Naredne dve godine se neće kopati litijum u Srbiji, uveravaju nas sa vrha vlasti. To kaže ministarka Đedović Handanović, ministar Lončar, predsednik skoro svih građana i građanki Srbije Aleksandar Vučić. Iz toga zaključuju da su protesti protiv rudarenja litijuma širom Srbije politički, i da im je cilj rušenje vlasti, odnosno Aleksandra Vučića lično. Na to bi trebalo da im se kaže ono što su oni tako često nudili kao odgovor – „Da, pa?“
Pitanje rudarenja litijuma, kao i svako pitanje koje se tiče građana i građanki države Srbije, jeste političko pitanje. Političko je pitanje jer krajnju odluku o tome treba da donesu političari. Političari koje su građani i građanke države Srbije izabrali na izborima kao svoje predstavnike. U idealnim uslovima ta odluka bi bila doneta nakon opsežnih istraživanja, studija i javnih debata na kojima bi učestvovali stručnjaci i stručnjakinje iz oblasti rudarenja. Učešće u javnim debatama bi imali i građani i građanke, pre svega oni koji žive na područjima koja će biti direktno pogođena rudarenjem.
Kako mu se bliži kraj drugog predsedničkog mandata, Aleksandar Vučić sve češće ponavlja da želi da obezbedi svoje mesto u istoriji. To mesto je nesumnjivo obezbedio. Njegov najveći uspeh je obesmišljavanje politike, uništavanje političkih stranaka kao predstavnika građana i građanki i pretvaranje građana i građanki iz političkih subjekata u narod. Političke odluke su pretvorene u odluke jednog čoveka. On je izgradio puteve, on je doveo strane firme i fabrike, on je obnovio i izgradio bolnice, on će lično razgovarati sa narodom. Ministri i ministarke su njegovi glasnogovornici. Izbori su pokradeni.
Jedini izlaz iz ovoga bi bilo vraćanje politike gde joj je mesto. U ruke građana i građanki. Ne može da se priča o izbornim uslovima dok građani i građanke nisu spremni otvoreno da kažu da žele da se bave politikom. To ne znači da svako treba imenom i prezimenom da se kandiduje, izađe na izbore i osvoji glasove. Ali svako treba da prepozna svoje političke stavove, i u skladu sa time treba da stane iza političkih stranaka koje te stavove najbolje predstavljaju. Izreka kaže da izbori nisu kao brak, ne birate partnera do kraja života. Birate autobus koji će vas dovesti do stanice koja je najbliža vašoj destinaciji. Aleksandar Vučić nas uverava u suprotno. Ako smo izabrali njega, moramo bez pogovora podržavati sve njegove odluke, u dobru i zlu.
Zašto bi bio problem da se kaže da je jedan od ciljeva protesta protiv rudarenja litijuma rušenje vlasti i Aleksandra Vučića lično? Ako vlast otvoreno laže, radi protiv interesa građana i građanki, a za interese stranih kompanija, treba je rušiti. Pre dve godine su nas uveravali da je na projekat Rio Tinto stavljena tačka. Sada nas uveravaju da naredne dve godine neće biti rudarenja. Uveravaju nas da će biti poštovani najstroži zakoni o zaštiti životne sredine. Zašto im verovati? Obesmišljavanje institucija države, kao jedna od najznačajnijih zaostavština Aleksandra Vučića, sada mu se obija o glavu. Njegova lična garancija sada nije dovoljna. Građani i građanke strahuju da se zakoni neće poštovati, jer imaju iskustva sa sudstvom. U ovom slučaju ne mogu to nikako da izbegnu. Ne mogu da izbegnu zatrovani vazduh, zemljište i vodu. Ali još uvek nisu spremni da preuzmu ulogu političkih subjekata.
Izlazak na ulice kao izraz nezadovoljstva politikom koju vodi vladajuća garnitura je politički čin. Kada vlast optuži građane i građanke da su izrazili politički stav, oni treba glasno da odgovore – „Da, pa?“ Kada vlast optuži građane i građanke da pokušavaju da ih sklone sa vlasti, treba samouvereno da kažu – „Da, pa? Radite protiv naših interesa, ne predstavljate nas, želimo da vas sklonimo sa vlasti!“ Imamo dve godine, možda i manje, da pronađemo taj glas.
Peščanik.net, 12.08.2024.
EKOLOGIJALITIJUM