Tokom tri dana žalosti više od pola miliona građana je, uprkos opasnosti da se inficiraju virusom H1N1, satima čekalo u redu da uđe u Sabornu crkvu i oda poštu mrtvom telu izloženom u otvorenom kovčegu. Veliki broj njih ljubio je sliku koja se nalazila između patrijarhovih dlanova.
Predstavnici države ranije su izjavili da je odluka o produženju jesenjeg raspusta bila prava mera koja je zaustavila prvi talas širenja epidemije. Posle nedelju dana, država je proglasila četiri dana žalosti za pokojnim poglavarom SPC i dozvolila masovna okupljanja građana.
Osim što su u saradnji sa gotovo svim medijima učinili da se i ne pomene patrijarhovo delo – koje obuhvata i blagosiljanje Ratka Mladića i Radovana Karadžića pred genocid u Srebrenici, odnosno otvoreno podržavanje ratne politike Slobodana Miloševića sve dok nije izgubio rat na Kosovu – država nije oštro upozorila na opasnost širenja epidemije. Valjda je vrh države procenio da bi to bilo neumesno.
Masovna okupljanja nose potencijal za ozbiljne posledice po javno zdravlje, upozorava Svetska zdravstvena organizacija u kontekstu pandemije gripa H1N1. SZO podseća da se infekcije, uključujući i influencu mogu preneti tokom trajanja masovnih okupljanja, tokom dolaska i odlaska sa događaja, kao i u domovima učesnika.
Medicinsko tretiranje pacijenata koji su oboleli jer su učestvovali u masovnim okupljanjima može da dovede do neproporcionalnog opterećenja jedinica intenzivne nege u zdravstvenom sistemu. Pored toga, slučajevi pandemijske influence se neće pojaviti samo u zemlji ili gradu u kojoj se odvija masovno okupljanje, već i u zajednicama iz kojih dolaze učesnici događaja.
Među osnovnim merama prevencije koje preporučuje Institut Torlak nalazi se držanje odstojanja od najmanje jedan metar od drugih osoba i higijena disajnih puteva, koja podrazumeva pokrivanje nosa i usta prilikom kašljanja i kijanja papirnatom maramicom koju treba baciti odmah nakon upotrebe, a ruke oprati tekućom vodom i sapunom. Da su ispoštovane preporuke Torlaka, povorka koja je pratila patrijarha Pavla bila bi mnogo duža, a uz pauze za pranje ruku, trajanje samog sprovoda bi se značajno produžilo.
Prema podacima Nacionalne referentne laboratorije Instituta Torlak, tek nešto više od jedne četvrtine slučajeva inficiranja virusom gripa dovodi se u vezu sa putovanjem, odnosno intezivnijem kretanju građana. U poslednjoj informaciji za javnost Institut ističe da su “preduzete sve mere za sprečavanje i suzbijanje gripa predviđene Planom aktivnosti u toku pandemije…”.
Spašavanje života kada virus direktno inficira pluća, uzrokujući teške respiratorne poremećaje, zavisi od visoko specijalizovanih jedinica intenzivne nege – odnosno od opremljenosti bolnica i drugih zdravstvenih ustanova. Srbija još uvek nije napravila plan vakcinisanja, a vakcine su tek u postupku nabavljanja. Lek Tamiflu koji bi bolesni trebalo da uzimaju nalazi se samo u bolnicima i to u vrlo ograničenim količinama. Strepi se od sledećeg mnogo opasnijeg talasa širenja epidemije.
Ministar zdravlja T. Milosavljević izjavio je da Srbija nije Norveška pa da može da se razbacuje lekovima i vakcinama. Ako je već tako, zar nije bilo neophodno izdati oštro upozorenje građanima da ne ljube predmet koji je pre ili posle njih poljubilo nekoliko stotina hiljada potencijalno inficiranih?
Branislav Tiodorović, član radne grupe za praćenje pandemije za Peščanik kaže da je na savesti građana da li će bolesni posećivati masovne skupove. On je zadovoljan reakcijom države, odnosno onog dela vlasti koji je odgovoran za zdravlje građana.
Isto sam odgovorio i kada su me pitali da li bi trebalo posećivati slave. Ne idite ako ste bolesni. Ako jeste, preskočite slavu – kaže Tiodorović.
Na pitanje da li je racionalno osloniti se na procenu građanina o tome da li je inficiran virusom, budući da država tolikom pridavanju značaja smrti patrijarha doprinosi pojačanim emocijama i opasnostima da se nađu u zabludama, Tiodorović kaže da su «građani i do sada pokazali da su odgovorni».
Na pitanje kojim se to metodama može izmeriti, Tiodorović odgovara da o tome govori broj obolelih koji, kako kaže, nije alarmantan.
Svakako da rizik od masovnog okupljanja postoji. Očekujem da se naši građani ponašaju odgovorno, a po svemu sudeći to i jeste slučaj. Država je reagovala na odgovarajući način posmatrano iz ugla zdravstvenog sistema. Do sada nismo zabranili nijedno masovno okupljanje, pa nismo ni ovo – zaključuje Tiodorović.
Ipak, ostaje pitanje zbog čega je izostalo oštrije upozorenje i ko će snositi odgovornost ukoliko se pokaže da je četvorodnevna žalost značajno uvećala broj obolelih.
Snežana Čongradin / Matja Stojanović
Peščanik.net, 20.11.2009.