Napad automobilom-bombom u Burgosu, u prošlu sredu, koji je prouzrokovao značajnu štetu ali tek neznatan broj povređenih, okarakterisan je od strane španskog ministra unutrašnjih poslova Alfreda Pereza Rubalkaba kao “neuspeli napad”. Ali 24 sata kasnije, ove su reči zazvučale neprijatno isprazno kada je druga bomba ubila dva oficira civilne garde u letovalištu Palmanova, na Majorci.
Pola veka nakon što je mala ćelija baskijskih studenata-radikala usvojila ime Euskadi ta Askatasuna (u prevodu “Postojbina i sloboda Baska”), ETA je poslala jasnu poruku da su izveštaji o njenom nestanku sa scene bili u mnogome preterani.
Za vreme godina poleta ove grupe, njeni mladi osnivači sprovodili su tajnu kampanju očuvanja baskijskog jezika koji je general Franko stavio van zakona. Ali njihov je cilj uskoro postao mnogo ambiciozniji: formiranje nezavisne države koja će obuhvatati istorijske baskijske zemlje koje povezuju jugozapadnu Francusku i Španiju.
ETA je pribegla oružju 1968. godine, kada je ubijen komandir policije u baskijskom gradu San Sebastijanu. Od tada, prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, ova organizacija je oduzela 827 života. Danas se u španskim zatvorima nalazi 501 muškarac i 84 žene optuženih ili osuđenih za zločine terorizma.
Glavni osumnjičeni su uhapšeni
Bez sumnje, organizacija ETA je slabija nego što je bila. Na vrhuncu svoje nasilne delatnosti, u 1980. godini, ETA je ubila 92 čoveka, u poređenju sa četiri smrtna slučaja 2008. i do sada tri u ovoj godini.
Španske vlasti traže da im se priznaju zasluge za slabljenje ove terorističke organizacije, ističući odlučujući uticaj hapšenja njenih istaknutih članova, često u saradnji sa francuskom policijom. Od maja 2008., policija je uhapsila četiri osumnjičena koje opisuje kao Etine političke ili vojne “komandante”.
“ETA je interno priznavala da se nalazi u vrlo kritičnoj situaciji”, objašnjava Rogelio Alonso, ekspert za terorizam na Madridskom univerzitetu “Kralj Huan Karlos”. Ali on dodaje i sledeću ogradu: “Iako su oslabljeni, da bi se postavila bomba dovoljno je samo nekoliko ljudi. Prema tome, oni su i dalje veoma opasni.”
Politički, ETA je izolovana. Iako 24% Baskijaca podržava cilj nezavisnosti, prema poslednjem istraživanju javnog mnjenja agencije Euskobarometr, samo 1% “potpuno podržava njene metode”.
Posle propasti ranijih razgovora tokom obustave vatre koja je počela marta 2006., mali su izgledi za obnavljanje dijaloga sa vladom. Mir je narušen bombom koja je eksplodirala na madridskom aerodromu Barajas decembra iste godine a ETA je zvanično prekinula obustavu vatre 6 meseci kasnije, pošto su se kontakti sa španskim političarima potpuno ugasili.
Politička izolacija
Danas, ETA nema legalno priznate političke predstavnike. Njenim glavnim kandidatima sudovi u Madridu su zabranili učešće na nedavnim regionalnim izborima; to znači, po prvi put, da radikalni separatisti nemaju svoje predstavnike u Baskijskom parlamentu. Bez uticaja ili sa neznatnim uticajem u političkoj areni, grupa opet dejstvuje oružjem.
Neki bivši militantni članovi okrenuli su leđa nasilju. Oni uključuju i Hulena Madariagu, jednog od osnivača ETA koji je danas u svojim sedamdesetim godinama.
“ETA nema lucidnosti niti hrabrosti da shvati da su se vremena promenila”, rekao je Madariaga nedavno novinaru El Paisa. “Shvatio sam da se nasiljem ništa ne postiže, ali drugi nemaju petlju da to priznaju”.
Madariaga ohrabruje i druge da ga slede i pridruže se Aralaru, političkoj partiji maladih, koja se zalaže za ciljeve baskijskog separatizma ali odbija nasilne metode. Ova stranka je iznenadila mnoge kada je osvojila četiri mesta na regionalnim izborima, udvostručujući svoj rezultat iz 2005. godine. Međutim, najveći dobitnik je ipak Socijalistička partija koja danas, nakon tridesetogodišnje vladavine baskijskih nacionalista, vodi koalicionu vladu u regionu.
ETA opisuje administraciju socijalističke vlade kao glavni cilj svojih napada. Brojka Etinih militantnih članova koji bi bili u stanju da ovu pretnju i ostvare nije pouzdana jer su mnogi sadašnji sledbenici mladi ljudi, ali se brojka pre svega odnosi na starije članove od kojih su mnogi trenutno u zatvoru.
Nedavno se jedan član militantnog krila podsmehnuo vladinoj tvrdnji da je grupa terminalno oslabljena. “Svi španski ministri unutrašnjih poslova sanjaju o tome da unište Etu”, izjavio je separatističkim novinama Gara. “Ali da bi se to postiglo, ministar obrazovanja bi prethodno morao da iscrta novu mapu Baskije i napiše nove udžbenike.”
Neposredno pre ubistva u Majorki, strogi premijer Hoze Luiz Rodrigez Zapatero, ponovo je govorio o “konačnom uništenju ETA”.
Međutim, posle najkrvavije sedmice poslednjih meseci, Španci se mogu pitati da li je iz njega progovarala nada ili stvarna očekivanja.
Steve Kingstone, BBC News, 31.07.2009
S engleskog prevela Lana Budimlić
Peščanik.net, 31.09.2011.