciju iz prve rečenice da su dalekovodi “nestali”, pa prelazite na pitanje “zašto tih dalekovoda nema na jednoj drugoj slici”. Odogovor je prost – slike su različite, i ne moraju ultimativno da budu iste iz milion razloga.
Pošto sam direktno “prozvan” imenom i prezimenom, odlučujem da ipak “pojasnim” situaciju, iako nikako ne volim politiku, društvene mreže, “virtuelne ratove”, “spin-doktore” i slično, nemam Facebook, Twitter i mislim da je tastatura definitivno jedna jako prokleta stvar, posebno za one neuke, a drčne – kojih sam se uvek najviše plašio.
U mom odgovoru koji je proizvoljno nazvan “demanti”, iako u mail-u koji sam uputio urednici Peščanika Gospođi Svetlani Lukić nikad nisam upotrebio tu reč, prilažem originalne printscreen-ove predmetnih fotografija iz kojih se vidi da su emitovane 14. marta u 12,54 h, čime sam neosporno dokazao da sa fotografija ništa nije “nestalo”, a ponajmanje dalekovodi, i da su potpuno iste kao one koje ste Vi postavili na sajt.
Sami dalekovodi su u krajnjoj liniji apsolutno nebitni jer nisu uzrok pada helikoptera, ali o dalekovodima ću malo kasnije.
Usput sam objasnio i da se u novinskim agencijama “altering/doctoring images” (menjanje sadržaja, brisanje, dodavanje) smatra apsolutno nedozvoljenim i neetičkim – te da za takav postupak sledi momentalni otkaz.
Uz par dodatnih informacija o sebi i svom radu, a posebno o razlozima “različitosti” dve fotografije uslovljenom: talasastim terenom na mestu pada, upotrebom extremno jakog teleobjektiva, povećanjem, udaljenošću ostataka helikoptera, različitom pozicijom snimanja, kadriranjem – zamolio sam da se na sajtu javno izvinite za neistine koje ste učinili javno dostupnim, a čime ste mi ukaljali ugled, naneli duševni bol, i doveli u pitanje moj profesionalni kredibilitet novinskog fotografa koji jako uspešno gradim već 30 godina.
Vama Gospodine Tomiću, ne samo da nije palo na pamet ni da se izvinite, nego ni da pre objavljivanja ovog sramotnog teksta proverite o čemu se radi – kako Vi kao autor, tako i urednice Peščanika. Tekst dan danas stoji netaknut na sajtu – što je takođe “poruka” koja ima određenu težinu i Vaš stav.
Da ste me pozvali, a mene je jako lako naći – prvi sam “srdjan ilic” na www.google.com – sve bi Vam lepo objasnio, nacrtao, pokazao slike, kupili biste slike regularno umesto krađe sa interneta, ili biste dobili sliku-dve na poklon uz uobičajenu kaficu – ali ne, lakše je odmah nekog ispljuvati, poniziti, baciti u blato i izložiti podsmehu u tematiku neupućene mase na društvenim mrežama. Sve ove provere su mogle da obave i odgovorne urednice Peščanika, ali nisu. Mogle su da pozovu i bilo koga od kolega, fotoreportera beogradskih – i dobile bi isto “nezavisno” pojašnjenje – ali nisu.
Vaša priča o “nestanku dalekovoda” zavrtela se i na Facebook profilu Peščanika, dok moj odgovor (demanti) nije “zaslužio” da bude postavljen na FB, pa se moja reč nije čula, nisam bio “vidljiv” uprkos osnovnom postulatu novinarstva da treba čuti obe strane – ali svejedno, i bez objavljivanja mog odgovora, od 15-ak komentara na FB, velika većina tvrdi da sam ja u pravu, da dalekovodi postoje, da nisu “nestali”, da se žice vide i na drugoj slici, da ste me neopravdano ispljuvali i da treba da se izvinite. Oni koji se razumeju u fotografiju su lako pročitali EXIF-e, i to sa fotografija koje ste baš Vi postavili u prvom tekstu – a iz kojih su videli da su fotografije snimljene teleobjektivom od 400 mm što u potpunosti objašnjava “otkud dalekovod uz olupinu helikoptera”.
Takođe na Twitter-u i ostalim sajtovima, danima trpim uvrede, podsmevanje od kojekavih ljudi koje niti poznajem jer se kriju iza nadimaka, niti su iz struke, niti znaju gde je pao helikopter – ali oni su “virtuelni experti univerzalnog tipa”, zvanje-funkcija im je “poznati Twitteraš”, znaju sve o svemu, o fotografiji, objektivima, topografiji – i na kraju – može im se, jer imaju tastaturu.
Primio sam za ovih nedelju dana gomiletinu poziva, sms-ova, mailova sa pitanjem: da li sam pod stare dane (uskoro 49) zaista poludeo da “brišem dalekovode”, ili je reč o nečijem čistom bezobrazluku, bahatosti, nepoznavanju materije i grubom insinuiranju. Moj obraz je čist, nemam kome da se pravdam jer nisam uradio ništa što je zabranjeno i smatra se neetičkim u novinskoj fotografiji, što se može utvrditi veštačenjem originalnih RAW fajlova iz digitalne kamere – ali zaista mi je dosta, i muka mi je što mi kaljate ime i 30-godišnju karijeru novinskog fotografa zahvaljujući Vašoj neodgovornosti i neupućenosti u problematiku o kojoj ste se nes(p)retno usudili da pišete.
I dođosmo na kraju do famoznih “nestalih” dalekovoda i “misterije” odakle oni tu – tako blizu, tako blizu, a tako daleko:
U poslednjem tekstu Otkud dalekovodi?, sa idejom da se “izvadite” za prethodno pisanje, idete dalje i nepovratno tonete još dublje u ponor neznanja. Sada se više ne pominje “nestanak dalekovoda sa slika” iz prvog teksta, sad je problem “otkud tu dalekovodi, i zašto su blizu helikoptera”. Citiram:
“Pošto se lokacija pada helikoptera nalazi u tzv. zoni zaštite aerodroma, u kojoj prema standardima ne sme da bude visokih objekata – te tako ni dalekovoda (primera radi, u naselju Radio Far struja se do domaćinstava sprovodi niskim banderama), postavlja se pitanje otkud dalekovod uz olupinu helikoptera na slici. Da li dalekovoda ima ili nema dobro ilustruju i sledeće slike (radi potpunosti uvida, priložene fotografije obuhvataju pun prostorni opseg, tj. pogled na sve četiri strane sveta)”.
“Radi potpunosti uvida” priložene fotografije, snimljene širokougaonim objektivom i “polivanjem” na sve četiri strane sveta – ne znamo čime je slikano, možda i mobilnim, obrisani su EXIF-i – mogu da uradim “recovery”, ali je i to nebitno. Da ste imali još širi objektiv, dalekovodi bi bili još dalje – ali i dalje su na istom mestu – i samo ime kaže – “daleko vodi”. Ja sam upotrebio dosta, dosta “duži” pa su mi tako rezultati bolji, a helikopter i dalekovodi bliži – a nalaze se pored Bežanijskog groblja, prema pisti, ima ih gomila, grupisanih po 3 komada.
Da li su oni u “zoni zaštite aerodroma” – ne znam – nije me interesovalo, jer nije ni bitno. Verovatno ima ko da misli o tome.
Prilažete i printscreen sa satelitskim snimkom zone aerodroma.
E pa Gospodine Tomiću, na toj istoj slici upotrebom GEP-a, sa najnovijim update-om (Hvala im na tome !!!) možete da vidite tačno mesto pada helikoptera – naravno pod uslovom da imate ideju gde tačno da tražite i kako. Tu su naravno i dalekovodi, ako nisu “nestali” u međuvremenu – imaju oni običaj da “nestaju” posebno na sajtu Peščanika.
Alatkom “Ruler” možete da izmerite daljine, pa ako i kad nađete mesto pada, nastavite jednom linijom u pravcu dalekovoda, a drugom u pravcu zemljanog puta između njiva i poslednjih kuća u naselju Radio-far – odakle sam napravio sve fotografije palog helikoptera.
U pretposlednjem pasusu je objašnjenje, citiram: “U tom smislu, zamolio bih Vas za detaljnije pojašnjenje, pre svega za nas laike” – gde konačno priznajete da ste laik i nedvosmisleno se svrstavate u grupu isth. Ne znam samo odakle vam kao takvom ideja da pišete nešto za šta priznajete da ste laik ?
Ma čudo je ta tastatura…
Lepo je, i posebno me raduje što ste poreski obveznik baš u republici Srbiji.
I na kraju, lično mislim da je skandalozna Vaše smelost da pišete o fotografiji o kojoj ne znate baš ništa – ni osnove osnova, a Vaše pisanje ozbiljno “boli” i apsolutno Vam je poslednji momenat da prestanete to da radite, a posebno da jasno i nedvosmisleno insinuirate “nestanak dalekovoda”, sve zarad jeftinog političkog marketinga, samopromocije, i spinovanja – umesto toga potražite neku dobru knjigu o osnovama fotografije, nađite deo o objektivima i pažljivo, ali stvarno jako pažljivo pročitajte – nadam se da će Vam onda konačno biti jasno o čemu se radi, i šta ste napisali, a možda skupite snage da priznate grešku i napišete onu najtežu srpsku reč – izvini.
S poštovanjem,
Srđan Ilić, autor fotografija,
trenutno zaposlen kao pomoćnik gl. i odg. urednika za fotografiju u JP NA Tanjug
Peščanik.net, 20.04.2015.
HELIKOPTER