Kada su obe zaraćene strane na neki način u pravu, znajte da je pred vama ogroman problem – kome pomoći, koga okriviti, koga kazniti. Baš takav slučaj imamo danas u Kongu gde se pobunjenici predvođeni Laurentom Nkundom, a podržavani od strane Ruande, bore sa vladinim trupama i proteranom ruandanskom Hutu milicijom, poznatom pod skraćenicom FDLR.
U nekoliko poslednjih nedelja, Nkundina ekspanzija preko velikog dela severnog Kivua u istočnom Kongu, primorala je 250,000 civila da napuste svoje domove dok je državna vojska pljačkala, silovala i ubijala krčeći sebi put za povlačenje. Mirotvoračka misija Ujedinjenih Nacija, najveća na svetu, borila sa za goli život zaplašena gnevom naroda. Potpuno bespomoćan, šef mirovne misije UN-a, bivši nigerijski predsednik Olusegun Obasandžo, pokušao je da umiri Nkundu javno mu upućujući komplimente koji mora da su naterali prestravljene stanovnike istočnog Konga da se stresu od gađenja – prosto je neverovatno da su njegove reči stigle tako daleko u zemlji sa toliko lošim komunikacijama.
Vođa pobunjenika, kongoanski veteran Ruandanskog patriotskog fronta koji su kontorilisali Tutsi i koji je zbacio ruandansku Hutu vladu nakon višedecenijske dominacije, tvrdi da štiti Tutsi manjinu ugroženu od strane Hutu vojnika koji su nakon poraza prešli u istočni Kongo. Ima pravo čovek. FDLR, koji je odgovoran za genocid nad 800,000 Tutsa sredinom devedesetih, veoma glatko obavlja operacije po istočnom Kongu. Po svemu sudeći, kongoanska vlada Džozefa Kabile koristi FDLR kao tampon zonu protiv potencijalne invazije Ruande (Ruanda je već dva puta u prošlosti izvršila invaziju na Kongo).
Sa svoje strane, Kabila optužuje Nkundu da je marioneta ruandanske vlade i da koristi Tutsi manjinu kao izgovor za pustošenje prebogatih prirodnih reusrsa istočnog Konga, a sve usput pokušavajući da se pozicionira kao jedan od bitnih igrača u zemlji. I njemu treba dati za pravo. Uticaj Ruande na Nkundu je vrlo lepo oslikan u sledećem primeru: jedina primirja na koja je pristajao pobunjenički vođa bila su ona na koja ga je pozvao Ruandanski predsednik Pol Kagame. Nkunda je optuživan za nedela i zločine od strane istih onih grupa koje su devedesetih godina prijavile pokolj ruandanskih Tutsa.
Ovaj konflikt predstavlja neuspeh dvaju tranzicija u demokratiju podržanih od strane zapada – kongoansku i ruandansku.
Nakon građanskog rata koji je trajao pet godina, Kongo je usvojio novi ustav, oragnizovao izbore i za zakonitog predsednika izabrao Laurenta Kabilu, naslednika pobedničke pobune koju je njegov otac podigao protiv diktature Mobutu Sese Sekoa. Ali, Kabilina tolerancija prema Hutu miliciji na istoku kao i njegova nesposobnost da zavede red i iskoreni korupciju u vlasti, doveli su Kongo na ivicu još jednog građanskog rata.
S druge strane, izgledalo je da se Ruanda uspešno oporavila od genocida. Mir, stabilna vlada podržana od strane svih razvijenih demokratija osim Francuske, i ekonomske mere za oporavak najavljivale su ponovno rađanje jedne zemlje. Ali, opet, ruandanska Tutsi vlada ne može da pobegne od krivice zbog onoga što je zabrljala u istočnom Kongu. Kagamin neuspeh da udovolji Hutima tako što bi im dozvolio da učestvuju u političkom i građanskom životu nacije, zajedno sa podrškom koju pruža Nkundinoj pobunjeničkoj vojsci u susednom Kongu, jasno ukazuju na predsednikovu ulogu u katastrofalnim događajima u proteklih par nedelja.
Tutsi imaju dobar razlog da neveruju Hutu ekstremistima. Ali, ne može se Hutu populacija – što je većina građana Ruande – naterati da snosi kolektivnu krivicu zbog genocida vlade iz devedesetih, niti je isključenje ovih ljudi iz političkog i građanskog života zemlje u saglasju sa ciljevima tranzicije u Ruandi. Ne treba zaboraviti ni činjenicu da je narod Hutu dugo bio iskorišćavan od strane Tutsi manjine uz podršku Belgije, kolonijalnog gospodara.
Nalazimo se na poprištu klasične afričke tragedije. Nema anđela u kogoanskom ratu. Obe strane su duboko odgovorne za ovaj pad u ambis iz koga je Kongo u nekom trenutku počeo da se izvlači. A međunarodna javnost, koja je zažmurila na jedno oko kada je u pitanju Kabilina cinična tolerancija prema Hutu ekstremistima u istočnom Kongu, i zasula ruandansku vladu međunarodnim iskazima poštovanja dok je ova podgrevala krizu kod suseda, ima vrlo malo zasluga u ovom konfliktu.
Prevela Nevena Damjanović
The New Republic, 18.11.2008.
Peščanik.net, 20.11.2008.