Nemački narod je rekao svoje, Evropska unija ostaje kornjača. Sledećeg maja, posle izbora za Evropski parlament, videćemo koliko je sporo i nesrećno ovo stvorenje. U narednoj deceniji postaviće se jedno veliko, ezopsko pitanje: Može li ova kornjača da prestigne američkog orla ili kineskog zmaja? Ili da makar održi korak sa njima?
Koliko god da je pobeda „Mutti“ impresivna, nemačka vlada tek treba da bude formirana. U Nemačkoj se to tradicionalno odvija brzinom i gracioznošću parenja među kornjačama. Ukoliko iz toga na kraju dobijemo veliku koliciju to bi moglo da donese male, ali poželjne promene u nemačkoj evropskoj politici.
Merkel je posle pobede izjavila da neće menjati svoju politiku prema južnoj Evropi, traumatizovanoj dugovima, štednjom i depresijom (ekonomski i psihološki). Osvrćući se na rezultate Nemačke koja je smanjila svoje troškove po jedinici rada i unapredila svoju konkurentnost, izjavila je: „I drugi mogu da urade ono što smo mi već uradili“.
Socijaldemokrate ili bolje razumeju ili su manje iskreni kada kažu da oporavak evrozone nije tako jednostavna stvar. Mnogi dugovi su prosto neodrživi, a porastu ponude nedostaje tražnja. Ukoliko dođe do formiranja velike koalicije, socijaldemokrate će biti manji partner, a o njoj će birači suditi prema unutrašnjim kriterijumima. A pošto nemački birači ne daju više nijedan jedini cent navodno beskorisnim zemljama juga, promene u nemačkoj evropskoj politici biće veoma skromne.
U najboljem slučaju, trbuh evropske kornjače će (dugovima i depresijom pritisnute zemlje juga Evrope) nastaviti da blago krvari. U najgorem slučaju ćemo imati masivni politički i ekonomski izliv krvi. Grčka ekonomija je izgubila 25% BDP-a, nezaposlenost mladih je prešla 70 odsto, a zaduženost države je dostigla 175% BDP-a. U Grčkoj su socijalna beda i politički ekstremizam neizbežni. U Španiji i Irskoj bolne reforme pokazuju nesigurne rezultate.
Na nemačkim izborima politički centar je odneo pobedu. Sledećeg maja, malo je verovatno da će se to desiti i na evropskim izborima. Predstavnici protestnih partija svih boja, od grčke Zlatne zore, preko Ukip-a u Velikoj Britaniji i Linkea u Nemačkoj, pa sve do Geerta Wildersa u Holandiji, mogli bi da se nađu u Evropskom parlamentu u Briselu. Ako se to zaista dogodi, staklena zgrada Evropskog parlamenta biće ispunjena ljudima koji će se međusobno gađati „kamenjem“. Ovo rascepkavanje za posledicu će imati panevropski savez konzervativaca, socijaldemokrata i liberala, tj. imaćemo veliku evropsku koaliciju.
Angela Merkel će istovremeno nastojati da evropski šou svede na samo nekoliko važnih igrača. Problem je što za tako nešto nema strateškog partnera ni u jednoj od druge dve vodeće sile u Evropi. Francuski predsednik Hollande je voljan, ali je njegova zemlja paralisana ekonomskom slabošću i sporim reformama. David Cameron sa stabilnom koalicijom i Velika Britanija čija se ekonomija polako oporavlja, mogli bi da odigraju ovu ulogu samo u teoriji. U praksi je on usled svojih nesmotrenih političkih poteza (izjava o „novom pregovaranju o položaju Britanije unutar EU“) i pritiska evropskeptika iz sopstvene partije dospeo u veoma nezgodan položaj. To sve Angelu Merkel čini samohranom majkom Evrope.
To znači da će gigantska, umorna kornjača, na čijem oklopu sedi Angela Merkel, pokušati da onako smetena i sa povređenim trbuhom nekako preživi kamene predele. Pre nego što svi potonu u duboku melanholiju, trebalo bi da prelistamo Ezopove basne kako bi ilustrovali borbu sa orlom i zmajem. Kod Ezopa je na kraju pobedila kornjača, a ne zec.
Evropski i nemački spektakl pratim iz SAD. Ovde je moj televizor preplavljen stranačkim raspravama koje su dijametralno suprotne centrističkoj, konsensualnoj i koalicionoj nemačkoj demokratiji. U Americi neki čak očekuju da će doći do potpunog prekida rada Stejt departmenta. A ambiciozna Kina? Neuspeh predsednika Xi Jinpinga u uvođenju političkih reformi predznak je budućih dubokih kriza u ovoj zemlji.
Sve tri velike svetske ekonomije imaju suštinske probleme različitog tipa. Evropska Merkelina kornjača u doglednoj budućnosti neće ubrzati, ali neće ni izdahnuti. Možemo li to isto da tvrdimo za orla i zmaja?
Der Standard, 27.09.2013.
Sa engleskog preveo Christoph Prantner
Izbor i prevod sa nemačkog Miroslav Marković
Peščanik.net, 05.10.2013.