Na Kongresu Ruskog geografskog društva prošle jeseni, ruski predsednik Vladimir Putin zatražio je od svoje vlade da 2027. proglasi „Godinom geografije“ u Rusiji. Glavni događaj, objasnio je, biće „objedinjavanje novih mapa Ruske Federacije“. Na njima će biti prikazane anektirane ukrajinske teritorije, čime će okupirane oblasti biti predstavljene kao sastavni deo Rusije.
Širom Evrope, a naročito u Nemačkoj, 2027. biće godina istorije. Birači u Saksoniji-Anhaltu već su naneli dosad nezabeležen udarac „sanitarnom kordonu“ koji je trebalo da krajnju desnicu drži van vlasti i spreči povratak užasa iz prošlosti. Veliki odziv birača (skoro 80 odsto) podseća na pad Berlinskog zida pre četiri decenije. Pobeda AfD-a u Saksoniji-Anhaltu možda nije reprezentativna za celu Nemačku – sa dva miliona stanovnika ona jedva da odslikava stanje i u nekadašnjoj Istočnoj Nemačkoj – ali ipak pokazuje da su lekcije 20. veka izgubile moć oblikovanja evropske politike.
Budućnost definisana sloganom „Nikada više“ ima ograničeni rok trajanja koji ističe kada izbledi sećanje na prošlost. Za mlađe generacije komunizam i fašizam pripadaju dalekoj prošlosti koja više ne utiče na njihov politički izbor. Za AfD su najmanje glasali najstariji glasači koji su živeli pod istočnonemačkim režimom.
Birači AfD-a u Saksoniji-Anhaltu ne žele promenu sistema, već reaguju na činjenicu da je od 1989. svaki četvrti stanovnik napustio taj region. Oni žive u velikoj anksioznosti zbog toga. Liberali strahuju od gubitka demokratije, a nacionalisti od gušenja svog identiteta. Reagujući na rezultate u Saksoniji-Anhaltu, poljski premijer Donald Tusk je rekao: „U Poljskoj se samo idioti i izdajnici raduju trijumfu AfD-a.“
I dok 74 odsto Evropljana obuhvaćenih istraživanjem Evrobarometra smatra da njihove zemlje imaju koristi od članstva u EU – što je najviši nivo podrške od 1983 – EU rizikuje da postane žrtva ne građanskog revolta, već nečega što podseća na navalu štediša na posustalu banku. Što vam se više čini da drugi gube poverenje u Uniju, to ste u većem iskušenju da se i sami ogradite od nje. Svako želi da, ako stvari krenu po zlu, za to plati najmanju cenu.
Kombinacija ruske godine geografije i nemačke godine istorije je noćna mora za Evropu. Rusija će 2027. provesti štampajući mape, a Evropa glasačke listiće. Imaćemo predsedničke izbore u Francuskoj i parlamentarne u Italiji, Španiji i Poljskoj. Prema istraživanjima javnog mnjenja, svaki od njih mogli bi dovesti do desnih vladajućih koalicija sastavljenih od evroskeptičnih stranaka.
Oni koji su trenutno u prednosti pripadaju različitim političkim strujama i njihovi stavovi prema EU često su nijansirani, ali i opasno fragmentisani. Đorđa Meloni u Italiji, stranka Pravo i pravda u Poljskoj i Narodna stranka u Španiji verovatno će morati da formiraju koalicije sa strankama desno od sebe. Svaki pokret ka centru je rizičan. Američki predsednik Donald Tramp mogao bi dodatno da zakomplikuje stvari ukoliko pruži podršku radikalnoj evropskoj desnici.
Tako o sudbini EU neće odlučivati političke elite koje pokušavaju da krajnju desnicu drže podalje od vlasti, neprestano gaseći nova žarišta. Njoj će presuditi njihova sposobnost izgradnje novog evropskog konsenzusa u kojem liberali i oni koje su dugo nazivali „fašistima“ koegzistiraju unutar iste unije i u kojem su i jedni i drugi spremni da brane suverenitet Evrope.
Paradoks sa kojim se suočavaju stranke mejnstrima jeste to što, da bi krajnju desnicu držale van vlasti, moraju da ih predstave kao plaćenike Moskve ili Vašingtona, ili kao opasne radikale koji nameravaju da unište Uniju. Istovremeno, kako bi sprečile „navalu štediša na banku“ moraju da ubede javnost da mogu da sarađuju sa desnicom i da njena pobeda neće pokrenuti raspad EU.
Naravno da je važno ko će osvojiti mesto predsednika Francuske, ali je još važnije koja će mu pitanja biti prioritet. EU može da funkcioniše sa liderom koji želi strožu migracionu politiku ili usporavanje zelene tranzicije, ali ne može da opstane sa nekim ko otvoreno staje na stranu Moskve, okreće se protiv Brisela ili Evropu svodi na produžetak Trampove Amerike.
Problem nije u tome što je jedan stav ugledan, a drugi sramotan. Problem je u tome što sledeća vlada može da liberalizuje pravila o migraciji, ali prekrajanje granica je veoma teško poništiti. Mape uvek nadžive volju većine.
Financial Times, 13.09.2026.
Prevela Luna Đorđević
Peščanik.net, 01.10.2026.