Začudilo me je, pravo da vam kažem, kada sam u novinčinama pročitao vest da je u kafani „Kafanica“ pre neko veče došlo do žestokog pičvajza između dvojice prijatelja, košarkaša Danilovića i vlasnika restorana (ime i prezime poznati redakciji).
Nisam se ibretio zbog pičvajza – svakodnevna su i svakonoćna stvar – nego zbog „Kafanice“ , lokala čiji sam (relativno) često gost. Kao čovek iz brdsko-planinskih krajeva, ja, dame i gospodo, volim kafane na uzvišicama, a „Kafanica“ se nalazi baš u takvom ambijentu. „Objekat“ ima poveliki parking, a naročite gužve – bar kada sam ja navraćao – nije bilo. Hrana i piće vrlo dobri, cene pristojne. Klijentela takođe. Milina jedna.
Šta da vam kažem – „Kafanica“ mi uopšte nije ličila na kafanicu u kojoj sevaju noževi i rade pajseri. A eto – na kraju su proradili. Ali to, rekosmo, nije naša današnja tema, neka se time bave organi takozvanog gonjenja, što će pretpostavljam promptno i učiniti iz prostog razloga što se u slučaj umešao i organski šef, policajni ministar, Underlord Dačić. Koji jeste naša današnja tema.
Elem, na vest o incidentu u kafanici i ranjavanju košarkaškog asa, Dačić je potegao u bolnicu i okupljenim novinarima izjavio da rečeni noćni belaj i nije neki big dil i da se tu – u stvari – radilo o „tradicionalnoj, srpskoj svađi među prijateljima“. To se u diplomatiji zove downplay. Maltene kao playoff. Dobro, Dačić je poznat po tome što u javnim obraćanjima jedanput govori ka vladika, a drugi put žestoko lupi. Verovatno je reč o taktici toplo-hladno. Dačić je isuviše inteligentan da bi nehotično lupetao. Lupa kad mu se isplati. Ili kad se to isplati njegovim bližnjim.
Slobodno (ali po meni najtačnije) downplay se može prevesti čuvenom srpskom rečju – zataškavanje. Svađe među prijateljima jesu deo srpske tradicije, ali prijateljska krv se – osim u ratu – ipak srazmerno retko proliva. Nije to bilo naivno, ponoćno koškanje, cenjeni publikume, čovek je lako mogao izgubiti glavu, ali eto – iz nekog razloga Dačić bi da umanji značaj incidenta. Ne ulazim u njegove razloge. Ali ću da se pozabavim njegovim objašnjenjem – „tradicionalna, srpska svađa među prijateljima“. Zna Dačić dobro kakvu magičnu moć nad ovdašnjom javnošću imaju reči „tradicija“ i „srpska“. Ovako se Underlord nada da će stvar funkcionisati posle njegove izjave, a kako stvari stoje – i hoće. „Tradicionalno“ – to može biti samo nešto dobro. „Srpsko“ – to može samo biti bolje. Ergo, ako je nešto tradicionalno, a pride i srpsko, to se u stvari nije ni dogodilo. Kužite li, stari moji.
Danas, 20.05.2013.
Peščanik.net, 21.05.2013.