Juče su poslanici usvojili izmene i dopune Zakona o policiji. Potrebno je reći da se ne radi o novom policijskom zakonu koji je bio tema javnih rasprava u martu i aprilu ove godine, već o izmenama i dopunama važećeg zakona. Time je po treći put odloženo usvajanje novog zakona. U februaru ove godine, ministar unutrašnjih poslova je obećao usvajanje novog policijskog zakona na proleće. Već sledećeg meseca taj rok je pomeren za jun. U julu se umesto novog zakona u Narodnoj skupštini našao predlog izmena i dopuna. Dato je novo obećanje: novi zakon o policiji biće usvojen na jesen.
Brine ova nedoslednost u ispunjavanju javnih obećanja. Ali radi se o usvajanju novog zakonskog okvira koji treba da uredi rad organa koji primenjuje silu, sprovodi zakon i ograničava ljudska prava, pa je možda moguće razumeti ovo kašnjenje. Takođe, dobra stvar sa nacrtom novog policijskog zakona je i organizovanje pet javnih rasprava, i to ne samo u Beogradu već i u ostalim većim gradovima u Srbiji. Pored toga, zainteresovani su elektronski mogli da pošalju svoje komentare na nacrt. Ipak, sve ukazuje da je planiranje loše, ili da se javna obećanja daju olako. Bilo bi dobro izbegavati ovu praksu ubuduće.
Nove izmene i dopune Zakona o policiji usvojene su po hitnom postupku i u najvećoj meri su dobre, ali je postojao prostor za unapređenje. Poslanici i opozicije i vladajuće stranke podržali su izmene. Glavni razlog za žurbu je bilo usvajanje tzv. Tijaninog zakona, odnosno člana zakona na osnovu kojeg je policija dužna da reaguje odmah nakon prijave nestalog lica, što je dobro. Trebalo je usvojiti i meru na osnovu koje se osoba koja vrši porodično nasilje udaljava iz stana.
Na osnovu izmena biće formirana dva nova sektora u MUP-u. Sektor za ljudske resurse trebalo bi da reši trenutno glavni problem u policiji: upravljanje karijerom. Sektor za strateško planiranje, međunarodnu saradnju i evropske integracije važan je zbog otvaranja poglavlja 24 i nastavka pregovora sa Evropskom unijom. Javni konkurs za izbor rukovodilaca ovih sektora je obavezan, jer njih i treba da vode profesionalci.
Na predlog direktora policije, ministar unutrašnjih poslova može da naloži potpunu pripravnost policije ako su povećani rizici po bezbednost građana. Ovde je propuštena prilika da se u proces donošenja ovakve odluke uključe i poslanici, i time ojača parlamentarna kontrola policije. Reč o bezbednosnoj situaciji koja je blizu vanrednog stanja, koje proglašava Narodna skupština.
Od sada će u Srbiji postojati samo jedna specijalna policijska jedinica – Specijalna antiteroristička jedinica. To je dobro rešenje koje može da racionalizuje rad policije i spreči preklapanja u nadležnostima postojećih specijalnih i posebnih policijskih jedinica.
Za angažovanje posebnih policijskih jedinica (Žandarmerija, Jedinica za obezbeđenje ličnosti i objekata, Helikopterska jedinica i Policijska brigada) potrebno je odobrenje direktora i saglasnost ministra, kao i bezbednosna procena i plan, koji mogu biti dostavljeni i naknadno zbog hitnosti. Bezbednosna procena i plan neophodni su i za angažovanje specijalne policijske jedinice, što nije predviđeno izmenama i dopunama zakona. Pored toga, naknadno dostavljanje procene i plana trebalo je oročiti na 24 časa od angažovanja, zbog pravovremenog saznanja o razlozima učestvovanja paravojnih formacija u policiji.
Za obavljanje policijskih poslova obrazuje se Direkcija policije kojom rukovodi direktor. Nije posebno naglašeno da direktor policije u svom radu odgovora ministru unutrašnjih poslova, što je važno zbog civilne kontrole policije. Pored toga, u organizacionoj strukturi Direkcije policije izuzete su policijske stanice i policijske ispostave, kao sastavni delovi područnih policijskih uprava, koje su zadužene za bezbednost građana u gradovima i opštinama u Srbiji.
Ministarstvo unutrašnjih poslova može da vrši bezbednosne provere i na osnovu zahteva drugog organa ili pravnog lica. Ovaj novi stav je najproblematičniji, jer uvodi dodatnu zabunu u ionako konfuzan postupak bezbednosnih provera u Srbiji. U Ustavu se jasno kaže da prikupljanje, držanje, obrada i korišćenje podataka o ličnosti mora da bude uređeno jedinstvenim zakonom. Kod nas ovu materiju i dalje reguliše veći broj zakona i podzakonskih akata. U praktičnoj primeni ovog stava izmena i dopuna zakona, zbog zaštite ljudskih prava, potrebno je uvek voditi računa da zahtev drugog organa ili pravnog lica sadrži pisani pristanak lica nad kojim policija vrši bezbednosnu proveru.
Najzad, izmene zakona predviđaju osnov za penzionisanje oko 500 zaposlenih u MUP-u koji su radili na teškim policijskim poslovima.
Na pretresu u Narodnoj skupštini rečeno je da se ovim izmenama i dopunama ne odustaje od novog Zakona o policiji, već se ovim rešavaju hitni problemi u radu policije. Novi Zakon o policiji koji je skoro gotov, kako ističe ministar unutrašnjih poslova, trebalo bi da uskoro bude prosleđen Evropskoj komisiji na mišljenje. U nastavku procesa usvajanja novog Zakona o policiji potrebno je uraditi dve stvari.
Neophodno je javno objaviti verziju zakona koja će biti prosleđena Evropskoj komisiji i nastaviti proces konsultacija sa svim zainteresovanim stranama. Važno je na jesen ispuniti dato obećanje i započeti raspravu u Narodnoj skupštini o novom Zakonu o policiji.
U suprotnom, sve što se dešava u vezi sa usvajanjem zakona ostaće samo privid procesa reforme policije.
Autor je istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
Blog Saše Đorđevića, 16.07.2015.
Peščanik.net, 17.07.2015.