Apel Ministarstvu prosvete: zaustaviti diskriminaciju Albanaca
Inicijativa mladih za ljudska prava poziva Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije da pristupi sistematskom rešavanju problema gotovo nepostojanja udžbenika na albanskom jeziku za učenike osnovnih i srednjih škola iz opština Bujanovac i Preševo. Mladi Albanci iz ovih opština na jugu Srbije žrtve su višegodišnje sistemske diskriminacije zbog nepostojanja udžbenika i adekvatnih školskih programa na albanskom jeziku.
Dok poslednjih dana pristižu informacije o besplatnim udžbenicima na srpskom jeziku za učenike od I do IV razreda osnovnih škola na teritoriji Srbije, besplatnim udžbenicima i školskom priboru za prvake u Beogradu, produženim dnevnim boravcima i uređajima za video nadzor povezanim sa policijskim stanicama u beogradskim osnovnim školama, podsećamo da u delu Srbije postoje učenici i učenice koji zbog dugogodišnjeg nemara države nemaju osnovne preduslove za obrazovanje.
U Bujanovcu je u šest osnovnih i jednoj srednjoj školi više od 6.000 učenika 3. septembra krenulo na časove gotovo bez ijednog udžbenika koji odgovara standardima i programima koji se primenjuju u ostalim školama u Srbiji. Ista situacija je i u osam osnovnih i dve srednje škole u Preševu, u kojima se školuje više od 7.000 đaka.
U prethodnoj školskoj godini, jedini udžbenik na maternjem, albanskom jeziku koji su prvaci sa juga Srbije imali bio je Bukvar, dok učenici ostalih razreda, osim udžbenika za jezike, nisu imali nijednu drugu knjigu na svom jeziku. Prema podacima Nacionalnog saveta Albanaca u Srbiji, za nesmetano odvijanje nastave potrebno je oko 100 udžbenika za osnovne i oko 400 za srednje škole svih profila.
„Ja knjige uzimam od đaka koji su završili razred pre mene i to su uglavnom vrlo stare knjige, još iz vremena kada smo ih nabavljali na Kosovu. Pozajmljujemo ih od dece iz drugih odeljenja koja su se snašla i nabavila pojedine knjige u Albaniji. Uzmem knjigu za čas i onda je vratim drugarima“, objašnjava Aljtina Borići (Altina Boriqi), učenica 4. razreda gimnazije „Skenderbeg“ (Skenderbeu) u Preševu. Ona kaže da uglavnom svi učenici imaju knjige za nastavu jezika (albanski, srpski, engleski, francuski) štampane u Srbiji, ali da se đaci iz njene škole često suočavaju i sa problemom da udžbenike koje nabave od prethodnih generacija više ne mogu da koriste jer su programi u međuvremenu zastareli. „Prošle godine sam imala knjigu iz matematike, ali fiziku i hemiju su nam profesori diktirali, pa smo učili iz beleški“, kaže Aljtina koja dan pred polazak u školu nije kupila nijedan udžbenik za novu školsku godinu.
Kastriot Jakupi, profesor Ustava i prava građana u bujanovačkoj gimnaziji „Sezai Suroi“ (Sezai Surroi) radi po nastavnom planu i programu Republike Srbije, ali nema udžbenik za svoj predmet: „Za opšte teme koje obrađujemo na času sam nađem literaturu. Uzmem tekstove iz knjiga koje sam koristio dok sam studirao na Pravnom fakultetu u Prištini, pa đacima izdiktiram osnovne stvari koje oni kasnije nauče. Za nastavne jedinice koje su konkretno u vezi sa ustavnim i pravnim poretkom države Srbije, koristim skripte koje ili sam pravim ili su ih starije kolege pripremile tako što su gradivo prevele sa srpskog jezika“.
Nepostojanje udžbenika na albanskom jeziku je dugogodišnji problem na jugu Srbije. Do proglašenja nezavisnosti Kosova osnovci i srednjoškolci koristili su knjige sa Kosova. Od 2008. godine, uvoz udžbenika sa Kosova je zabranjen i u Srbiji se udžbenici na albanskom jeziku ne mogu legalno nabaviti.
Nacionalni savet Albanaca u saradnji sa Koordinacionim telom Vlade Republike Srbije za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđu od 2010. godine pokušava da reši ovaj problem. Prošle školske godine, Bukvar za prvi razred je uvezen iz Albanije. Trenutno se radi na obezbeđivanju 49 udžbenika za osnovnu školu.
„Sedam udžbenika očekuje odobrenje ministra prosvete. Reč je o matematici za niže razrede osnovne škole čiji autor je iz Preševa, kao i o udžbenicima za albanski jezik u višim razredima koji su uvezeni iz Albanije“, kaže Zejni Fejzulahu (Zejni Fejzullahu), predsednik Komisije za predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje pri Nacionalnom savetu i dodaje da su ogromni napori uloženi da se što pre reše problemi udžbenika na albanskom jeziku. „Knjige za fiziku, tehničko i informatičko obrazovanje kao i za informatiku su prevedene sa srpskog jezika, one za biologiju i hemiju su pisali autori iz lokalne zajednice. Jedan broj knjiga uvezen je iz Albanije, ali one zahtevaju prilagođavanje nastavnom planu u Srbiji, jer se i predmeti i programi razlikuju, između ostalog i zbog toga što osnovno obrazovanje u Albaniji traje devet godina“, objašnjava on.
„Nastojaćemo da tokom 2013. godine obezbedimo još 27 udžbenika, dok najteži posao ostaje za kasnije. Izrada udžbenika za časove istorije, muzičkog, prirode i društva i likovne kulture predstavlja najveći problem“, zaključio je Fejzulahu i dodao da su se do sada obezbeđivali udžbenici za osnovne škole, dok tek predstoji rad na udžbenicima za srednje obrazovanje.
Uprkos angažmanu albanskog Nacionalnog saveta i Koordinacionog tela na rešavanju ovog problema, Inicijativa podseća da velika odgovornost za njegovo dugoročno i ozbiljno rešavanje leži na Ministarstvu prosvete, čije bi brže odobravanje udžbenika doprinelo smanjivanju diskriminacije Albanaca, državljana i državljanki Srbije u obrazovanju.
Pravo na obrazovanje na maternjem jeziku jeste ljudsko pravo koje, između ostalog, garantuju Okvirna konvencija za zaštitu nacionalnih manjina i Ustav Republike Srbije. Prema Zakonu o udžbenicima i drugim nastavnim sredstvima, učenici iz manjinskih zajednica imaju pravo na udžbenike i druga nastavna sredstva na maternjem jeziku.
Obrazovanje na jezicima nacionalnih manjina bez većih problema funkcioniše u Vojvodini, gde se nastava odvija na šest jezika, uz mogućnost dvojezičnog vaspitno-obrazovnog rada sa decom predškolskog uzrasta.
Inicijativa mladih za ljudska prava, 03.09.2012.
Peščanik.net, 03.09.2012.