Ovih dana u Nemačkoj gostuju dve Kine. Prvu predstavlja umetnik Ai Veivei i ta Kina zaslužuje da bude naš počasni gost. Izložbom njegovih dela u muzeju Haus der Kunst u Minhenu odata je počast hrabrom čoveku koji se u svojoj zemlji bori protiv cenzure. To je važno i za Nemačku, jer su Haus der Kunst izgradili nacisti, a sada je to mesto na kojem se brani stvaralačka sloboda. Ali Veivei predstavlja jedno lice Kine, koje ćemo za potrebe ovoga teksta zvati – Kina A.
Postoji i Kina B, koja je počasni gost Sajma knjiga u Frankfurtu. Ta Kina to nije zaslužila. Nju predstavljaju partijski mastiljari i komunistički kulturnjaci. Na otvaranju Sajma, Tije Ning, predsednica Saveza književnika Kine, stajala je uz kancelarku Angelu Merkel i kineskog potpredsednika Si Đinpinga. Na pitanje zašto je pisac Liu Sjaobo, predsednik nezavisnog kineskog PEN centra, u zatvoru, gospođa Tije je rekla da je on sigurno prekršio neki zakon. Sramota je što su Nemačka i Sajam knjiga u Frankfurtu pružili gostoprimstvo takvoj osobi.
Ali na Sajmu je zastupljena i Kina A. Poziv za učešće Bei Lingu, kineskom pesniku koji je pobegao iz zatvora, prvo je bio povučen zbog pritisaka iz Pekinga, ali su onda nemački mediji digli veliku prašinu i on je ipak pozvan. U stvari, napravljen je kompromis: on će se obratiti javnosti, ali tek na zatvaranju Sajma. Ukoliko predstavnici Kine B tada demonstrativno napuste salu, želim im srećan put. Taman će biti vreme da sednu na avion i vrate se kući. Prijatno sam iznenađen time što su organizatori Sajma ipak dopustili Kini A da barem u završnici dođe do reči.
I dok obe Kine nastupaju u Nemačkoj, Nemci imaju priliku da sagledaju dve strane kineske stvarnosti. Postoji moderna Kina, humanistička i prosvećena, koja uz mnogo muke postiže napredak u borbi za ljudska prava. Ai Veivei ne okreće glavu kada u zemljotresu u pokrajini Sečuan strada mnogo dece zato što su korumpirane vlasti izgradile nestabilne „škole od tofua“. On je postavio prava pitanja i bio pretučen skoro na smrt. Njegov aktivizam je deo sve jačeg pokreta boraca za ljudska prava u Kini.
Sa druge strane, zvanična Kina uvek iznova i uzaludno pokušava da popravi svoj imidž u inostranstvu. Komunistička vlast u Pekingu smatra da zbog uspeha svoje privrede Kina zaslužuje veće poštovanje međunarodne zajednice. Ali, svaki napor u tom pravcu uvek se izjalovi. Prošle godine, pre Olimpijskih igara u Pekingu, bilo je dovoljno da nekoliko Tibetanaca organizuje demonstracije, pa da svet ponovo obiđu slike prebijanja i hapšenja. I na Sajmu knjiga u Frankfurtu ponovo je nastupila retrogradna Kina, koja ne uvažava drugačiji stav. Uzrok ovih uzastopnih promašaja je nejasna strategija Pekinga, koji želi da nastavi sa represijom kod kuće, a da u inostranstvu bude omiljen. Kina B želi da se predstavi kao Kina A. To je sasvim nepihvatljivo.
Ipak, i zvanična Kina polako napreduje. Nakon početnog debakla, potpredsednik Si Đinping ipak se pojavio na Sajmu knjiga. Da je bio u stanju i da pruži ruku pomirenja nekom od kineskih književnika u egzilu, zaslužio bi svako poštovanje. Predsednik Turske Abdulah Gul pokazao je kako se to radi kada se na Sajmu rukovao sa Orhanom Pamukom.
Kineska vlada još uvek pokušava da se nametne svetu kupujući njegovo poštovanje prema sebi (soft power). Nedavno je u Pekingu održan Samit svetskih medija, koji je organizovala režimska agencija Sinhua. Učesnici sa Zapada bili su revoltirani time što niko od zvaničnih kineskih učesnika nije otvoreno pomenuo cenzuru štampe ili brojna hapšenja novinara. Za izdavače i medijske koncerne Kina je veliko tržište. Zato Sajam knjiga koji se organizuje zajedno sa organima koji u Kini vrše cenzuru i jeste toliko problematičan. Sa rastom bogatstva i moći, rašće i kineski pritisak na slobodu govora u ostatku sveta. I ne radi se više o tome da li će zapad izvoziti demokratiju u Kinu i koliko je to nadmeno ili neprikladno. Ne, sada Kina u svom usponu sve ofanzivnije pokušava da prenebregne zapadne vrednosti. Zato je toliko važno da Kina A na Sajmu knjiga bude prisutna barem na margini. Jer će se na sceni Angela Merkel rukovati sa Kinom B.
Henrik Bork, štampano izdanje Süddeutsche Zeitung, 13.10.2009.
Prevela sa nemačkog Jelena Pržulj
Peščanik.net, 21.10.2009.