U političkoj kampanji u Srbiji nacionalsocijalisti (koji se ovde zovu radikali i narodnjaci) otvoreno govore kako Srbija ne treba i ne sme da uđe u Evropsku uniju (EU) i vode zemlju u izolaciju i ekonomsko i političko propadanje. Birači su fokusirani na unutrašnju politiku – emocije i Kosovo. Oni malo znaju o EU, o tome kako su ulaskom prošle nove članice i o tome šta bi Srbija izgubila ako ne bi išla ka EU.
Za to vreme, dok u Srbiji dramatično padaju strana i domaća ulaganja i dok se i ovdašnji investitori spremaju da beže, iz Evrope stiže vest da su se strana ulaganja u deset novih članica iz 2004. (Češka, Estonija, Kipar, Letonija, Litvanija, Malta, Mađarska, Poljska, Slovačka, Slovenija) povećala sa 24,5 milijardi evra 2000, na 39,3 milijardi evra 2007, što je povećanje za oko 60%.
Istovremeno stižu vesti da ponestaje domaće radne snage u Češkoj, pa Volkswagen uvodi robote u svojoj tamošnjoj fabrici, a Toyota i još neke firme u Češkoj, Mađarskoj i Slovačkoj traže od tamošnjih vlada da dopuste uvoz radnika iz Mongolije i drugih zemalja. Toyota je od ulaska Češke u EU do kraja 2007. povećala plate 40% u realnom iznosu, a uz to je još češka kruna ojačala u odnosu na evro i posebno u odnosu na dolar.
Veliki ekonomski uspon zemalja istočne Evrope posle ulaska u EU 2004/2007. prikazaću na samo nekoliko karakterističnih podataka, koji se mogu naći na sajtu Evrostata. Izostaviću podatke za Kipar i Maltu, jer su to male zemlje koje su i različite od istočnoevropskih, a uzeti u obzir samo preostalih 10 novih članica iz istočne Evrope, sa kojima Srbija ima više istorijskih i drugih sličnosti.
Nezaposlenost
Stopa nezaposlenosti je u novim članicama Unije iz istočne Evrope zabeležila spektakularan pad od 2000. do 2007, dok je u starim članicama (EU15) jedva nešto opala. U Bugarskoj je stopa nezaposlenosti pala sa 16,4% u 2000, na samo 6,9 u 2007, u Estonije sa 12,8% na 4,7%, u Poljskaoj sa 16,1% na 9,6%. To sasvim odgovara spektakularnom rastu stranih ulaganja koji je ranije pominjan, kao i rastu domaćih ulaganja. Od svih posmatranih zemalja jedino je stopa nezaposlenosti u posmatranom periodu nešto povećana u Mađarskoj, ali to je usled fiskalne neodgovornosti nekoliko uzastopnih mađarskih vlada, koje su 2000-2006. neprestano povećavale državnu potrošnju i budžetski deficit dogurale 2006. na 11% od nacionalnog dohotka, posle čega su usledile oštre mere budžetske štednje i povećanje skoro svih važnih poreza. Tako sada Mađarska plaća ceh ranije visoke državne potrošnje.
U ostalim zemljama istočne Evrope stopa nezaposlenosti ne samo što je zabeležila veliki pad, nego je došla do niskih jednocifrenih brojeva. U nekim zemljama je nezaposlenost bliska prirodnoj (to je ispod 5%), usled čega ove zemlje – iako su do skora imale veliki problem nezaposlenosti – treba da počnu da uvoze radnu snagu. U Srbiji je stopa nezaposlenosti oficijelno oko 20%, iako je iz zemlje otišlo nekoliko stotina hiljada mladih i obrazovanih u poslednjih desetak godina. Eventualnim dolaskom nacionalsocijalista na vlast u Srbiji broj radnih mesta će se smanjiti, a broj iseljenika nastaviti da raste.
Tabela 1: Stopa nezaposlenosti
|
2000 |
2001 |
2002 |
2003 |
2004 |
2005 |
2006 |
2007 |
|
|
EU27 |
8,7 |
8,5 |
8,9 |
8,9 |
9,0 |
8,9 |
8,1 |
7,1 |
|
EU15 |
7,7 |
7,2 |
7,6 |
7,9 |
8,0 |
8,1 |
7,7 |
7,0 |
|
Bugarska |
16,4 |
19,5 |
18,1 |
13,7 |
12,0 |
10,1 |
9,0 |
6,9 |
|
Češka |
8,7 |
8,0 |
7,3 |
7,8 |
8,3 |
7,9 |
7,1 |
5,3 |
|
Estonija |
12,8 |
12,4 |
10,3 |
10,0 |
9,7 |
7,9 |
5,9 |
4,7 |
|
Letonija |
13,7 |
12,9 |
12,2 |
10,5 |
10,4 |
8,9 |
6,8 |
6,0 |
|
Litvanija |
16,4 |
16,5 |
13,5 |
12,4 |
11,4 |
8,3 |
5,6 |
4,3 |
|
Mađarska |
6,4 |
5,7 |
5,8 |
5,9 |
6,1 |
7,2 |
7,5 |
7,4 |
|
Poljska |
16,1 |
18,2 |
19,9 |
19,6 |
19,0 |
17,7 |
13,8 |
9,6 |
|
Rumunija |
7,2 |
6,6 |
8,4 |
7,0 |
8,1 |
7,2 |
7,3 |
6,4 |
|
Slovenija |
6,7 |
6,2 |
6,3 |
6,7 |
6,3 |
6,5 |
6,0 |
4,8 |
|
Slovačka |
18,8 |
19,3 |
18,7 |
17,6 |
18,2 |
16,3 |
13,4 |
11,1 |
Privredni rast
Usled rasta ulaganja, posebno direktnih stranih, koja su najvažnija jer dolaze iz sektora koji su tzv. tradable (to znači uklopljeni u međunarodnu podelu rada, tj. svetsko tržište), u svim zemljama istočne Evrope su zabeležene visoke stope rasta. Neke zemlje su imale višegodišnje stope rasta od 8% pa čak i 9%. Koja je razlika između zemlje koja godišnje raste 2% i one koja raste 9%. Zemlji koja raste 2% na nivou višegodišnjeg proseka treba 36 godina da udvostruči životni standard svih građana na realnim osnovama, dakle bez uticaja inflacije. Zemlji koja raste 9% treba samo 8 godina za udvostručavanje standarda.
Iz ovih podataka se vidi da EU različito nagrađuje pojedine zemlje stopama rasta. One koje su imale bolje reforme (baltičke zemlje) imaju više stope rasta, one koje su imale slabije reforme imaju nešto niže stope rasta, a najniže stope rasta ima Mađarska, gde su se političari godinama prepuštali kupovini glasova preko budžeta, verujući da će ulazak u EU rešiti sve njihove probleme. To se naravno nije desilo. Otuda još jedna pouka – Unija nagrađuje dobre, ali ne čisti fleke onima koji hoće da se švercuju na tuđi račun.
Tabela 2: Stopa privrednog rasta, promena u % prema prethodnoj godini
|
2000 |
2001 |
2002 |
2003 |
2004 |
2005 |
2006 |
2007 |
2008 |
|
|
EU27 |
3,9 |
2,0 |
1,2 |
1,3 |
2,5 |
1,9 |
3,1 |
2,9 |
2,4 |
|
EU15 |
3,8 |
1,9 |
1,1 |
1,2 |
2,3 |
1,7 |
2,8 |
2,6 |
2,2 |
|
Bugarska |
5,4 |
4,1 |
4,5 |
5,0 |
6,6 |
6,2 |
6,3 |
6,2 |
6,0 |
|
Češka |
3,6 |
2,5 |
1,9 |
3,6 |
4,5 |
6,4 |
6,4 |
5,8 |
5,0 |
|
Estonija |
9,6 |
7,7 |
8,0 |
7,2 |
8,3 |
10,2 |
11,2 |
7,1 |
6,4 |
|
Letonija |
6,9 |
8,0 |
6,5 |
7,2 |
8,7 |
10,6 |
12,2 |
10,3 |
7,2 |
|
Litvanija |
4,1 |
6,6 |
6,9 |
10,3 |
7,3 |
7,9 |
7,7 |
8,8 |
7,5 |
|
Mađarska |
5,2 |
4,1 |
4,4 |
4,2 |
4,8 |
4,1 |
3,9 |
1,3 |
2,6 |
|
Poljska |
4,3 |
1,2 |
1,4 |
3,9 |
5,3 |
3,6 |
6,2 |
6,5 |
5,6 |
|
Rumunija |
2,1 |
5,7 |
5,1 |
5,2 |
8,5 |
4,2 |
7,9 |
6,0 |
5,9 |
|
Slovenija |
4,1 |
3,1 |
3,7 |
2,8 |
4,4 |
4,1 |
5,7 |
6,1 |
4,6 |
|
Slovačka |
1,4 |
3,4 |
4,8 |
4,8 |
5,2 |
6,6 |
8,5 |
10,4 |
7,0 |
Dohodak
Spektakularni rast ulaganja, pad nezaposlenosti, rast zaposlenosti dovode ne samo do visokih stopa rasta, nego i do toga da nove članice po standardu stanovništva ubrzano sustižu stare. U Tabeli 3 su podaci o prosečnom dohotku u novim članicama u odnosu na prosek EU27, koji predstavlja 100%. Vidi se da stare članice (EU15) polako opadaju u dohotku, jer većinom imaju visoke poreze i preregulisane privrede, a da ih sustižu nove članice koje većinom ne pate od tih nedostataka. Naravno, najspektakularniji rast dohotka beleže reformski šampioni iz istočne Evrope – baltičke zemlje. Estonija je 1993. imala 23% proseka dohotka Unije, 2000. 44,7%, a 2008. čak 74,3%. U isto vreme, Italija je pala sa 117,2% u 2000, na 98,9% u 2008. To znači, da će Estonci u kupovnoj snazi za nekoliko godina nadmašiti Italijane. Naravno, ako Estonci ne dobiju vladu koja će pokvariti pravila igre, a Italijani neku vrlo reformsku vladu. Da ne bude zabune, PPS ili paritet kupovnog standarda ne znači apsolutni paritet. Plate u Italiji će bar još petnaestak godina biti više od estonskih u apsolutnim iznosima, ali će se one vrlo brzo, za par godina, izjednačiti u kupovnoj snazi (to je količina roba i usluga koja u dve zemlje može da se kupi za prosečnu platu) ako se postojeći trend nastavi.
Tabela 3: Dohodak po glavni stanovnika u kupovnoj snazi (PPS), EU27 = 100%.
|
2000 |
2001 |
2002 |
2003 |
2004 |
2005 |
2006 |
2007 |
2008 |
|
|
EU27 |
100,0 |
100,0 |
100,0 |
100,0 |
100,0 |
100,0 |
100,0 |
100,0 |
100,0 |
|
EU15 |
115,2 |
114,8 |
114,2 |
113,7 |
113,1 |
112,7 |
112,1 |
111,4 |
111,0 |
|
Italija |
117,2 |
118,1 |
112,2 |
111,0 |
106,9 |
105,1 |
103,3 |
101,4 |
98,9 |
|
Bugarska |
27,9 |
29,3 |
31,1 |
32,6 |
33,8 |
35,3 |
36,8 |
38,2 |
39,2 |
|
Češka |
68,6 |
70,4 |
70,6 |
73,6 |
75,3 |
76,6 |
78,6 |
81,1 |
81,8 |
|
Estonija |
44,7 |
46,2 |
50,0 |
54,5 |
56,9 |
62,9 |
68,4 |
72,3 |
74,3 |
|
Letonija |
36,8 |
38,8 |
41,3 |
43,4 |
45,8 |
49,9 |
53,7 |
57,0 |
59,1 |
|
Litvanija |
39,4 |
41,6 |
44,1 |
49,1 |
50,5 |
53,2 |
56,1 |
60,0 |
62,2 |
|
Mađarska |
56,2 |
59,0 |
61,6 |
63,4 |
63,3 |
64,2 |
64,8 |
64,0 |
63,4 |
|
Poljska |
48,4 |
47,7 |
48,4 |
49,0 |
50,7 |
51,2 |
52,4 |
54,6 |
55,6 |
|
Rumunija |
25,9 |
27,6 |
29,4 |
31,4 |
34,1 |
35,4 |
38,8 |
41,5 |
42,5 |
|
Slovenija |
78,8 |
78,9 |
81,2 |
82,3 |
85,3 |
86,8 |
87,8 |
91,4 |
91,9 |
|
Slovačka |
50,2 |
52,4 |
54,2 |
55,6 |
57,2 |
60,5 |
63,7 |
67,6 |
69,7 |
Zaključak
Kratka analiza više nego očito pokazuje da se ulazak u Uniju isplatio svim zemljama istočne Evrope, koje su tamo otišle. Nekima više, nekima manje. Više su profitirale one koje su imale bolje, brže i konzistentnije reforme. Sem tog pozitivnog, postoji i negativan dokaz da se ulazak u Uniju isplati. Da se ne isplati, već bi se našle zemlje koje bi iz Unije izašle.
U isto vreme srpski nacionalsocijalisti (radikali i narodnjaci) zamajavaju srpskog birača time da Srbija nema šta da traži u Uniji, dok Unija ne prizna da je Kosovo deo Srbije. To se neće desiti nikada, ni za pet ni za 555 godina. Osamnaest od 27 zemalja Unije je već priznalo Kosovo, a od većih zemalja Unije mereno nacionalnim dohotkom, samo Španija nije priznala Kosovo. U svetu je Kosovo priznalo samo 40 od oko 200 zemalja, ali ovih 40 zemalja stvaraju više od 60% svetskog dohotka. Dakle, Kosovo je priznala većina relevantnih zemalja sveta i nema nikakve šanse da oni tu odluku opozovu.
Nadajmo se da će većina birača 11. maja imati u vidu bar neke od navedenih činjenica. „Borba za Kosovo“ srpskih nacionalsocijalističkih stranaka je smislena samo u svetlu njihove borbe za fotelje. Da su mediji u Srbiji slobodni, to bi izgledalo groteskno i završilo bi se krahom nacionalsocijalista. Ovako ostaje da strepimo, jer nacionalsocijalizam kao vladajuća doktrina u bilo kojoj naciji ima samo jedan kraj. A nosi i mnogo patnji za sve građane pre toga.
Peščanik.net, 27.04.2008.