U životu nisam video ugovor aljkaviji od ovog koji je naša država napravila sa doušnicima. Ne zna se, ili barem ja ne razbiram, ni ko je druga ugovorna strana: Republika Srbija obraća se svom stanovništvu, ili je njena ponuda ponuda vascelom čovečanstvu?
Već sam pisao kako mi ne bi bilo prijatno da slučajno, znači posve amaterski i nekoristoljubivo, ugledam negde nestanutog generala, stanem iza kupe toluzine ako je mesto radnje njiva, ili se sklonim u senku ragastova kao Orson Vels, pozovem sa mobilnog 9191, i odjedared kao da sam pobedio u deset kvizova „Tko želi biti milijunaš“, otadžbina mi isplati obećanu svotu, ubaci me, ma i kao zamorče, u program zaštite svedoka, jer biti tako bogat izdajnik u Srbiji nije nimalo zgodno…
Činilo mi se nepristojnim da zahvaljujući komedijantu slučaju ili sreći zaradim ne znam ni koliko učiteljskih ili lekarskih plata, zar da jednostavno uzmem novac kojim bi Vlada mogla pokriti dvanaest-trinaest konzularnih brljotina (neću da pominjem ime Miladinovo: novac smo dali ne zbog Miladina nego zbog neshvatljive predusretljivosti prekomorskog konzulata)? Držao sam da bi novac morao pripasti istinskim lovcima na ucene, dakle ljudima koji su u taj časni posao nešto uložili, koji su ovladali borilačkim veštinama, koji znaju da čitaju tragove… Da pronađeš čoveka koji godinama izmiče tajnoj i netajnoj policiji kao god i vojsci jedne države treba ti dosta toga:
durbin, GPS, oprema za prisluškivanje, džip, pancir, vreća za spavanje, sprej protiv komaraca, lisice, krpa sa hloroformom za uspavati begunca ako mu se neopaženo priđe sleđa, revolver, selotejp za zarobljenikova usta da ne bi dozivao usnule telohranitelje ili da ne bi lovcu na ucene ispsovao sve živo, šator, hepo-kocke, zipo upaljač, automatska puška, dva pakovanja suzavca, čutura sa vodom, pljoska sa alkoholom, melem protiv ujeda zmija otrovnica, rudarska lampa, za hodanje kroz pećine, napušt. rudarska okna, za zavirivanje u jame sa negaš. krečom, brdski konjić, dvojica šerpasa za naš reljef i naš klilmatski pojas.
Pre toga potrebni su saradnici koji će prokljuviti sve rodbinske, kumovske, oficirske i saučesničke veze begunčeve, kako bi gorenabrojana oprema uopšte došla do izražaja na terenu, što znači da je ovde potreban tim.
Mi o lovcu na ucene još mislimo kao o bivšem kockaru iz vesterna kome je već u nekoliko država zabranjeno da igra poker pa koristi svoj revolveraški talenat da na brz i zakonit način dođe do oveće svote novca; u koliko smo filmova videli kako se taj sluga zakona pojavljuje na horizontu, jaše svog konja, a klijenta mrtvog tj. ubijenog presamitio preko drugog konja kojeg je u tu svrhu baš i poveo, ili je upotrebio pokojnikovog ata da dragoceni teret transportuje do šerifovog ofisa. Ali tamo je o ucenjenima pisalo „živ ili mrtav“, lovcima na ucene bilo je zgodnije da begunca ustrele, ovde se traže građani kojima treba da se sudi godinama, koji dakle ne smeju biti ni okrznuti.
Pošto zadatak nadilazi mogućnosti pojedinca, preostalo nam je samo da čekamo ekipu, a koja nek dođe odakle joj drago, jer je tender, zovimo ga tako, uspešniji ako se na njega odazovu stručnjaci sa svih meridijana, kad – potpredsednik Vlade g. Đelić Božičko ni da čuje!!! Tanjug je lično objavio da lovci na ucene ne rade u Srbiji, lovcima na glave ili lovačkim društvima na glave država neće dozvoliti da na njenoj teritoriji traže haške optuženike.
Kad je pokojni Hitler u okviru mislim desanta na Drvar ponudio sto ili koliko hiljada rajhs maraka za Titovu glavu nije insistirao da novac dođe u ruke arijevaca, naoborot, pre bih rekao da je računao na pohlepu tuđinaca tj. lokalnog življa, ali to je Nemac, makijavelist pri tom: sve što cilju vodi ne može da škodi.
Drugo smo mi.
Zaista, na šta bi ličilo da sad nekoj grupi stranaca pođe za rukom ono što se stotinama naših profesionalaca nije dalo da urade za koliko godina, ti bi nas tuđinci osramotili, od njihove šamarčine zujalo bi nam u ušima još dve godine, a za tu sramotu i zujanje bismo im dali deset miliona evra oslobođenih poreza!
S druge strane, ako je nagrada nacionalnog karaktera, ako je namenjena samo državljanima Srbije, zašto nije tako i reklamirana? „Odajmo domaće“ nije baš dobro, ali nešto u tom stilu, „Odajmo mi domaći, napravimo zazubice srebroljupcima iz drugih govornih područja…“
Samo, ni reklama neće biti dovoljna dok se ne donese Pravilnik o nagradi. Pa kad hoćeš da se osiguraš ili kad uzimaš auto na lizing ima više paragrafa nego u ovoj upravo nepristojnoj ponudi gde jedan čovek, ako mu se osmehne sreća te prijavi i generala i magacionera, može inkasirati jedanaest miliona evra.
Evo, dakle, Pravilnika:
Preambula:
U Republici Srbiji svako ima pravo da prijavi i da bude prijavljen. Građanin Republike Srbije može prijaviti veći broj sugrađana, a može i veći broj građana prijaviti jednog istog građanina (vidi čl. 4 Praviln.)
1. Republika Srbija raspisuje konkurs za najplemenitiji podvig 2010/2011. godine.
2. Najplemenitijim podvigom se ima smatrati dojava o preciznoj geografskoj širini i dužini na kojoj borave haški optuženici Mladić Ratko i Hadžić Goran.
3. Poštenom nalazaču će za obaveštenje o prvopomenutom u čl. 2 biti isplaćeno deset miliona evra u neobeleženim apoenima od pedeset evra. Nagrada za obaveštenje o drugome traženiku iz čl. 2 je jedan milion evra.
4. Ukoliko veći broj građana prijavi jednog begunca, drugog begunca ili obojicu begunaca, odgovarajuća svota iz čl. 3 deli se na ravne časti.
5. Inokosni građanin koji je već prijavio jednog begunca nema pravo na premiju ako prijavi i drugog: ovim članom se stanovništvo podstiče da najpre pronađe i prijavi prvopomenutog, koji nije slučajno desetostruko skuplji.
6. Pravo na prijavu i odgovarajuću premiju imaju građani Republike Srbije, bez obzira na pol, rasu, veroispovest, seksualno opredeljenje i uzrast.
7. Pravo na prijavu i odgovarajuću premiju ima državljanin druge države ukoliko je više od deset godina u braku sa državljaninom Srbije.
8. Pravo na prijavu i odgovarajuću premiju ima državljanin strane države ako je rođen na teritoriji Republike Srbije.
9. Pravo na prijavu i odgovarajuću premiju ima državljanin strane države ako mu je: a) najmanje jedan roditelj Srbin; b) ako su mu obe babe Srpkinje; c) ako su mu oba deda Srbi; d) ako mu je baba po majci Srpkinja a deda po ocu isto Srbin; e) ako mu je deda po majci Srbin i baba po ocu Srpkinja i f) ako su mu svih osam prababa i pradeda bili građani Kraljevine Srbije ili Kraljevine SHS.
10. Građanin begunce može prijaviti telefonom, telegrafom, SMS-om i ličnim dolaskom u policijsku stanicu ili u sigurnu kuću BIA-e.
11. Ukoliko kurs evra u trenutku prijavljivanja begunaca bude ispod sto dinara Republika Srbija će dobitniku/dobitnicima isplatiti razliku u dinarima.
12. Stranim državljanima nije dozvoljeno učešće u konkursu iz čl. 1.
13. Državljanin druge države uhvaćen u traganju za građanima iz čl. 2 biće optužen za omalovažavanje ugleda Republike Srbije koja ima vlastitu armiju i policiju.
14. Prestupniku iz čl. 13 Pravilnika može se izreći kazna zatvora do dve godine, uz naknadno proterivanje i zabranu ulaska u Srbiju koja ne može biti kraća od petnaest ni duža od osamdeset godina.
&
Šta je naša Vlada Evropskoj uniji i Americi poručila odrešivši kesu? Kako ulaže udesetostručene a u slučaju Hadžić Gorana eto i učetvorostručene napore (ili udvostručene? niko nije načisto koliko se na simpatičnom Slavoncu donedavno moglo zaraditi) da begunce privede pravdi?! A nije osim broja telefona i nestvarne sume rekla ništa, ni o samoj tehnici dostave ni o koracima koje bi laureat imao da preduzme: ko mu jamči da će ostati nepoznat, ko će ga štititi od osvetoljubivih rodoljuba i nezasitih iznuđivača, da li se na nagradu plaća porez kao za loto i sportske zanimacije, kako na srebrnjake gleda Sveta matera, kako SANU… I kad se pronela ja bih rekao glasina kako u Srbiju stižu psi rata, okoreli goniči i bezdušni ama delotvorni pohlepnici, odjednom nam je važnija nepovredivost naše teritorije i ugled naših organa gonjenja nego cilj za koji obećasmo jedanaest miliona evra, četvrtinu cene špijunskog satelita.
Peščanik.net, 04.11.2010.