Kada u poslednjih desetak dana pogledate samo osnovnu zbirku vesti iz energetskog sektora lako se možete uveriti da svetsko energetsko tržište nije jednostavno, niti se može tumačiti samo jezikom geostrateškog nadmudrivanja i nadgornjavanja. Jer, i energija je u suštini roba, a njeni producenti, kadgod nisu pod direktnim i ultimativnim pritiskom političkih centara, to jest njihovih interesa, po pravilu teže da na toj robi ostvare profit ili bar prežive do boljih profitnih vremena.
Primera za potkrepljivanje ove trivijalne teze ima na pretek. Evo, pre neki dan ruska mega energetska kompanija Gasprom objavila je kratak prikaz svojih finansijskih rezultata u prvom polugodištu ove godine. Suprotno doskorašnjim pretnjama Evropi da će ostati bez gasa, ukoliko ne prihvati kontinentalne gasovode Južni ili Turski tok, glavna poenta spomenutog Gaspromovog poslovnog izveštaja je da je u prvom polugodištu došlo do povećane prodaje ruskog gasa Evropi za sedam odsto, uz komentar da ova kompanija sebe i dalje vidi kao glavnog evropskog snabdevača. Dodajmo – to se ističe uprkos svih prethodnih svađa oko Ukrajine, pridruživanja Evropske unije manje više globalnim sankcijama Zapada prema Ruskoj federaciji, stalnom veličanju ugovaranja dugoročnih mega projekata za snabdevanje Kine sibirskim gasom (“Snaga Sibira”), itd.
Uostalom, evo kako glasi “lid” tog Gaspromovog saopštenja: “Uprkos izazovnom poslovnom okruženju, ukupna prodaja kompanije (bez PDV-a, akciza i carine) povećala se za 39.520 miliona rubalja ili za jedan odsto, na 2.913.452 miliona rubalja u periodu od šest meseci, završno sa 30. junom 2015. godine, u odnosu na prethodnu godinu. Povećanje prodaje je uglavnom rezultat povećanja prodaje gasa u Evropi i drugim zemljama. Neto prodaja gasa u Evropi i drugim zemljama povećala se za 63.424 miliona rubalja ili sedam odsto, na 946.620 miliona rubalja. Kao rezultat promene u kursu ruske rublje u odnosu na strane valute, kao i Gaspromove konzervativne finansijske politike, neto prihod kompanije je pokazao stopu rasta od 50 odsto, od 450.578 rubalja na 675.904 rublje, što je značajno iznad tržišnih očekivanja”. Tome se u spomenutom saopštenju kasnije dodaje da “ovaj trend pokazuje izuzetno jak simbiotski odnos Gasproma i njegovih najvećih evropskih potrošača”.
Ovo saopštenje Gasproma verovatno je namenjeno pre svega ruskoj javnosti, pošto su finansijski rezultati iskazani isključivo u rubljama. Kada bi se oni izrazili u dolarima, slika bi bila bitno drugačija, s obzirom da je dolar u prvom polugođu ove godine, prema istom razdoblju 2014. godine, ojačao prema rublji, koliko sećanje služi, za oko 30-40 odsto. Čak i ako tu “pozitivnu kursnu razliku” (sa gledišta toliko velikog izvoznika Rusije) ostavimo po strani, iz ovog kratkog poslovnog izveštaja vidimo da se ruski gigant i ove godine bori sa ogromnim teškoćama. Na to upućuje pre svega činjenica da je ta mega kompanija prinuđena da se hvali da je u prvom polugodištu ove godine ostvarila “neto prihod” od gore navedenih 675.904 rubalja, to jest manje od 13.000 američkih dolara (po kursu od 30. juna 2015) – i da je tako povećala profit za 50 odsto u odnosu na isto razdoblje 2014. godine (što bi trebalo umanjiti za spomenuti pad rublje prema dolaru). Jednostavno, to je doista malo za firmu koja je u pola ove godine prodala gasa za blizu 3.000 milijardi rubalja.
Gaspromov optimizam da će doći bolji dani, međutim, nije bez osnova. Glavna dobra vest za ovu kompaniju je da su 4. septembra na Istočnom ekonomskom forumu u Vladivostoku vodeće energetske kompanije Evropske unije (Nemačke, Francuske, V. Britanije i Holandije) potpisale sa Gaspromom sporazum o osnivanju NEP-a (New European Pipeline), kompanije koja će graditi gasovod Severni tok 2, po dnu Baltičkog mora, a sa kapacitetom od 55 milijardi kubika protoka godišnje. To je izazvalo buru nezadovoljstva u Ukrajini, Slovačkoj i Poljskoj. Da li će taj novi projekat doživeti „odiseju“ nekoliko prethodnih megaprojekata za gasovode i naftovode, videćemo. Ako NEP makar simbolički bude sličan NEP-u iz Lenjinovih dana (Nova ekonomska politika) onda ima razloga da se veruje da se energetska roba vraća trci za profitom, što znači da će uglavnom stradati mali potrošači, u koje spada i Srbija.
Novi magazin, 18.09.2015.
Peščanik.net, 18.09.2015.