Dobrovoljno vatrogasno društvo

Linija odbrane društva odavno je probijena. To nam ovih dana pokazuju požari koji bukte u Srbiji, naročito onaj koji se 5. avgusta rasplamsao u Specijalnom rezervatu prirode Deliblatska peščara, gde je do 9. avgusta izgorelo preko 1500 hektara šume. Bila su ugrožena naselja Dubovac i Šumarak u opštini Kovin, a toksični dimovi su zahvatili širu oblast. Nakon spore organizacije MUP-a, a samim tim i štabova za vanredne situacije, vatrena stihija ni posle tri dana nije zaustavljena zbog čega su se stanovnici ugroženih mesta sami organizovali, uprkos prethodnoj zabrani, ne bi li odbranili sopstveni prag. Bili su zastrašujući noćni prizori građana koji lopatama i drugim alatkama prkose vatrenoj stihiji nadomak svojih kuća u Dubovcu i Šumarku. I dok se direktor „Vojvodina šuma“ uzdao u božju pomoć, građani su se okrenuli samoorganizovanju.

Budući da se nenadležni Vučić mnogo puta hvalio da je „Srbija gigant u mehanizaciji za gašenje požara“, ta super moć se nije osetila u borbi sa vatrenom stihijom u Deliblatskoj peščari. Naprotiv, i pored silnih miliona koji su investirani u helikoptere Super Puma i Kamov, kao i u Srpsko-ruski humanitarni centar (SRHC) u Nišu, ispostavilo se da je reč o infrastrukturno i profesionalno nespremnoj državi, potpuno rashodovanom sistemu Štabova za vanredne situacije, pri čemu se funkcionalnost suzbijanja ovakvih katastrofa kao i uvek svodi na ličnu hrabrost samih vatrogasaca i dobrovoljaca, koji su se pokazali u Deliblatskoj peščari. Tu su i građani sa lokala, ali i zborovi iz Pančeva, Kovina, Beograda i drugih gradova koji su izveli čitavu logistiku pribavljanja flaširane vode, hrane i medicinske pomoći. Kako bi pokazalo da sve ipak funkcioniše, naprednjačko rukovodstvo Opštine Kovin upozorilo je javnost da neće prihvatati nikakvu solidarnu pomoć građana Srbije. Ipak, do 10. avgusta, požar nije ugašen, iako je delimično lokalizovan. Vremenski uslovi i nepristupačan teren to ne dozvoljavaju. Na sreću, vojnim buldožerima u pomoć su pritekli paori sa svojom mehanizacijom kako bi napravili i proširili proseke unutar šumskih prostranstava Deliblatske peščare.

Kao što je pisalo Vreme, ove preventivne radnje bi trebalo ponavljati svake godine, čime bi se predupredili požari velikih razmera, ali to se nije radilo poslednjih tridesetak godina, iako su požari na ovom terenu buktali početkom i sredinom devedesetih. Ali tada je to bilo po rubovima, kao što nas je obavestio Luka Čaušić, Dačićev zamenik i načelnik Sektora za vanredne situacije MUP-a. Međutim, sada se požar razvio iz središta Deliblatske peščare a vetar ga je raznosio spontano na sve strane. U situacijama kada gusti crni dim pokulja u nebo ili padne noć, helikopterska jedinica se povlači u svoju bazu i ne može da deluje. Tada ostaju samo vatrogasci i dobrovoljci, naposletku i stanovnici sa lokala koji su, oglušivši se o zabranu, krenuli sami u akciju kopanja preventivnih kanala oko kuća i raščišćavanja grmlja. Paori su traktorima radili ono što je država preko svojih jedinica za vanredne situacije trebalo da radi svih prethodnih godina. Jer kada gori četinarska šuma, požar se lako prenosi i do stotinu metara, pa ako nema pripremljenih proseka, vatra se širi neverovatnom brzinom.

Na delu je, dakle, duboko nefunkcionalna država, koja je partijski raskomadana, čije su institucije uništene korupcijom i usmerene na neke druge ciljeve – kao što je to slučaj sa jedinicama MUP-a. I ne predstavlja samo vatrena stihija opasnost po živote građana, njihovu imovinu i javna dobra, tu su i poplave, kakve su bile 2014, zemljotresi, kolapsi energetskog sistema usled nestručnosti čelnih kadrova (Obrenovac ranije, Kostolac danas), intenzivne klimatske promene, porast temperature, hidrološki kolaps. I sve što se pojavi kao stihija u poslednjih petnaest godina prolazi po istoj logici, nanosi štetu, odlazi dalje, ili se na neko vreme suzbije uz enormni napor građana.

Nenadležni Vučić je pokazao da ne ume da stvori sistem koji će raditi bez njega. Model je očigledan u njegovoj partiji. Ono što se ovih dana vidi, zapravo je rashodovani sistem odbrane i zaštite od elementarnih katastrofa. Jer kada je sve svedeno na jednog čoveka, koji brine samo o sopstvenoj zaštiti i neograničenom opstanku na vlasti, onda od države ne ostaje ništa.

Nema više ni iljušina iz SRHC-a, koji je Vučić svojevremeno hvalio, ističući da u Srbiji više nema razloga za brigu ako bude došlo do požara. No bio je to samo paravan za netransparentne poslove sa Rusijom, dok je Tomislav Nikolić maštao o kopanju plovnog puta od Velike Morave do Egejskog mora. Zanesen sopstvenom veličinom, Vučić sada najavljuje promenu vodotoka Ibra, kako bi napakostio Kosovu.

Aktuelni događaji u Deliblatskoj peščari pokazuju da sistem ne postoji. Postoje samo građani koji se sami organizuju u situacijama teške ugroženosti života i objekata. Tu su naravno, i časni predstavnici vatrogasnih jedinica, ali i čitavi solidarni lanci građana. Time je Srbija pretvorena u jedno veliko dobrovoljno vatrogasno društvo koje se obučava u hodu, dok njegovi nelegitimni predstavnici organizuju stranačku kampanju, izvode performanse za mase, lažu o Evropskoj uniji i sa nemačkim novinarom licitiraju brojem mrtvih u Ukrajinskom ratu.

Stvar je zapravo jednostavna: naprednjaci i socijalisti su uništili državu, onesposobili sistem odbrane i zaštite od elementarnih katastrofa, pretvorili MUP u jedinice za sopstveno obezbeđenje i oduzeli svaku nadu društvu kada je u pitanju pomoć države (osim 6.000 dinara pred izbore). Prava slika društva je zapravo onaj noćni prizor iz naselja u Deliblatskoj peščari, kada su ljudi oznojenih i užarenih lica pokušavali lopatama da zaustave vatrenu stihiju na pragu svojih kuća. To su isti oni ljudi koji su se borili protiv poplava u Obrenovcu, čijom su se centralnom ulicom, u vojnom jurišnom čamcu kasnije provozali tadašnji predsednik Nikolić sa suprugom Dragicom. Vučić se tada žalio na biblijsku katastrofu. Ništa od tog doba, međutim, nije učinjeno na unapređenju odbrane od poplava, kao što verovatno ni sada neće biti ništa od redovnog održavanja proseka u preostalim šumama Deliblatske peščare. Ostaviće taj posao za građane i građanke, da tokom neke naredne vanredne situacije, ad hoc urade ono što država nije činila decenijama.

Peščanik.net, 11.08.2026.

Srodni link: Dobrica Veselinović – Priprema i zaštita