Intenziviranje nasilja i nemira u svetu u protekloj godini ima visoku ekonomsku cenu. Prema nalazima iz globalnog indeksa mira, terorizam i nestabilnost su koštali globalnu ekonomiju 13,6 triliona dolara.
U indeksu za 2016. godinu, kojim su obuhvaćene 163 zemlje, Sirija se nalazi na vrhu kao zemlja u kojoj je mir najugroženiji, a prate je Južni Sudan, Irak, Avganistan i Somalija. Najmirnije zemlje na svetu su Island, Danska, Austrija, Novi Zeland i Portugalija.
U 81 zemlji sveta situacija se popravila, ali taj napredak je poništen pogoršanjem u 79 zemalja, pa je ukupno uzevši mir u svetu zabeležio brži pad nego u prethodnoj godini. Glavni faktori destabilizacije su terorizam, politički nemiri i intenziviranje ratova u Siriji, Ukrajini, Centralnoafričkoj Republici i Libiji.
Region Bliskog istoka i severne Afrike i dalje je najugroženiji deo sveta. Tu se nalaze tri zemlje u kojima je registrovano najveće pogoršanje stanja – Jemen, Libija i Bahrein. Sukobi u regionu su toliko žestoki, da ako bismo ove tri zemlje isključlili iz računice, moglo bi se reći da se stanje u svetu u celini popravilo.
„Desetogodišnji period urušavanja mira u svetu uglavnom je posledica sve oštrijih sukoba na Bliskom istoku i severu Afrike“, kaže se u izveštaju. „Terorističke aktivnosti su dostigle istorijski vrhunac, broj poginulih u bitkama je najveći u poslednjih 25 godina, a broj izbeglica i raseljenih lica je najveći u poslednjih 60 godina.“
„Treba imati u vidu da su faktori koji stoje iza ova tri trenda međusobno povezani i generisani zbivanjima u relativno malom broju zemalja, što svedoči o zaista globalnim efektima narušavanja mira.“
Steve Killela, osnivač i predsednik Instituta za ekonomiju i razvoj (IEP) koji izdaje indeks, izjavio je da se posledice sukoba na Bliskom istoku i severu Afrike osećaju daleko van granica regiona: „Sa daljim intenziviranjem sukoba u regionu raste i stepen umešanosti spoljnih aktera, što uvećava izglede da ti sukobi prerastu u indirektne ratove ili ’ratove vođene preko posrednika’ između trećih zemalja“, kaže on.
Posledice nasilja su evidentne i u podacima o broju izbeglica i interno raseljenih lica: na početku 2015, rekordnih 59,5 miliona ljudi nalazilo se u statusu izbeglice, interno raseljenog lica ili azilanta – to je svaki 122. stanovnik planete.
Prema podacima iz indeksa, u čak devet zemalja više od 10% stanovništva je raseljeno. U Južnom Sudanu i Somaliji 20% ljudi je napustilo svoje domove. U Siriji čak 60%.
U izveštaju se naglašava da su terorističke aktivnosti koncentrisane u pet zemalja – Sirija, Irak, Nigerija, Avganistan i Pakistan – ali sve snažnije se osećaju i globalni efekti terorizma.
„Broj nastradalih u terorističkim napadima prošle godine porastao je za 80% u odnosu na prethodnu godinu“, ističe se u indeksu. „Intenzitet terorističkih aktivnosti se ogleda i u podatku da se broj zemalja u kojima je zabeleženo više od 500 žrtava terorističkih napada više nego udvostručio – bilo ih je 5, a sada ih je 11.“
Južna Azija je drugi region u kojem je mir posebno ugrožen, zbog pogoršanja situacije u Avganistanu, Bangladešu i Indiji. Ipak, zabeležena su izvesna poboljšanja u Butanu, Šri Lanki i Pakistanu.
U podsaharskoj Africi ima i dobrih i loših vesti: Čad, Mauritanija i Niger su popravili odnose sa susednim zemljama, ali islamističke terorističke grupe kao što je Boko Haram i nastavak sukoba u Južnom Sudanu ugrožavaju izglede za uspostavljanje mira i stabilnosti.
Gubici izazvani ovim sukobima su ogromni. IEP izveštava da gubitak od 13,6 triliona dolara u prošloj godini odgovara vrednosti 13,3% bruto svetskog proizvoda – ili 1.876 dolara po glavi stanovika – jedanaest puta više nego što je utrošeno na direktne strane investicije.
Ujedinjene nacije očekuju da će na akcije za održavanje mira ove godine potrošiti 8 milijardi dolara – 17% više nego 2015. Ipak, Killela smatra da je to veoma malo u poređenju sa ukupnim ekonomskim efektima nasilja, i čini tek 2% globalnih gubitaka izazvanih oružanim sukobima.
„Rešavanje globalnog problema dispariteta u miru i smanjenje ekonomskih efekata nasilja za samo 10% donelo bi dobit od 1,3 triliona dolara“, izjavio je on. „To približno odgovara vrednosti ukupnog izvoza hrane u svetu.“
Pored poziva na promovisanje mira, izveštaj traži od međunarodne zajednice da nadzire mir kroz ciljeve održivog razvoja promovisanjem pravednih, mirnih i inkluzivnih društava. Revizija raspoloživih podataka za cilj 16 pokazuje da imamo dovoljno informacija za merenje napretka, ali potrebno je više uraditi na dostupnosti, disagregaciji, pouzdanosti, blagovremenosti i objektivnosti.
„Zemljama su potrebni znatno vreme i investicije da bi razvile potrebne kapacitete za merenje ostvarivanja cilja 16“, zaključuje se u indeksu.
Prvi put objavljen 2008, GPI rangira države sveta ocenjujući stanje mira u njima sa stanovišta sigurnosti i bezbednosti, nivoa unutrašnjih i međudržavnih sukoba i militarizacije.
Sam Jones, The Guardian, 08.06.2016.
Preveo Đorđe Tomić
Peščanik.net, 11.06.2016.