Draga moja Domovino,
Pišem ti ovo pismo tačno mesec dana pre nekolikosatne demonstracije mog ponosa. Pišem, sitnim slovom u sitne sate; ne mogu da spavam, ne od besa il’ ludila, već od neobuzdanog straha zbog s usana pročitane reči poniženja, zbog neučinjenog koraka od neviđenih ljudi. Sve je to duboko u meni – strah mi se odavno uvukao pod kožu: prebijanje na ulici, šutiranje u glavu, upiranje prstom, gađanje kamenom, grudvom snega. Osećam se nesigurno dok hodam tvojim ulicama. To boli, Domovino.
Ja sam draga Domovino, verovao da ti nešto značim: matični broj, broj đačke knjižice, broj zdravstvenog kartona, broj lične karte, broj pasoša. Sve bih ti vratio. Lišen osećaja da sam ti važan, da sam pismen, da sam zdrav, da me za išta pitaš, da sam uopšte neki tvoj broj. Toliko ti ne značim da ništa ne činiš da lako odem odavde, da me se jednostavno rešiš.
Domovino, oduvek sam se trudio da ti budem najbolji. Nisam znao kako se imenuje taj napor. U ime patriotizma su pisali, u ime nacionalizma izvršavali zapisano, nisam sebe mogao da nazovem tom vrstom službenika. Sorry, nisam imao sposobnosti da svoj napor uvijem u šareni papir demokratskih obmana kojima si sama sklona u nastupu frustracije.
Ne mogu da lažem. Sorry again. Možda to nisi videla, ali želeo sam ti sve najbolje: podržao te u nastojanju da se otarasiš sopstvenih silovatelja, da sa sebe spereš tuđu krv, da ti neki fini svet dovedem u goste, da se ne vidi da si onakva kakva jesi. Nisi se potrudila. U nastojanju da te učinim onakvom kakva nisi, postao sam ti blizak jedino u laži da se polako menjaš. Dok si me sistematski izopštavala, ja sam lagao da nisi. Postao sam apatrid sa pravom glasa. Bolesno.
Draga moja Domovino: ne pljujem na ulici, plaćam kartu u autobusu, kažem: Hvala! – kad je nešto lepo, kažem: Bravooo! – kad je izuzetno, volim svaku pticu u parku. Dok udišem vazduh pun mržnje, kažem da je ovde Sunce najlepše.
Trudio sam se draga, ali si drugu šansu davala samo lošima i odlikovala si samo svoju mrtvu decu.
A meni se tako jebeno živi.
Rezervisano,
Slobodan (Boban) Stojanović, mirovni i queer aktivista.
Peščanik.net, 02.09.2011.