Stavka 1: Kada idućeg meseca izađe iz štampe, pažljivo prelistajte knjigu u izdanju Yale University Press-a: The Cartoons That Shook the World (Karikature koje su potresle svet). To je akademsko viđenje kontroverze stvorene oko danskih novina koje su 2005. objavile 12 crteža sa likom proroka Muhameda. Autorka knjige, Jute Klausen, između ostalog tvrdi da su kontroverzu kreirali danski imami, koji su svojim sledbenicima pokazivali lažne, seksualno uvredljive crteže Muhameda uz one prave, koji sami po sebi nisu bili uvredljivi. Razgovarala je sa nekoliko muslimanskih stručnjaka koji su to potvrdili. Pa ipak, crteže nećete naći u knjizi.
Stavka 2: Pogledajte septembarsko američko izdanje časopisa GQ. U njemu ćete naći članak pod naslovom „Opaki uspon na vlast Vladimira Putina“ autora Skota Andersona. U tom istraživačkom članku tvrdi se kako su ruske bezbednosne službe odgovorne za niz eksplozija u Moskvi 2000. godine – za koje su u to vreme okrivljeni čečenski teroristi. Pažljivo ga pročitajte, jer članak nećete naći u ruskom izdanju GQ-a. Nema ga ni na njihovom sajtu. Condé Nast, medijska kompanija i vlasnica GQ-a zabranila je svim svojim časopisima širom sveta da pominju ili promovišu članak.
Stavka 3: Ako znate nešto kineskog, ukucajte reč Tiananmen u Google.cn. Pouzdano sam saznala (jer ne znam kineski) da u pretraživaču nećete dobiti nikakve važne podatke o ovom događaju, niti o Tajvanu, ili Tibetu ili demokratiji. To nije slučajnost: Google je 2006. pristao na delimičnu cenzuru u Kini, u zamenu za dozvolu da tamo uopšte radi.
Ova tri incidenta nisu identična. Yale University Press je odbio da štampa crteže jer se boji osvete na svom univerzitetu. Kompanija Condé Nast je odbila je da promoviše članak o ruskoj tajnoj službi, jer se boji da će izgubiti oglašivače u Rusiji. Google ne dozvoljava svojim korisnicima u Kini da pretražuju Tiananmen i druge nezgodne teme zato što Google želi da se takmiči sa drugim kineskim pretraživačima u osvajanju ogromnog kineskog tržišta.
Ove tri kompanije pokazuju različit stepena kajanja, od Condé Nast (nimalo) preko Yale University Press-a (mnogo) do Google-a (neodređeno: osnivač Google-a Sergej Brin je rekao kako će ta kompanija doneti barem dodatne, ako ne potpune informacije u Kinu).
Ipak, sve tri priče vode do jednog zaključka: ruska vlada, kineska vlada i nepoznati islamski teroristi na različite načine mogu da de facto kontrolišu američke kompanije – što bi bilo nezamislivo pre deset godina. U svetu koji deluje opasnije i manje profitabilno od onog nekadašnjeg, pokazalo se da su pohlepa ili strah snažniji od posvećenosti ovih kompanija slobodi govora.
Popustivši pod pritiskom, one nisu učinile svet bezbednijim mestom, za sebe ili bilo koga drugog. To što je Google pokleknuo pred cenzurom 2006. nije značilo da će kineska vlada prestati da maltretira tu kompaniju, navodno zbog distribucije pornografije. Naprotiv, možda je upravo to ohrabrilo kinesku vladu da nedavno pokuša da primora sve kompanije da ugrade filtere na sve računare koji se prodaju u toj zemlji. Isto tako će popuštanje Condé Nast samo ohrabriti ruske kompanije, od kojih su mnoge de facto u državnom vlasništvu – da vrše pritisak na svoje partnere sa zapada, i tako im otežaju da eventualno objave kontroverzne materijale o Rusiji. Činjenica da Yale University Press, jedan od najinventivnijih izdavača u zemlji, neće da objavi danske karikature, samo otežava drugima da ih objave. (Moguć sukob interesa: uređujem jednu antologiju za Yale University Press i već dugo se divim njihovoj posvećenosti otvaranju sovjetskih arhiva.)
Zapravo, svaki put kada neka američka kompanija podlegne pritisku neslobode, atmosfera postaje gora za sve ostale. Svaka izmena učinjena da se umiri neliberalna grupa ili vlada čini tu grupu ili vladu jačom. Ono što danas deluje kao mali ustupak će sutra možda biti vrlo značajno. Ove kompanije otežavaju svima ostalima širom sveta da slobodno govore i objavljuju.
Ne postoji zakon ili edikt koji će ove kompanije, ili neke druge američke kompanije, naterati da poštuju principe slobode govora u inostranstvu. Ali bar možemo da ih posramimo ovde. Ovaj članak tome služi.
Slate, 14.09.2009.
Preveo Ivica Pavlović
Peščanik.net, 21.09.2009.