Međunarodni monetarni fond je priznao da je tokom protekle tri godine pravio krupne greške u politici spasavanja Grčke, prvoj iskri u dužničkoj krizi koja je zahvatila Evropu.
U internom dokumentu označenom kao „strogo poverljivo“, MMF navodi da je strašno potcenio štetu koju će nametanje štednje naneti grčkoj privredi, zaglibljenoj u recesiji već šest godina.
MMF je priznao da je zaobišao sopstvena pravila kako bi rastući grčki dug predstavio kao održiv i da, gledajući iz ove perspektive, Grčka nije ispunjavala tri od propisana četiri kriterijuma da bi se kvalifikovala za pomoć.
Od 2010. godine, Međunarodni monetarni fond je redovno korigovao grčku stopu rasta naniže i stopu nezaposlenosti naviše.
BDP, godišnja promena, usaglašena sa inflacijom / Stopa nezaposlenosti
Ali fond istovremeno navodi da je ovom reakcijom na krizu, koordinisanom sa Evropskom unijom, kupljeno vreme da se uspori proširenje krize na ostatak evrozone koju čini 17 zemalja.
I dok zvaničnici MMF-a kažu da će im ove lekcije pomoći da zauzmu čvršći stav po pitanju budućih aranžmana, takođe kažu da fond u to vreme nije mogao da uradi ništa drugo.
„Da smo u istoj situaciji… ponovo bismo isto učinili“, kaže Pol Tomsen, glavni pregovarač MMF-a u razgovorima o pomoći, govoreći o potpisivanju sporazuma 2010. uprkos tome što nije bilo nikakvog otpisivanja duga.
U prethodne tri godine, brojni visoki zvaničnici MMF-a, uključujući direktorku Kristin Lagard, uporno su izjavljivali da je nivo grčkog duga „održiv“ – to jest da će verovatno biti otplaćen u potpunosti i na vreme.
Međutim, dokument opisuje neizvesnosti oko spasavanja kao „toliko velike da autori ne mogu da garantuju visoku verovatnoću održivosti javnog duga“.
Dva bivša zvaničnika MMF-a rekla su da je glavni pravnik fonda Šon Hejgan više puta sredinom 2010. upozoravao da se grčki program graniči sa kršenjem pravila ove institucije.
MMF je promenio svoja pravila 2010. kako bi omogućio državama da dobiju „vanredni pristup“ njegovim kreditnim aranžmanima, to jest mnogo veće zajmove od uobičajenih.
„To što se tada dogodilo, i mnogo je jasnije iz ove perspektive, jeste da nisu bili zadovoljeni svi kriterijumi za vanredni pristup“, rekla je gđa Lagard u intervjuu.
„Međutim, postojala je hitna potreba za podrškom“, kazala je ona. Da MMF nije prilagodio pravila, „to bi verovatno značilo izostanak podrške MMF-a u tom trenutku“.
Takođe je rekla kako će analiza ovog iskustva fonda „verovatno dovesti do preispitivanja izuzetaka od kriterijuma za vanredni pristup i sigurno dovesti do toga da pažljivo procenjujemo kako ćemo raditi sa regionalnim finansijskim aranžmanima.“
MMF takođe radi na rigoroznijoj proceni duga, kaže ona, i davaće veći prioritet tehničkoj pomoći u izgradnji kapaciteta za bankarsku kontrolu i ubiranje poreza – oblasti koje su od naročitog značaja u Grčkoj.
Za razliku od odluke 2010, u poslednjem MMF-ovom redovnom izveštaju o uspehu spasavanja navodi se da evropski poverioci možda treba da razmisle o ubrzavanju otpisa grčkog duga, kao što je obećano u drugom sporazumu 2012.
Izveštaj navodi da je MMF bio previše optimističan 2010. o mogućnostima Grčke da se vrati na tržišno finansiranje i političkoj sposobnosti vlade da implementira uslove za program spasavanja.
Najveći korisnik programa spasavanja iz 2010. nije bila Grčka nego šira evrozona, tvrdi se u ovom dokumentu.
Spasavanje se opisuje kao „operacija zadržavanja koja je evrozoni obezbedila dovoljno vremena da izgradi zaštitni zid za ostale ranjive članice i da izbegne potencijalno ozbiljne posledice za globalnu ekonomiju“.
MMF se udružio sa Evropskom komisijom i Evropskom centralnom bankom 2010, formirajući takozvanu trojku, radi prvog spasavanja Grčke u vrednosti od 110 milijardi evra – što je jedno od najvećih međunarodnih spasavanja u istoriji.
Trojka je sprovela i drugo spasavanje u toj zemlji, kao i spasavanje Irske, Portugalije i Kipra.
I dok je fond smanjivao svoje finansijske aranžmane sa zemljama evrozone, za Grčku je ukupno izdvojio 47 milijardi dolara, što je najveći kredit MMF-a u njegovoj istoriji u odnosu na veličinu ekonomije zadužene zemlje.
Iako je kritikovao odlaganje restrukturiranja grčkog duga, fond je priznao da bi smanjenje duga pre 2012. bilo „politički teško“ zbog otpora nekih zemalja evrozone, čije su banke držale veliki deo grčkog državnog duga.
Hitno restrukturiranje grčkog duga bilo bi jeftinije za evropske poreske obveznike, budući da su privatni poverioci u potpunosti isplaćeni dve godine pre 2012. novcem koji je Atina pozajmila. Grčki dug je tako ostao netaknut, ali on sada treba da se plati MMF-u i poreskim obveznicima evrozone umesto bankama i hedž fondovima.
MMF takođe navodi da je njegova analiza daljeg razvoja događaja bila pogrešna „u velikoj meri“. Analiza održivosti duga – ključni deo predviđanja – „obuhvatala je testove izdržljivosti ali ispostavilo se da su oni blagi u poređenju sa pravim ishodima“.
Grčko ministarstvo finansija nije želelo da komentariše.
Zvaničnici zemalja evrozone obećali su u maju 2012. da će smanjiti preostali grčki dug ako Atina ispuni ono što je obećala – dalje rezove u budžetu, više poreske prihode i restrukturiranje ekonomije.
Program ima za cilj smanjenje grčkog duga na 124% BDP-a do 2020. i značajno ispod 110% do 2022, od ovogodišnjeg najvišeg nivoa od 175%. Zvaničnici evrozone kažu da se nadaju da će razmatrati restrukturiranje duga do početka 2014.
MMF navodi da je pod znakom pitanja da li će Grčka moći da isplati svoje obaveze ako i dalje bude održavala nezdrav nivo duga u narednoj deceniji. Projekcije duga u velikoj meri zavise od svake vrste odlaganja, stoji u izveštaju.
Pitanje takozvanog fiskalnog multiplikatora – procena koliku će kontrakciju pretrpeti ekonomija za svaki evro smanjenja potrošnje i povećanja poreza – postao je deo vladinog arsenala u pregovorima sa trojkom.
Komisija, koja predstavlja briselsku izvršnu vlast Evropske unije, nailazi na posebnu kritiku u MMF-ovom dokumentu.
Izveštaj navodi da je komisija „imala običaj da donosi mere konsenzusom, nametala je (fiskalne uslove) sa ograničenim uspehom… i nije imala iskustva u kriznom menadžmentu“.
Dodaje se da je komisija bila više fokusirana na „usaglašavanje sa normama EU nego na rast i nije uspela mnogo da doprinese identifikovanju strukturnih reformi za podsticanje rasta“.
Komisija je vodeća institucija EU zadužena za osmišljavanje i promovisanje programa za rast i zapošljavanje u čitavom bloku. Komisija nije želela da komentariše izveštaj.
„Nijedan od partnera (iz trojke) nije smatrao da je aranžman idealan“, nastavlja se u delu izveštaja posvećenom „neobičnom“ aranžmanu, uz primedbu da postoje „izrazite razlike u gledištima unutar trojke, naročito u odnosu na projekcije rasta“.
Ove projekcije rasta su bile drastično promašene, ali Grčka je i dalje morala da ispunjava iste ciljeve u smanjenju deficita, stoji u izveštaju. „Fiskalni ciljevi postali su još ambiciozniji kada je kriza premašila očekivanja. Pritom, polazna pozicija se pomerila.“
U izveštaju se navodi da ciljevi i makroekonomske projekcije nisu korigovani kako bi odrazili ono što se zaista dešavalo u Grčkoj 18 meseci, do decembra 2011.
MMF je prvobitno projektovao da će Grčka izgubiti 5,5% ekonomske vrednosti proizvodnje od 2009. do 2012. Država je umesto toga izgubila 17% realne bruto vrednosti proizvodnje. Plan je predviđao stopu nezaposlenosti od 15% za 2012. Ona je iznosila 25%.
Usporavanje tempa štednje pomoglo bi grčkoj ekonomiji, ali nije bilo politički moguće, navodi fond.
„Dok je ranije korigovanje ciljeva moglo da ublaži kontrakciju, taj program bi zahtevao dodatno finansiranje“, na šta ni MMF ni države evrozone nisu bili spremni, stoji u dokumentu.
U izveštaju se kritikuje grčka vlada jer nije sprovela strukturne ekonomske promene koje bi mogle da pomognu privatnom sektoru, i kaže se da je teret prilagođavanja bio „nejednako raspoređen u društvu“.
Ali navodi se da nije bilo mnogo sličnih slučajeva u obimu smanjenja potrošnje i povećanja poreza, što je Grčka sprovela da dostigne postavljene ciljeve.
Matina Stevis, Ian Talley, The Wall Street Journal, 05.06.2013.
Preveo Ivica Pavlović
Peščanik.net, 04.07.2013.