“Policija je u prostorijama sportskog društva i njihovih grupa pronašla fantomke, oružje, kamere sa snimcima o kretanju policajaca i inspektora tokom obezbeđivanja utakmica”, izjavio je u ponedeljak advokat i bivši tužilac Srbije Zoran Jakovljević koji je osam godina procesuirao navijače. “Tu je bio i famozni rokovnik, u kome se pominje 350.000, 400.000 evra”, rekao je Jakovljević, ne imenujući ni klub ni vreme racije.
U Srbiji je ubijeno deset vlasnika, direktora ili predsednika fudbalskih klubova. Većina ubistava nije razjašnjena, pa ni ubistvo generalnog sekretara Fudbalskog saveza Jugoslavije Branka Bulatovića 2004. Policija je samo saopštila da je ubijen kada se usprotivio dugogodišnjem nameštanju utakmica.
HLEBA, IGARA I SUZAVCA. Krenuvši za olimpijskim zovom “Nije važno pobediti, važno je učestvovati”, navijači iz Srbije su 12. oktobra u Đenovi, evropskoj prestonici kulture 2004, krali patike, napali novinarku, čistača ulice, van terena pokušali da linčuju golmana reprezentacije Vladimira Stojkovića, koga od tada u Srbiji čuvaju specijalci zaduženi za teroriste.
Za vraćanje u prvobitno stanje stadiona i fasada koje su huligani opismenjivali ćirilicom treba 80.000 eura. Slobo, navijač iz Srbije izjavio je za RAI da su oni „nacionalisti koji su protiv ulaska Srbije u EU, protiv nezavisnosti Kosova i zato su zapalili zastavu Albanije”. Za putne troškove 60 huligana dobilo je više od 200.000 eura.
List Corriere della Sera je pitao – zašto su Srbima ukinute vize?
U nedelji u kojoj je objavljeno da će se Beograd kandidovati za evropsku prestonicu kulture 2020, oko 5.000 policajaca štitilo je hiljadu pristalica Parade ponosa od 6.000 pripadnika naoružanih mirnodopskih paravojnih formacija.
Socijalizacija nasilja je generalna proba za političke promene. Vlast je potrošila više od polovine mandata. Razdrljeni su motivi siledžija: borci za porodicu razbili su mamograf, tri puta su pokušali da osvoje dežurnu bolnicu, 19-godišnja nositeljka naivnog psetanceta kao priveska za telefon razodenuta više nego što su celzijusi dozvoljavali bila je kolovođa grupe razbijača; da deca ne bi gledala čike kako se ljube, videla su čike kako se ubijaju, navijalo se protiv sopstvene reprezentacije, zviždalo svojoj himni, pokušao da se ubije golman reprezentacije, jer je prešao iz jednog srpskog u drugi srpski klub, iz Zvezde u Partizan. I “delije” i “grobari” su prešli u grobare.
Gay populaciju su hteli da tuku oni koji popovima celivaju ruke dok se ovi osmehuju, koji se ljube tri puta u obraz i pri tom oslovljavaju sa “brate”.
U rukovodstvima prokazanih klubova su bili i ostali potpredsednici vlade, ministri, pa i policije, penzionisani, ali visoki policijski službenici, stranački funkcioneri, državljani Sheveningena.
NASTAVAK POLITIKE DRUGIM SREDSTVIMA. Rukovodstva klubova najviše vole saborci bivših režima – Miloševićevog i Koštuničinog. Neki su tu u duhovnoj i organskoj simbiozi, kao Andreja Mladenović, jedan od osnivača Obraza i portparol Demokratske stranke Srbije (DSS). Narečeni Mladenović je potpredsednik KK Partizan čiji je počasni predsednik Milorad Dodik, stranac. Predsednik Skupštine Beograda je potpredsednik FK Crvena zvezda čiji su navijači u nedelju demolirali njegov grad.
Predsednik države, ministarka sporta i omladine, predsednik Skupštine Beograda i predsednik Fudbalskog saveza Srbije koji takođe ima telohranitelje, su se pred tačno godinu dana rugali zakonu ispijajući šampanjac posle utakmice sa Rumunijom.
Tužilaštvo Srbije je 16. oktobra prošle godine zatražilo da Ustavni sud Srbije zabrani Otačastveni pokret Obraz, Srpski narodni pokret 1389 (SNP) i 14 beogradskih navijačkih grupa. Obraz je 2005. godine policija okarakterisala kao klero-fašističku organizaciju. Organizaciju je blagoslovio episkop Srpske pravoslavne crkve (SPC) Danilo Krstić, a Koštunica, predsednik DSS je 1996. godine pisao za časopis Obraza. Prema izveštajima iz 2007, centrala Obraza je u Domu vojske Srbije u Beogradu.
Ivan Ivanović, funkcioner SNP i veroučitelj, organizovao je tribinu za Kristijana Golubovića, koji je optužen za trgovinu drogom uz upotrebu maloletnice, dilovanje narkotika u beogradskoj crkvi Svetog Marka. Ime Aleksandar je promenio u Kristijan, kako bi utuvio da je hrišćanin.
Na spisku grupa čija se zabrana traži su: “ultraši”, “ludaci”, “lovci na glave”, “uništitelji mozga”. Tužilaštvo smatra da su to “privatne armije” za ubistva, sticanje dobiti krivičnim delima i sprečavanje privatizacije klubova.
RAT – IZVOZNI I UVOZNI ARTKAL. Član “ultraša” je vođa nereda u Đenovi, Ivan Bogdanov, vlasnik najmanje pet krivičnih prijava. Pripadnik je SNP. Drvni tehničar, uglavnom nezaposlen, ima tetovažu vrednu oko 2.000 eura sa pobožnim sličicama. Bogdanov je učestvovao u beogradskim rušilačkim pohodima nakon hapšenja Radovana Karadžića. 2008. godine igrači Crvene zvezde, posle presude U. M. za pokušaj ubistva žandarma Nebojše Trajkovića, istrčali su na teren u majicama na kojima je pisalo „Pravda za Uroša“. Navijači su izvesili transparent „Lazoviću, stići će te pravda koju deliš“, upućena sudiji koji je osudio U. M.
M. V. vođa “ultraša”, član je skupštine Crvene zvezde i pored velikog broja krivičnih prijava od 1995. godine. M. V. je učestvovao u probijanju policijskog kordona ispred Savezne skupštine i demoliranju RTS-a 5. oktobra 2000. Zato što su bili na strani DOS-a „delije“ su ustoličene u heroje.
U skupštini Crvene zvezde mesta ima za još dvojicu vođa navijačkih grupa čija se zabrana traži. Zvezdu su marta 1945. osnovali antifašistički omladinci Srbije.
“Navijači” su pre dvadeset godina „čuvali“ Jugoslaviju na utakmici sa Dinamom. Arkan je 1990. bio srpski navijački heroj, 2000. to je M. V, a 2010. Bogdanov. Ratovi Arkana, najvećeg kriminalca u Srbiji su završeni, a novi ratnici se zagrevaju na domaćem terenu.
Među 68 pritvorenih u Beogradu zbog podsticanja nasilja su Mladen Obradović, sekretar Obraza i predsednik Nacionalnog saveta Obraza, vlasnik izdavačkog preduzeća Narodno delo Krsto Milovanović koji je objavljivao “Istoriju o Hristu”, “Sveti đavo – Raspućin i žene” i monografiju u čast 60-godišnjice Partizana.
U utakmici između države i navijača igraju se produžeci. Penali se izvode od 5. oktobra 2000; 2003. kada je hapšen Veselin Šljivančanin i povređeno stotinak osoba; 2004. kada je u Beogradu zapaljena Bajrakli džamija, a brojne prodavnice opljačkane; 2008. posle državno organizovanog mitinga „Kosovo je Srbija“ kada je u zapaljenoj ambasadi SAD izgoreo napadač, navijač Partizana; 2008. kada je na mitingu zbog hapšenja Karadžića poginuo demonstrant; septembra 2009. kada je tridesetak huligana na smrt u beogradskom kafiću pretuklo francuskog navijača Brisa Tatona. Bilans od 2000 – jedan osuđen na tri meseca zatvora, 17-orica optužena. Samo 2,4 odsto izgrednika na stadionima je osuđeno na zatvor.
Separatista profašističkog obrazovanja Umberto Bosi je pomilovao izgrednike u Đenovi: “Srbi su velika nacija”. Roker sa snimljenom pločom na 45 obrtaja, bivši komunista, Berluskonijev ministar, vođa je Lige za sever koja traži nezavisnost severne Italije. Osuđen je na 20 meseci uslovnog zatvora zbog primanja mita od 200 miliona lira i podsticanja na nasilje.
SOTONO, ODLAZI. Očekivao je rab božji Radović da će biti kao kada je egzorcista Isus rečima “Apage Satanas” (Sotono odlazi) isterao đavola, a anđeli su odmah dolepršali. U zaseoku Klinci u naselju Luštica je nazvao LGBT osobe građanima Sodome i Gomore, gradova pobratima po zlu. Uoči Parade ponosa arhiepiskop cetinjski je izjavio da vernici SPC “ni u ludilu” ne bi prisustvovali paradi. Beogradski anđeoski vernici su posle liturgije predvođeni monasima divljajući pohrlili prema Paradi. Kada je policija počela da isteruje đavola u njima, dobili su “sigurnu kuću” u crkvama Svetog Save i Svetog Marka. Amfilohijev stranački kolega u Sinodu SPC, vladika zvorničko-tuzlanski Kačavenda šopingovao je u prodavnici Boss u centru Beograda noć pre sahrane patrijarha Pavla. Kupovao je parfeme i odela striperu Dejanu Nestoroviću sa kojim se slikao u toplini svog raskošnog vladičanskog dvora u Bijeljini. Jednom od poznatijih muških izvođača striptiza na Balkanu vladika je poklonio 50.000 eura da studira u Rimu.
Godine 2007. u Novom Sadu monah Ilarion je osuđen na godinu dana zatvora zbog bluda nad deset dečaka starosti od sedam do 11 godina, a vranjski vladika Pahomije, optužen za seksualno zlostavljanje trojice dečaka, nakon nekoliko godina suđenja oslobođen je zbog zastarelosti predmeta.
Štampano izdanje crnogorskog nedjeljnika Monitor, 22.10.2010.
Peščanik.net, 26.10.2010.
NOGOMET / FUDBAL