čovek viđen s leđa u dresu na kome piše Albanija

Koliko braće je potrebno da se zavrne sijalica?

Ne pratim fudbal. U poslednje vreme se trudim da ne pratim ni politiku. Od TV kanala pratim samo one koji 24 sata dnevno puštaju filmove i serije. Neko vreme sam maksimalno izbegavala internet. Sinoć, zahvaljujući tviteru, dobila sam ekstra koncentrovanu dozu svega što izbegavam.

U kvalifikacijama za evropsko fudbalsko prvenstvo Srbija je igrala sinoć protiv Albanije. Što bi se reklo, utakmica visokog rizika. Dva dana pred dolazak predsednika Rusije Vladimira Putina, a na dan vojne probe za taj dolazak. Da je reč o filmu, trenutak bi bio savršen za veliku katastrofu. S obzirom na sve što se sinoć dogodilo, jedino možemo da zaključimo – da je reč o filmu, bila bi to parodija.

Ne želim da analiziram događaje, niti da prepričavam sve što sam pročitala na raznim društvenim mrežama. Napraviću samo spisak svega što već danima gledamo, možda mi se nešto razjasni.

Dron sa zastavom Velike Albanije uleteo je na stadion na kome se igrala kvalifikaciona utakmica visokog rizika. Utakmica je prekinuta zbog tuče igrača i utrčavanja navijača na teren. U isto vreme, pred kameru RTS-a stao je, kako će se ispostaviti, član SRS-a i vikao: „Vučiću, p****u!“ Među navijačima koji su utrčali u teren bio je i Ivan Bogdanov, poznat policiji, domaćoj i stranoj. Dronom je, i to smo saznali, upravljao brat albanskog premijera. Odmah je javljeno i da je on uhapšen.

Društvene mreže zatrpane su šalama na temu predstojeće parade, vojne. Što je različito od već održane parade, ponosa, kada je brata našeg premijera tukla niška žandarmerija. Šale generalno idu u predvidljivom smeru: kako ćemo paradirati vojnom silom (premijer, ovaj naš, tvrdi da smo još uvek jedna od najjačih vojnih sila u regionu; doduše nije definisao region) kada dron uspeva da naruši naš vazdušni prostor.

Pre neki dan pitala sam jednog prijatelja iz Beograda da li je spreman za doček Putina. Odgovorio je: „Ni za šta od ovoga nismo spremni“. Tako i ja. Nisam spremna za dolazak Putina, nisam spremna za fudbalsku utakmicu Srbija-Albanija, nisam spremna za braću premijerâ, dronove, tenkove, avione. Nisam spremna za konferencije za novinare koje slede, niti sam spremna da (pokušam da) sve to razumem.

Pitam se: da li nas to samo provociraju? Parada jedna, parada druga, Putin, braća, fudbal, dronovi, tenkovi… Možda ne treba da nasednemo na provokacije? A možda je, kao u svakoj laži, i u svakoj provokaciji pola istine? Sve je moguće, jer se ovde više nikome ništa ne može verovati.

Peščanik.net, 15.10.2014.

Srodni linkovi:

Miša Brkić – Kad vlast pobrka lončiće

Saša Ilić – Parada dronova

Branislav Dimitrijević – Visok rizik

Dejan Ilić – Dve slike od juče

TEMA – KOSOVO