Centar za evroatlantske studije (CEAS) daje punu podršku organizatorima ovogodišnje Parade ponosa BEOGRAD. Pored svoje osnovne funkcije, ukazivanja na probleme sa kojima se suočavaju LGBT osobe i zahteva za poštovanje prava koja im se neretko uskraćuju iako su zakonom zagarantovana, organizovanje parade je i odličan test za društvo i državu. Tokom njene najave, pripreme i eventualnog održavanja, padaju maske kvazidemokratskih lidera, jasnije se vidi nivo tolerancije koje je društvo postiglo, kao i stepen volje i moći države da se suprotstavi paravojnim formacijama koje se nasilnički bune protiv održavanja mirnih skupova. Upravo su one te koje su prošle godine ugrožavale bezbednost učesnika parade, ostalih građana Beograda i pripadnika policije, a ne učesnici i organizatori parade, kako se to implicira u poslednjim sramnim izjavama ministra policije Ivice Dačića i gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa.
Ivica Dačić nije vlasnik privatne firme za obezbeđenje, kako bi se iz njegovih nedavnih izjava lako moglo zaključiti, već ministar policije, državne institucije za koju svi plaćaju porez da im pruži bezbednost bez diskriminacije u ostvarivanju prava koja su im ustavom zagarantovana.
CEAS podseća da je policija uhapsila 249 pripadnika paravojnih formacija koji su tokom prošle parade nasrtali na živote učesnika, od čega je njih 83 osuđeno. Mladena Obradovića, čiji je sudski postupak za učešće u neredima još u toku, policija i službe bezbednosti označile su kao glavnog vođu. Ako je tako, od koga se onda ove godine pribojavaju Dačić i Đilas? Umesto što lažnu brigu za bezbednost, kojom maskiraju svoju homofobiju i predizborni populizam, pretpostavljaju nasušnoj demokratizaciji društva u kome mora biti mesta za sve građane bez obzira na njihov identitet, Đilas i Dačić treba da se upitaju šta su oni kao važni funkcioneri svojih stranaka, države Srbije i grada Beograda, postigli u proteklom periodu na smanjenju verovatnoće da paravojne formacije opet haraju Beogradom, kao i nedavno Jarinjem.
CEAS, čija će direktorka Jelena Milić 29. septembra ove godine svedočiti pred Zajedničkim odborom za evropske poslove oba doma irskog parlamenta o kandidaturi Srbije za članstvo u EU, slaže se sa gradonačelnikom Đilasom da Srbija ima većih problema od održavanja ovogodišnje Parade ponosa BEOGRAD. Upravo su on i ministar Daćić, sa njihovim pervertiranim shvatanjima uloge države u zaštiti prava građana, primeri tih problema. Neodržavanjem parade ili sistemskim uskraćivanjem prava Romima i LGBT populaciji se ne rešavaju problem drugih, poput Srba na Kosovu, kako to Đilas sugeriše.
CEAS smatra da je nereformisani sektor bezbednosti, koji nije u stanju da izvrši ili ima moć da odbije realizaciju datih naređenja koja su u skladu sa ustavom i međunarodnim sporazumima, najveći problem sa kojim se Srbija suočava. To se videlo i prošle godine u Beogradu i ove u Jarinju. Velika je verovatnoća da je upravo nereformisani sektor bezbednosti razlog što su se haški begunci tako dugo skrivali u Srbiji, te što nema sudske pravde za one koji su znali da će zgrada RTS biti bombardovana, za vojnike pobijene u Topčideru i Leskovcu. On je prepreka daljim integracijama Srbije u EU i mirnom rešavanju pitanja Kosova. Dalje nenapredovanje Srbije ka EU, koje podrazumeva bolju regulaciju tržišta, zaštitu konkurencije i borbu protiv korupcije, može da koristi samo malobrojnima sa monopolima na privatne i državne poslove u kojima ne prezaju ni od sukoba interesa. Njima EU, naravno, nije smisao života.
Centar za evroatlantske studije, 19.08.2011.
Peščanik.net, 19.08.2011.