U Amijenu je ponovo mirno. 250 dodatnih policajaca, vodeni topovi i helikopter trebalo bi da se postaraju da tako i ostane, nakon što se u noći između ponedeljka i utorka u severnoj četvrti najvećeg grada Pikardije oko stotinak mladića sukobilo sa policijom. Neredi su trajali celu noć. 16 policajaca je povređeno, a u utorak je i francuski ministar unutrašnjiih poslova Manuel Val posetio mesto sukoba požurivši, nakon što je „preživeo“ susret sa uznemirenim i besnim meštanima, da pošalje poruku o jakoj državi.
Okidač sukoba bilo je ponašanje specijalne policijske jedinice „Brigade Anticriminalité“ (BAC), koja je u nedelju zaustavila jednog vozača dok je vozio jednosmernom ulicom u suprotnom smeru, i to u mestu koje se smatra jednim od socijalnih žarišta, u vreme kada se cela lokalna zajednica okupila u istoj ulici kod porodice čiji je sin pre nekoliko dana poginuo vozeći motor. Vidno veliko prisustvo policije je prema saopštenju vlasti toliko iznerviralo lokalnu zajednicu da se ovaj konflikt na kraju pretvorio u ulične sukobe.
Niz nesrećnih okolnosti i neshvatljivi bes mladih. Događaji u Amijenu bi bili manje nesrećni i razumljiviji kada bi ih posmatrali kao novi primer promašene unutrašnje politike, kako ju je u svojoj knjizi „La force de l’ordre“ (Snage reda) opisao profesor na Prinstonu i francuski antropolog Didije Fasan.
Fasan je radi svog istraživačkog projekta 15 meseci pratio rad policije u jednom od pariskih predgrađa, a posebno jedinicu BAC. Reč je o trupi koja je sredinom devedesetih oformljena baš za akcije u predgrađima i koja prema sopstvenom priznanju žestoko reaguje u sprovođenju naređenja. Kada se 2011. Fasanova knjiga pojavila, Francuska je bila u šoku. Fasanova analiza bila je poražavajuća.
Prema navodima knjige, vanredno stanje u predgrađima je ovekovečeno i to „zaslugom“ specijalnih jedinica BAC, koje su umislile da se nalaze u ratu. Jednica koju je Fasan posmatrao vrši diskriminaciju svake vrste. Njeni pripadnici su nasilni i često ekstremno-desničarski nastrojeni; pri tome je BAC potpuno neefikasan u borbi protiv kriminala. Fasan stanje u predgrađima opisuje kao „postkolonijalno“, slično kao i ono u severnom delu Amijena. Po obodima gradova u velikim stambenim blokovima koncentriše se – kao rezultat neuspele politike – stanovništvo koje je znatno siromašnije i vidno obojenije od prosečnih Francuza, jer se pretežno radi o ljudima koji pripadaju nekoj od etničkih manjina. Politički diskurs već dvadeset godina povezuje stanovništvo predgrađa sa kriminalom – neopravdano i neosnovano, kako Fasanove statistike pokazuju. Represiju prema njima preuzela je i sprovodi, nakon osnivanja, specijalna jedinica BAC, gotovo isključivo sastavljena od belih muškaraca, koji većinom vode poreklo sa sela. Njima se tokom obuke predgrađa predstavljaju kao „džungle“ a njihovi stanovnici kao „divljaci“.
Ovi ljudi su se prijavili u specijalne jedinice jer su hteli da hvataju „lopove i zlikovce“, ali njihova svakodnevica ispunjena je dosadom. Istraživanja koja se sprovode još od šezdesetih godina prošlog veka su pokazala da prisustvo policajaca u civilu nije delotvoran policijski posao. Budući da političari zahtevaju rezultate, policajci svoju normu ispunjavaju na taj način što po železničkim stanicama traže ilegalne imigrante ili pretresaju mladiće tražeći drogu. Česte arbitrarne i ilegale lične kontrole, prema Fasanu, ne služe borbi protiv kriminala već socijalnom potčinjavanju kontrolisanih.
Komedija i tragedija smenjuju se naizmenično. Marta 2007. Fasan je bio prisutan kada su se policajci dali u vratolomnu poteru za helikopterom, jer su smatrali da njime beže zatvorenici, da bi, kada su ga stigli, ustanovili da se radi o lokalnom spasilačkom helikopteru. Isto tako Fasan opisuje kako su policajci provocirali jednog tamnoputog 15-ogodišnjaka, dok je ovaj išao u školu, ne bi li izazvali njegovu reakciju, kako bi imali razlog da ga pretresu i uhapse. „Ne vole nas, ova kopilad. Ali ne volimo ni mi njih“, jedan od članova jednice iznosi svoje mišljenje. Niko iz jedinice mu nije protivrečio.
Fasanova knjiga pogodila je duboko republiku slobode, bratstva i jednakosti. „Snage nereda“, naslov je u Liberasionu. „Šta radi policija“, pita se Le Mond. Francuska raspravlja. Na internetu debata među građanima. Sociolozi odaju priznanje Fasanovom poduhvatu, ali mu zameraju generalizacije. Fasan im odgovara preko novina.
Njegov glavni cilj je postignut, naime, konačno je počela zakasnela debata u francuskom društvu. Fasanov motiv bio je i lične prirode: „Deset godina detinjstva živeo sam u predgrađu, tokom šezdesetih, ali ne sećam se nesigurnosti ili socijalnog isključenja.“
Socijalistički ministar unutrašnjih poslova Val se prilikom posete Amijenu distancirao od politke prethodne vlade Nikole Sarkozija: „Četvrti nećemo čistiti Karherom“. Aluzija na metodu čišćenje uređajem visokog pritiska čiju je primenu Sarkozi, još kao ministar unutrašnjih poslova, najavio tokom nereda u pariskim predgrađima tokom 2005.
Fasanova analiza je pesimistična. On ne vidi nikakvu razliku u unutrašnjoj politici tokom proteklih 20 godina, nezavisno od toga ko je njome upravljao, socijalisti ili konzervativci. Obe partije smatraju, iako za to ne postoji opravdanje, da u predgrađima cveta kriminal koji policija mora žestoko da suzbija.
Christian Siepmann, Frankfurter Rundschau, 15.08.2012.
Izbor i prevod Miroslav Marković
Peščanik.net, 08.2012.