Ranije sam samo mudro klimao glavom kada bi ljudi rekli: „Hajde da raspravljamo o temama, a ne o ličnostima.“ Činilo se tako očiglednim da su u politici tema i ličnost dve odvojene stvari, i stoga je čovek bio onoliko ozbiljan koliko je bio u stanju da iz razdvoji. Napokon, u raspravi o ozbiljnim temama svako pominjanje protivnikove ličnosti u najboljem slučaju bi bilo ad hominem, a u najgorem bi palo tako nisko da bude ad feminam.
U mojoj engleskoj klasičnoj školi imali smo izreku koja kaže da „treba zaustaviti loptu, a ne čoveka“. Po završetku škole još neko vreme sam ponavljao slične neproverene gluposti – u stvari, sve do preliminarnih izbora u Nju Hempširu 1992, kada sam iznenada shvatio da je „ličnost“ jednog od kandidata sama po sebi „tema“. U godinama koje su usledile nisam imao mnogo razloga da korigujem svoje gledište da je karakter Bila Klintona sam po sebi „prekretnica“, barem isto toliko važna kao i njegova tvrdnja da je „novi demokrata“. Da rezimiram ono malo što sam iz svega ovoga naučio: kandidat može da promeni stav o, recimo univerzalnoj zdravstvenoj zaštiti ili o Bosni, ali ne može da promeni činjenicu – ako se ispostavi da je to činjenica – da je on ili ona patološki lažov, ili glupan, ili neznalica. A to se uvek brzo otkrije.
Kad je reč o „temama“ u ovim poslednjim nedeljama pred izbore, zaista nema neke jasne ili jasno oučljive razlike između dvojice kandidata i njihove „debate“ su zbog toga bile ukočene i dosadne. No, razlika u karakteru i temperamentu postaje uočljivija iz dana u dan, i nema pristojnog načina da se ta činjenica prenebregne. Takozvani događaj u gradskoj većnici od prošle nedelje pokazao je da je Džon Mekejn osoba koja pati od sve uočljivijeg i neprijatnog deficita, i spoznajnog i fizičkog. A događaji u kojima je do sada učestvovala ona koju je apsurdno odabrao za partnerku u trci pokazali su da je to nepouzdana i beskrupulozna žena, do krajnosti nevična bilo kakvom korisnom političkom diskursu, ali žena koja se da lako obučiti da izgovara besmislene laži i da igra na kartu najnižih poriva svoje publike. Mekejn se povremeno seti da naglasi pitanje časti i odbaci upotrebu aluzija i kleveta, ali pri tome samo izgleda još senilnije i ciničnije. Da li je moguće da je njegova namera, kada je birao zamenicu, bila da ona umesto njega prosipa aluzije i klevete.
Slate, 13.10.2008
Prevela Olja Petronić
Peščanik.net, 16.10.2008.